Talasi rekordne visine, poplave duž cele obale, samo su naznake onoga što čeka Hrvatsku.
Kako je navedeno, s klimatskim promenama jačaće svi meteorološki fenomeni koji će rezultirati vremenskim prilikama koje su pogodile Hrvatsku prethodnih dana.
Geofizičar Mirko Orlić, akademik specijalista za cunamije, za Index kaže da je najbolje krenuti metodom zumiranja - od toga šta je u moru preko toga šta je u atmosferi do toga što je nad Evropom i konačno do onoga što se zbiva u svetu, jer je to sve deo jedne priče.
"Kolege iz Hidrografskog instituta izmerili su u utorak 12. novembra najveći val maksimalne visine 10,87 metara. Što je najvažnije, izmerili su ga kod Dubrovnika, što je iznenađujuće. Naime, slične visine valova, možda nešto manje, merili smo u Jadranu i ranije, ali u njegovom severnom delu", ističe Orlić.
Unreal southerly winds in Dubrovnik, Croatia yesterday, Nov 12th. Feels like hurricane force! Report via @crometeo - posted with permission. pic.twitter.com/t2p3ma62Gc
— severe-weather.EU (@severeweatherEU) November 13, 2019
Ove poplave, kaže, zavise od nekoliko faktora. Između ostalih, na njih utiče jak jugo. U Splitu je izmereno jedno od najjačih juga ikad, preko 100 kilometara na sat. Tu su takođe i kiša, nizak vazdušni pritisak i rast nivoa mora. No, vetar je najjači faktor.
"Hrvatska je u zoni u kojoj prema severu juri topao, vlažan vazduh. Ako se uz sve to stvori jak ciklon, imamo to što sada imamo", kaže Orlić.
On objašnjava kako dolazi do zagrevanja severnog hladnog pojasa.
Splitska policija zbog opasnosti od pada stabla za promet zatvorila Pojišansku ulicu, od raskrižja s Osječkom do raskrižja s Ulicom Slobode. Promet se preusmjerava. #Jugo u #Split-u podiže valove, more dopire i do ugostiteljskih objekata na Bačvicama. #n1infopic.twitter.com/2jmP09NM9g
— Jelena Tešija (@JelenaTesija) November 12, 2019
"Klimatolozi tumače da se severni arktički pojas najbrže zagreva zbog specifične povratne sprege. Naime, kako se smanjuje površina arktičkog leda tako se povećava površina otvorenog mora. Budući da je led beo, a more tamno, to znači da površina koja reflektuje sunčeve zrake postaje sve manja, a površina koja ih upija sve veća. To pak znači da se cela regija zagreva, što ima za posledicu dalje smanjivanje površine leda i povećanje površine mora. I tako ukrug."
Kada je reč o onome šta se može očekivati u budućnosti, Orlić za Hrvatski portal priča: "Pre smo imali razmake od oko 10 do 20 godina među rekordima, a danas imamo po nekoliko godina."
"To pokazuje kako se učestalost rekordnih poplava povećava. Istovremeno imamo te događaje tako jako južno, što je takođe neuobičajeno. Nekada se to uglavnom događalo na severu, do Pule i Rijeke. U Veneciji se ovih dana dogodila tzv. aqua alta, odnosno visoka voda. Očekivao sam to jer smo na jugu imali jugo, a na severu, u zoni Venecije, buru, koja je išla prema njihovim obalama. To je za nas relativno poštedna situacija, a za njih najgora moguća. Ova poplava kod nas (u Hrvatskoj) spada u 10 najvećih, a kod njih je to najviša voda od 1960-ih", kaže Orlić.
Pročitajte OVDE zašto su Makedonci ljuti na EU.
Izvor: index. hr
