Međutim, taj projekt je i pre toga izazvao kontroverze čiji su glavni protagonisti rediteljka Jasmila Žbanić i Hasan Nuhanović, jedan od preživelih iz Srebrenice i autentični svedok zbivanja, čija je lična tragedija trebalo da bude ideja filma.
Snimanje filma pod nazivom "Quo vadis Aida" okončano je proteklog leta i sada je materijal u fazi montaže. Rediteljka Žbanić koja je 2006. na prestižnom filmskom festivalu u Berlinu dobila nagradu "Zlatni medved" za film "Grbavica", tokom snimanja novog filma o njegovom sadržaju se nije oglašavala.
Srebrenica je trajna tema u BiH, ali do sada nije bilo pokušaja ekranizacije a delikatnost te teme podstakla je filmsku ekipu da sve detalje snimanja zaštite koliko god je to moguće.
Procurile su tek po neke informacije, poput one da su u glavnim ulogama glumci poput Borisa Isakovića, koji u filmu igra sadašnjeg osuđenika za ratne zločine Ratka Mladića, i Emir Hadžihafizbegovića, koji takođe glumi srpskog vojnika. Igraju i drugi afirmisani glumci poput Borisa Lera, Izudina Bajrovića, Minke Muftić te Jasne Đuričić.
Film je sniman u Hercegovini, pretežno u Stocu i delom u Mostaru. Ali Hasan Nuhanović, osoba koja je svojim očima gledala šta se u julu 1995. zbivalo u Srebrenici već je utvrdio kako film neće biti verodostojna slika.
Nuhanović je u ratu izgubio roditelje i brata, a tu je tragediju, o kojoj je svedočio i u procesima vođenim pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju opisao je i u knjizi.
Upravo je ona trebalo da bude temelj za scenario filma, o čemu su Nuhanović i producentska kuća koju vode Žbanić i njen suprug Damir Ibrahimović, 2012. potpisali ugovor.
Prerade koje su usledile film su, iz priče temeljene na istinim zbivanjima, pretvorile u fikciju, a umesto mladića koji bi igrao Nuhanovića uloga je zapala ženi, nastavnici engleskog jezika, koja takođe doživljava ličnu tragediju.
Nuhanović je ovih dana na Fejbuku potanko opisao kako je projekt menjan i šta mu je sve pritom smetalo, a posebno je istakao kako mu je neprihvatljiva intervencija koju je Žbanić napravila kada je, po njegovom mišljenju, revidirala istorijske činjenice o odgovornosti holandskih vojnika iz sastava snaga UN-a, koji su imali zadatak da štite civile.
"Jasmilina ideja nije se uklapala, a ona je ove svoje ideje postepeno ugrađivala u scenario", izneo je Nuhanović razloge svog nezadovoljstva.
Protivargumenti rediteljke tada su bili kako ona snima igrani, a ne dokumentarni film.
"Ja hoću da ljudi iz bioskopa izađu plačući. Ja tu dajem emociju i znam kako ću to postići. LJudi se moraju poistovetiti s likovima", kazala je navodno Žbanić.
Na kraju scenario je doživeo svoju treću verziju, a Nuhanović je ceo projekat napustio.
Nakon javnih prozivki reagovcala je Žbanić, u čije je ime producentska kuća objavila saopštenje u kojem je istaknuto kako njen film o Srebrenici predstavlja tek jednu od brojnih priča koje se mogu ispričati.
Pojasnili su kako je film “Quo vadis Aida” umetnički iskaz. Glavni lik Aida, potvrdili su, nije postojala u stvarnosti, a pričajući priču o događaju preko kreiranog dramskog lika žele govoriti o svim žrtvama, a istovremeno zaštiti privatnost stvarnih žrtava.
"Naš film nije rekonstrukcija stradanja niti jedne stvarne žrtve, to nije dokumentarac o pojedincima. Ničija prava ni na koji način nismo povredili", poručila je Žbanić.
O “neprobojnom srpskom bedemu” na koji se slomila Hrvatska pročitajte OVDE!
Izvor: jutarnji. hr
