Vlada Srbije usvojila je početkom meseca predlog zakona o budžetu za narednu godinu. Budžet predviđa između ostalog ulaganja u infrastrukturu, nauku, povećanje plata i penzija.
Ćulibrk kaže da ako se uporede cifre iz predlog budžeta za 2020. sa ciframa za prošlu godinu, u narednoj godini planirano najveće povećanje rashoda jeste za plate, i iznosi 500 miliona evra.
"Iako svi zvaničnici tvrde da je budžet razvoji, u kapitalne investicije se usmerava manje novca nego za plate. Postavlja se racionalno pitanje da li je budžet razvojni ili predizborni. Povećavate izdatke za plate za 62 milijardi dinara, a za kapitalne investicije 57 milijardi, a s obzirom na to da idu izbori, pa treba podmazati glasačku mašinu - sad je budžet stvarno predizborni", rekao je on.
Dodatno pada u oči najava investicionog plana, kao i najava ulaganja u stadione.
"Na nekim od tih stadiona poslednje takmičarske utakmice koje su odigrane imale su po oko 150 gledalaca… a sad treba da se slupa u njih po 20 miliona evra… I kad kažu da su to kapitalne investicije i da će to podstaći razvoj, ja kažem – da, podstaći će nečiji razvoj, ali zemlje teško", istakao je Ćulibrk.
Budžet je projektovan na pretpostavci vlade da ćemo imati rast od četiri odsto, ali procene izvan zemlje nisu takve.
"Ali ništa to ne vredi kad su naši zvaničnici optimisti. Ne znam ko to njima računa, a niko ne govori da smo u prva dva tromesečja bili najgori, ne u regionu, nego u Evropi", kazao je on.
Kako je naveo, građani slušaju treću godinu za redom kako ćemo imati suficit, ali nećemo, u budžetu piše da ćemo imati minus.
"Mi slušamo priču – suficit, suficit, na kraju se podvuče godina i bude deficit, i ništa", dodao je on.
Ćulibrk smatra da je razlog za to loše planiranje budžeta.
Ključna poluga koja nam nedostaje za veći rast je privatno ulaganje, taj deo koji nedostaje za veći rast je privatni sektor, i treba popustiti pritisak na privatni sektor, ocenjuje on.
Ćulibrk je rekao da će uskoro razlika u platama u privatnom i javnom sektoru biti 120 evra.
"Već sada je prosečna plata u javnom sektoru prešla 500 evra. A kad se povećaju prate u javnom sektoru one će preći 560 evra, a u privatnom sektoru će ostati na 430 i napravićete raspon između plata razliku od 30 odsto, a pritom privatni sektor je taj koji stvara i on će biti kažnjen", kazao je.
On je rekao da se država ponaša kao anti-Robin Hud.
"Uzimate od svih, država se ponaša kao anti-Robin Hud, uzima čak i od najsiromašnijih, naplaćuje im poreze, skupi te pare na gomilu i onda 90 milijardi u vidu subvencija deli gde hoće".
Kako je dodao, država pritom kvari tržište, jer na trižištu svi imaju pravo da budu jednaki, ali ovde nisu svi jednaki.
"Znam jednog privrednika koji razmišlja da predsednika zove na svečano zatvaranje svoje kompanije", kazao je.
Problem je i što se kroz subvencije ne zna u šta se ulaže, a upravo su građani ti koji plaćaju sve puteve, svu izgradnju.
"To su naši novci, i svi bi morali do poslednjeg dinara da znamo kako se on troši. Kome, koliko, kakvi efekti – te informacije nema šanse da dobijete", istakao je.
Pročitajte OVDE šta Radomir Lazović kaže o međusobnom huškanju građana jednih na druge.
Izvor: N1
