Bilo koje vrste vazdušnih pretnji biće otkrivene na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara. U narednim godinama, ruski sistem upozorenja na raketne napade biće ojačan potpuno novim zahoriznotalnim radarima kompleksa Kontejner. Oni rade sa povećanim uglom osmatranja i mogu istovremeno da prate hiljade ciljeva. Vojska će prvi od ovih radara dobiti pre kraja godine.
Razvoj dvokoordinatne radarske stanice 29B6 Kontejner pokrenuli su sredinom 1990-ih inženjeri sa Instituta za radiokomunikacije dugog dometa.
Princip rada zahorizontalnog radara koji je primenjen na kompleksu „Kontejner“ se zasniva na sposobnosti jonosfere Zemlje da odbija elektromagnetne talase, koji su ka njoj usmereni pod određenim uglom. Rezultat ovog efekta je takav, da se usmereni elektromagnetni talasi reflektuju ka zemlji, daleko preko horizonta, i istim tim putem vraćaju nazad do radarske stanice.
Ovakav način emitovanja elektromagnetnih talasa decimetarske dužine omogućava otkrivanje vazdušnih objekata na izuzetno velikim daljinama, koje mogu da dostignu i nekoliko hiljada kilometara.
To određuje tačnu lokaciju objekta, njegovu brzinu i pravac leta. Većina ovih radara konstruisana je da detektuje aerodinamične ciljeve na visinama do 100 kilometara. Odnosno, oni neće videti balističke rakete u letu, iako mogu da otkriju njihovo lansiranje sa zemljine površine.
Ovi radari sposobni su da otkrivaju i prate ne samo velike, relativno spore objekte kao što su avioni i krstareće rakete već i hiperzvučne rakete na rekordnoj udaljenosti od 3.000 kilometara. Ukupno, Kontejner može istovremeno da prati 5.000 vazdušnih objekata različitih vrsta i karakteristika.
Prvi primerak Kontejnera stavljen je u eksperimentalnu službu 2013. Prenosni deo stanice nalazi se u regionu Nižnji Novgorod, dok se prijemni deo nalazi u Mordoviji.
Prvi Konteiner proteže se na zapad. Pod njegovom kontrolom je veći deo Evrope, a samim tim i glavna područja razmeštanja NATO-a. Ovo je posebno važno u kontekstu nedavnog raskida Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa. Radar omogućava stalno praćenje NATO vazdušnih baza i raketa.
Očekuje se da će Kontejner biti raspoređen i na krajnjem istoku, severozapadu i jugu.
Drugi novi element sistema za upozoravanje na projektile je radar Suncokret, koji optkriva vazdušne i morske ciljeve. Ovi radari će kontrolisati područja vazduha i mora u obalnoj ekonomskoj zoni Rusije. NJihove mogućnosti su skromnije od Kontejnerovih. Ove stanice rade na udaljenosti do 450 kilometara.
Jedna od glavnih prednosti Suncokreta je njegova fleksibilnost u svim vremenskim uslovima. Otkriva brodove i avione koji poseduju stelt tehnologiju, ali i konvencionalnu opremu.
U potpuno autonomnom režimu, struktura istovremeno detektuje i prati do 300 morskih objekata i 100 vazdušnih objekata. Istovremeno, radar ih precizno procenjuje, određujući da li je u pitanju grupni ili izolovani cilj, da li je u pitanju vazdušni ili površinski cilj, kao i njegovu veličinu.
Rusija je nedavno rasporedila stanice radara Suncokret na dalekom istoku i u baltičkom regionu.
Međutim, uprkos visokoj efikasnosti, Suncokret i Kontejner su samo sredstvo za podršku u protivraketnom sistemu . Najvažniju ulogu ovde igraju unapred programirane stanice Voronježa. Dizajnirane su za otkrivanje raketa dugog dometa, posebno interkontinentalnih balističkih projektila.
Uz impresivne kapacitete, jedna od karakteristika stanice je i minimalno vreme provedeno na montaži i postavljanju. Brzo se sastavlja na licu mesta, uzimajući u obzir operativne i taktičke uslove područja razmeštanja.
Radar prve modifikacije Voronjež-M, raspoređen u Lenjingradskoj oblasti, primila je ruska vojska 2006. On deluje u dometu od jednog metra i pokriva područje od Maroka do Svalbarda, Norveška. Naknadne modifikacije sa indeksima „DM“ i „SM“ rade u decimetarskim i centimetrskim modalitetima.
Prizemni nivo radara rasprostranjen je u čitavoj Rusiji. Stanice su operativne u regionima Kalinjingrad, Irkutsk, Orenburg, Krasnodar, Krasnojarsk i Altai. Na Krimu će 2024. godine biti postavljen još jedan Voronjež.
Podsetimo se da je izgradnja stepenastog protivraketnog sistema upozoravanja započeta u SSSR-u početkom 1960-ih. Prethodnik modernog sistema bio je sistem koji se sastojao od dva radara Dnepr za otkrivanje balističkih raketa u Murmansku i Rigi, odakle su informacije poslate na komandno mesto u moskovskoj oblasti.
Prvi radari su bili ogromne strukture sa složenim održavanjem i ogromnom potrošnjom energije. Nakon raspada SSSR-a, mnoge komponente sistema upozorenja ostale su van Rusije i prestale su da funkcionišu. Međutim, neke stanice koje je izgradio Sovjetski Savez, poput onih u Belorusiji i Kazahstanu, i danas su u funkciji.
Posle ekonomije i medija udarili su nam na ono najsvetije. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
