Istupanjem iz sastava Kanade sada prete dve njene ekonomski najuspešnije provincije – Alberta i Saskačevan.
Obe pripadaju Kanadskim Prerijama i nalaze se na jugozapadu zemlje koji je bogat naftom, a ima i uspešnu agrarnu industriju.
Obe provincije tradicionalno glasaju za kanadske kozervativce. Zato su za liberalne stanovnike istočnih kanadskih provincija „kratkovidi malograđani koji ne shvataju vrednosti i prednosti liberalizma i globalizma“.
To je separatizmu Alberte i Saskačevana, koji je dizao glavu uvek u vreme velikih ekonomskih kriza, dalo novi sadržaj i jak impuls.
U vreme Velike depresije je vlada Alberte `gurala` ideju socijalnog kredita, a federalna vlada bila odlučno protiv. Tada su stanovnici Alberte već bili spremni da jednom nogom krenu ka svom otcepljenju od Kanade.
Između 1970. i 1980. separatiste `mobilisala` svetska naftna kriza.
Sada su duhove u Alberti i Saskačevanu uzburkali rezultati nedavnih izbora.
U Prerijama su opet ubedljivo pobedili konzervativci, dok je vladajuća u Kanadi Liberalna partija dobila jedva 10 odsto glasova. Međutim, liberali su opet uspeli da dobiju federalne izbore. Jedva-jedva, ali su uspeli i spremaju se da u koaliciji sa jednom partijom opet formiraju vladu u Otavi.
Na čelu i te vlade biće nesmenjivi lider liberala DŽastin Trudo čiji liberalni kurs u Prerijama i preziru i mrze.
Sam Trudo dojadio mnogima u Kanadi, ali je takvih najviše u Alberti i Saskačevanu.
Porodica Trudo decenijama (sa malim prekidima) vlada Kanadom.
Pjer-Eliot Trudo je vladao zemljom 16 godina, usledio je kraći prekid, ali je na vlast došao njegov stariji sin DŽastin.
Za vladavine Trudoa starijeg – državni dug Kanade se povećao sedam puta.
Tokom tri prve godine „DŽastinove ere“ – popeo se od nule do 18 milijardi dolara.
Trudo-mlađi ekonomski guši Prerije, smanjivanjem države podrške naftnoj industriji i blokirajući najveći projekat Alberte – naftovod Trans Mountain.
Istok zemlje Albertu sa prezirom naziva „kanadskim Teksasom“, imajući u vidu i njeno bogatstvo i „zaostalost“. A Alberta i Saskačevan ne ostaju dužni frankofonskom istoku Kanade i njihovom liberalizmu sa legalizacijom marihuane i „LGBT diktatom“.
Povrh svega, liberalni Istok se žestoko zalaže za zatvaranje naftnih bušotina, zbog uticaja ugljendioksida na globalno otopljavanje.
Prema anketama, tokom poslednjih deset godina da procenat stanovnika Alberte koji nemaju nikakvu ušteđevinu, pa žive od plate do plate, povećao se sa 29 na 50 odsto.
Zbog svega, stanovnici Alberte i Saskačevana opet masovno žele otcepljenje.
Ideja Vegzit-a (po analogiji sa Bregzit-om tako se sada skraćeno naziva otcepljenje Zapadne Kanade).
Pristalice Vegzit-a već se okupljaju Edmontonu i drugim gradovima Alberte.
Kanadski senatori iz Alberte i Saskačevana planiraju da stvore svoj „kokus“ koji bi se bavio otcepljenjem Zapadne Kanade. A to je korak ka formiranju prave političke partije „zapadnih separatista“.
A oni su već izračunali da je Alberta tokom poslednjih 48 godina za razvoj Kvibeka izdvojila 476 milijardi dolara.
U vreme svetske finansijske krize – mnogi liberalni Amerikanci su se spremali da emigriraju u Kanadu, ali poslednjih meseci masovno odustaju. Međutim, ekonomska kriza koja dolazi već je Kanadu podelila na dva dela koji su u latentnom građanskom ratu“ (jedan sa drugim).
DŽastin Trudo neće lako rešiti problem „zapadnog separatizma“. Pogotovo što opet jača i separatizam frankofonskih provincija.
„Kvebekski blok“ – partija koja propagira nezavisnost Kvebeka – na poslednjim izborima je utrostručila broj mandata u parlamentu.
Pročitajte OVDE da li Nemačka pretiče Rusiju u naoružanju.
Izvor: fakti. org
