To je, kako navodi drugi svedok S. B, učinjeno da ne bi ostao nikakav trag, da se ne bi pravile nekakve ceremonije na tom mestu (taj drugi svedok tvrdi da je telo prvo bačeno u jamu i poliveno živim krečom).
Ono u čemu se iskazi dvojice svedoka podudaraju jeste da je Dražino telo završilo u reci. NJihova svedočenja razlikuju se u detaljima o tome kako je došlo do toga da posmrtni ostaci četničkog komandanta dospeju u reku, kao i da li je to Sava ili Dunav, ali ne ostavljaju sumnju da je to bio epilog, pa je svako traganje za Dražinim grobom unapred osuđeno na neuspeh.
Među dokumentima su i iskazi koji direktno otkrivaju šta se nakon suđenja i pogubljenja dešavalo s Dražinim telom. Prvi iskaz evidentiran je u službenoj belešci o razgovoru sa M. P. iz Pirota (rođen 1937. godine), koji prenosi saznanja iz razgovora sa Radenkom Mandićem (lično učestvovao u Dražinom zarobljavanju, bio u koloni prvi do njega, prerušen u četnika) i Tomicom Igićem. Obojica pomenutih bili su poslanici u Skupštini Srbije te 1974, kada je svedok pričao s njima.
- On je doveo Dražu i Kalabića u Beograd. Suđenje je sprovedeno kako je sprovedeno, nakon čega je istina da je Draža Mihailović streljan na Adi Ciganliji. Tada je naređeno da ne može biti nijednog kvadratnog centimetra u Srbiji gde Draža može biti sahranjen. Potvrđujem da je tačno da je streljan na Adi - rekao je M. P. i nastavio:
- Tito je lično naredio da se Draži okače težine, tegovi oko vrata i da bude bačen u reku Savu. Ne zna se gde je telo isplivalo.
S. B. svedoči da su posmrtni ostaci kasnije premešteni:
- Nije to bilo brzo, godinu dana posle streljanja. Mija (misli na Miju Krdžića, koji je bio u streljačkom vodu za likvidaciju Draže, prim. aut.) jeste to rekao, ali se i pričalo u višim krugovima UDBA, da su ostaci premešteni na jedno dunavsko ostrvo koje nije naseljeno, da to ostrvo ne plavi stalno Dunav, već samo deo. NJihov zaključak je bio da je to Veliko ratno ostrvo u Beogradu.
S druge strane, izjavu o Draži Mihailoviću dao je i Slobodan Borisavljević (rođen 1921. godine), koji je u zatvoru i na suđenju čuvao četničkog komandanta. Uz obilje drugih zanimljivih detalja koje je lično video i čuo, on izgovara i sledeće, što se odnosi na to šta se dešavalo nakon pogubljenja Draže i ostalih osuđenih nasmrt zajedno s njim:
- Zakopani su u raku pet metara dugačku, poliveni živim krečom. Sve je zaravnjeno, bilo je naređeno da Dražin grob ima da nestane, da nema da bude nikakav trag, da se ne bi pravile ceremonije. Tada nije bilo rešeno da se njegovi ostaci izmeste jer je zatvor još bio tamo. Lisičji jarak nije tačan.
Pogledajte koliko je bilo pravoslavaca u Jugoslaviji 1931! Više o tome OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
