Nemačka obeležava 30 godina od pada Berlinskog zida - simbol podele možda i ne samo za Nemce, već i za sve evropljane, koji su bili podeljeni na kontinentu između Zapadnog i Sovjetskog bloka. Rušenje zida se od tada pretvorilo u simbol ponovnog ujedinjenja Nemačke. Ipak, sama Evropa nije uspela da postigne istinsko jedinstvo koje je bilo san ljudi koji su ga srušili 9. novembra 1989. godine.
Vimer je takođe dugogodišnji član nemačkog parlamenta i bivši potpredsednik Skupštine OEBS-a, koji je u vreme ponovnog ujedinjenja bio i visoki funkcioner u nemačkom Ministarstvu odbrane i nadgledao integraciju oružanih snaga Zapadne i Istočne Nemačke.
Smatra da su umesto stremljenju „Zajedničkoj kući" koja bi objedinila sve evropske nacije, političari nacrtali nove granice, stavljajući svoje zemlje na put ka na ovim sukobima. Nade koje su ispunile srca ljudi nakon završetka Hladnog rata konačno su srušene, rekao je Vimer, dok je današnju evropsku i NATO politiku prema Rusiji nazvao "katastrofom".
RT prenosi nekoliko njegovih mišljenja o tom pitanju.
Razlog novog Hladnog rata je potpuno jasan. Da smo sledili politiku Šposlednjeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola i čak bivšeg američkog predsednika Džordža V. Buša, ušli bismo u eru saradnje. Iz tog razloga pominjem "Zajedničku evropsku kuću" - veliku ideju Mihaila Gorbačova.
To je vrsta anglosaksonske politike da se ne sarađuje na evropskom kontinentu - uglavnom između Rusa, Francuza, Poljaka i Nemaca. Oni žele da se sukobe u ovoj oblasti i zbog toga su protiv svih obećanja. Kao rezultat toga, NATO je proširen na Istok.
Bio sam odgovoran za organizaciju nemačkih oružanih snaga na nemačkoj teritoriji nakon ujedinjenja. Nismo želeli strane trupe u bivšoj Istočnoj Nemačkoj. Nismo želeli da imamo britanske ili francuske trupe tamo, želeli smo da imamo samo nemačke. Želeli smo da objasnimo svetu da ne postoji želja za proširenjem NATO-a do novih granica sa Rusijom koje su stvorene 1992. godine.
To je bilo protiv svih ideja koje smo imali nakon ponovnog ujedinjenja. Ono što se događa sada je neka vrsta anglosaksonske politike koja je stvorena još pre Prvog svetskog rata. Opet smo na putu rata. To je uveliko protiv volje našeg naroda.
To je takođe protiv volje Holanđana, Francuza, Španaca i Italijana. Mi to vidimo kao katastrofu da se američki predsednik koji je voljan sarađivati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, mora suočavati sa tako katastrofalnom politikom koju organizuje "duboka država" u SAD-a, a koja je protiv naših nacionalnih interesa i nacionalnih interesa svih ostalih zapadnih evropljana.
"Ostaci Berlinskog zida nisu samo simbol ponovnog ujedinjenja Nemačke ili kraja podele u Evropi. To je simbol propuštene nade i zaboravljenih očekivanja kada je u pitanju sjajna ideja Mihaila Gorbačova da se pomogne u izgradnji zajedničke evropske kuće."
Dok god živimo, nemački narod će se sa velikom zahvalnošću sećati sovjetskog generalnog sekretara i njegovog lidera, kao i ruskog stanovništva. Uvek smo govorili da je ključ za ponovno ujedinjenje Nemačke bio u Moskvi. Moskva nam ju je predala i zato se moramo suočiti sa odgovornošću za budućnost.
Ponovno uspostavljene veza sa Rusijom
Uloga Mihaila Gorbačova još uvek je slična ulozi nemačkih svetaca. Ljudi u Nemačkoj vole gospodina Gorbačova i sviđa im se njegova ideja zajedničke evropske kuće. Mi u Nemačkoj to doživljavamo kao katastrofu da zajedno sa NATO-om ponovo pripremamo nekakvo zajedničko evropsko ratište.
Gorbačov je vrsta heroja za Nemce. Puno putujem po svim delovima Nemačke i kada dođem u istočni deo vidim još jedno veliko pitanje za njih. Dvadeset godina nakon ujedinjenja bilo je vrlo teško razgovarati s njima o Rusima i njihovom odnosu prema Rusiji. Skoro da su ignorisali takve razgovore zbog prošlosti.
Ali, kada sada dođete u Rostok, Drezden ili Lajpcig, oni ponovo uče ruski jezik, odlaze u pozorišta da gledaju ruske predstave i slušaju rusku muziku. Ponovo su uspostavili veze sa Rusijom, i ako bi mogli raditi ono što žele, bili bi veliki ekonomski partneri Rusije ovih dana.
Stvari su se zaista promenile za Rusku Federaciju i za Rusiju. Građani Drezdena, glavnog grada Saksonije, apsolutno su ponosni na to što je ruski predsednik Vladimir Putin nekada bio tamo u službi. To je stvarnost ovih dana, uprkos onome što o tome pišu mejnstrim mediji.
Pročitajte OVDE šta je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio Evropljanima.
Izvor: vostok.rs
