Dok se lekari u bolnici bore za život mladića čije telo su čak devedeset odsto zahvatile opekotine, pobune su kreunule u Parizu, Lionu, Lilu... Anas K. se demonstrativno zapalio ispred studentske menze u petak, ostavivši prethodno poruku da će "učiniti nešto nepovratno".
Grupa studenata je u utorak uveče iz protesta provalila ogradu Ministarstva visokog obrazovanja, tražeći ostavku ministra. U Lilu je nekoliko stotina pobunjenih studenata prekinulo promociju knjige bivšeg predsednika Fransoa Olanda. U sredu je bio blokiran Univerzitet "Lion 2" na čijim zidovima je bilo ispisano da "siromaštvo ubija".
Studenti traže hitnu reakciju Jelisejske palate, bolje stambene uslove, uvođenje studentske plate, više zaposlenih u zdravstvenoj službi za studente.
Statistike kažu da studenti u Francuskoj sve teže žive, a da je trećina obavezna da istovremeno radi i uči. Više od 30 odsto ne dobija nikakvu pomoć najbližih.
Zanimljivo je da školarina nije najveća briga francuskih studenata, jer su ovde studije na državnim univerzitetima, kao što su Sorbona, Asas i drugi, koji su daleko na glasu, koštaju svega nekoliko stotina evra godišnje. Glavni problem je smeštaj, koji oduzima blizu 70 odsto mesečnog budžeta za studente. Iznajmljivanje sobe s kupatilom i kuhinjom u Parizu na slobodnom tržištu košta u proseku 873 evra mesečno. Ukoliko student deli stan, prosek je 473 evra, a opšti studentski prosek smeštaja iznosi 640 evra mesečno.
U unutrašnjosti je nešto niže. U Le Manu, na primer, iznosi 340 evra, a u celoj zemlji van Pariza 470. Smeštaj u studentskom gradu je nešto jevtiniji, ali i tu treba izdvojiti nekoliko stotina evra, a u celom Parizu, na primer, ima samo 5.800 mesta na šezdesetak lokacija. Na to treba dodati telefon, internet, informatički materijal, hranu.
Stipendije maksimalno iznose 555 evra mesečno, dok se, s druge strane, mesečni troškovi za studenta procenjuju na 950 evra. U Parizu je potrebno daleko više, 1.224 evra, a u Limožu 721, dok je u Nici to ravno nacionalnom proseku.
Zbog svega nešto više od polovine ističe da ima probleme da spoji kraj s krajem, dok je jedna četvrtina u veoma teškoj situaciji. Dve trećine kažu da nemaju novca da se bave sportom ili da idu na kulturne aktivnosti, dok jedna šestina odustaje od lečenja!
Anas K. ove školske godine nije dobio stipendiju, a "i kad je imao", živeo je sa 450 evra mesečno. U oproštajnom pismu optužio je Makrona, Olanda, Sakrozija i EU da su ga "ubili".
Pročitajte OVDE zašto se Bugari pravdaju NATO.
Izvor: novosti. rs
