Izvorno, ta direktiva se odnosila na kopnene cevovode, ali je u maju ove godine proširena na podmorske, pa se odnosi i na "Severni tok 2". U ovom slučaju to znači da bi polovina njegovih kapaciteta trebalo da bude otvorena za druge dobavljače, osim ruskog Gasproma, prenosi Hina.
- Zvaničnici EU zagovaraju diverzifikaciju i energetsku sigurnost. To je razumljivo, ali činjenica je da 'Severni tok 2' direktno povezuje Lenjingradski region u Rusiji s nemačkim Grajfsvaldom i nikakvi dopunski priključci nisu u planu, kao i to da nijedna baltička zemlja ne može da računa na proizvodnju gasa koja bi bila dovoljna za ozbiljniji izvoz u Zapadnu Evropu - navode komentatori agencije RIA.
Podsetimo, Ukrajina, Hrvatska, Poljska, ali i mnoge druge zemlje gas uzimaju od SAD iako je on neuporedivo skuplji od ruskog! Iako postoji mnogo drugih dovavljača gasa, glavni pretedent na korištenje Severnog toka su SAD koji su pre nekoliko godina, između ostalog i iz tog razloga, srušile i "južni tok". Vašington je zahtevao da 50 odsto kapaciteta bude na raspolaganju ostaliom snabdevačima, odnosno njima, a Moskva na to nije pristala.
S druge strane, za sada nema najava da će Brisel i SAD zahtevati identičnu stvar kad je reč o "Turskom toku" na koji je će biti nakačena i Srbija. Ipak, kad su u pitanju SAD i Turska sve je moguće. NJihovi odnosi trenutno su sve osim dobri, ali ne sme se zaboraviti da su Ankara i Vašington višedecenijski saveznici, da je Turska članica NATO i da do promene politike Ankare može doći u bilo kom trenutku.
Kako god bilo bi rezervacija polovine kapaciteta za alternativne dobavljače za investitore u "Severni tok 2" značila uzaludno potrošenih pet milijardi evra, a za evropske potrošače nestašicu gasa.
Nemci su toga i te kako svesni, piše u članku, pa su poslanici Bundestaga predložili zakon o izuzimanju stranih gasovoda iz zahteva Trećeg energetskog paketa ako su finansirani pre 23. maja 2019., a njihova prva tačka povezivanja sa zajedničkom evropskom mrežom je u Nemačkoj pa nema pretnje od konkurencije i sigurnosti u EU.
- Severni tok 2' potpuno ispunjava te uslove: evropski investitori - OMV, Vinteršel, Šel, Uniper i Anži - izdvojili su novac za projekat puno pre maja ove godine - piše RIA, ali dodaje da nije bilo dovoljno glasova u Bundestagu, a druga rasprava je odgođena na neodređeno vreme.
Ruska agencija tvrdi da je Berlin odgodio zakonski projekat ne želeći sukob s Evropskom komisijom, koja, kako se navodi, drži stranu Ukrajini i Poljskoj. Naime, uoči glasanja u nemačkom parlamentu Kijev je upozorio da će se u slučaju prihvatanja izuzetka od Trećeg energetskog paketa žaliti sudu EU.
Rusi te ukrajinske pretnje objašnjavaju strahom od gubitka tranzitnih prihoda, jer uznapredovali Turski tok na jugu i Severni tok, znače da će Rusija uskoro izvoz gasa u Evropu moći da obavlja bez upotrebe ukrajinskog gasno-transportnog sistema.
No, najveći problem Berlina nikako nije Kijev nego Poljska koja u slučaju realizacije "Severnog toka 2" takođe gubi deo tranzita, ali je za razliku od Ukrajine punopravna članica EU i ima znatan uticaj u Briselu, dodaje se u tesktu.
Moskva shvata da Berlin ne želi direktnu konfrontaciju s Briselom, pa su u Gaspromu, kako se navodi, pripremili rezervnu varijantu koja svima čuva obraz, a ostvaruje cilj.
Pozivajući se na nemački list Handelsblat, RIA prenosi da je Gasprom osnovao kompaniju koja će postati operator dela "Severnog toka 2" dužine 12 nautičkih milja koji prolazi kroz nemačke teritorijalne vode, odnosno spada pod direktivu EU o gasu, a ostatak rute prolazi međunarodnim vodama za koje ne važe zahtevi Brisela.
Kao rezultat toga, ispoštovala bi se direktiva o obaveznom razdvajanju funkcija između snabdevača i transportnog sistema pa bi "Severni tok" radio punim kapacitetom, piše agencija RIA.
Podsetimo, Ukrajina, Hrvatska, Poljska, ali i mnoge druge zemlje gas uzimaju od SAD iako je on neuporedivo skuplji od Ruskog! Iako postoji mnogo drugih dovavljača gasa, glavni pretedent na korištenje Severnog toka su SAD koji su pre nekoliko godina, između ostalog i iz tog razloga, srušile i "južni tok". Vašington je zahtevao da 50 odsto kapaciteta bude na raspolaganju ostaliom snabdevačima, odnosno njima, a Moskva na to nije pristala.
Pročitajte OVDE kakav je to novi plan skovala Angela Merkel.
Izvor: Informer
