Piše: Đorđe Mamula

Mali Šengen

Dana 10. Novembra 2019.g. na sastanku lidera Zapadnog Balkana ugovoreni su detalji sporazuma o slobodonom kretanju,  ljudi, robe , kapitala i usluga između Srbije, Severne  Makedonije i  Albanije. Nije uneto da  će biti i  razmene  ideja, ali se to valda podrazumeva, jer su ideje slobodne.  

Dakle, predsednik Republike Aleksandar Vučić, i predsednici  vlada Zoran Zaev i Edi Rama su potpisali sporazum da će do kraja godine  građani  navedenihih država moći da putuju  bez viza, dakle bez pasoša, samo sa ličnim kartama. Takođe, dogovorerno je uzajamno priznanje radnih dozvola i profesionalnih kvalifikacija, a razrađen je i plan o uzajamnom priznanju diploma, tako da će investitori moći da razmenjuju radnike, inženjere, stručnjake. „Poltika“ je o događaju  detaljno izvestila 11. novembra na prvoj strani sa nosećim, balkon, naslovom.

Sporazum je  od nekih, pogrešno nazvan  „Mali Šengen“. Međutim, to je daleko od Šengena, koji  zapravo znači prema sporazumu potpisanom na  brodu „Princeza Mari Astrid“ na reci Mozel, u Luksemburgu,pored grada Šengena 1985.g., mogućnost prolaza bez pasoša i ličnih karti preko granice za državljane  država Beneluksa, Francuske i SR Nemačke. Ukratko, nema viza,  ali se traži lična karta. Da li to znači i potok novih migranata? Teško, obzirom na veliku etničku distancu između Srba i Albanaca.

Sporazum Srbije, Makedonije i Albanije predviđa da je ulaz u te  tri države potpisnice sporazuma, nemoguć bez lične isprave. Ideja je ponikla u EU, delom i u Svetskoj banci (nisu protiv, a  već pomažu)  a podržao je i predsednik Republike Francuske Makron. On očigledno pretenduje  da bude  prvi čovek EU, posle odlazeće Angele Merkel. Doduše, Nemačka je bila i ostala najmoćnija EU država u ekonomskom smislu, a Makron ne uživa veliku podršku kao Merkelova. Vrlo je efikasan što ne nailazi na  veliko prihvatanje francuske javnosti. A levičarska štampa u Parizu smatra ga predsednikom bogatih. Uzgred, vrlo se vidi, da Francuska vlada, tačnije Ministarstvo spoljnih poslova više nema zamerki  na račun  država (nekadašnje kolonije država EU, na primer francuske) koje su povukle priznanje KiM. Tome je prethodio i sporaum Srbije i Francuske o poslovima kupovine francuskog naoružanja, ali i izgradnje beogradskog metroa. Poslovi.  

EU je do guše i u EU i u NATO paktu. Ova inicijativa  EU,  prenaglašena, za  meki savez tri države  je novi socijalni inženjering, nešto kao politički „investitorski  urbanizam“ za zapostavljeni Balkan, zapećak Evrope, koji povremeno  zato proključa.

Sporazum tri države, sigurno će omogućiti brži prolaz turista iz Srbije  kroz Makedoniju za Grčku,manje zadržavanje šlepera na granicama, a koliko će to uicati na jačanje ekonomije Srbije ostaje da se vidi. U ekonomskom smislu Albanija i Makedonija imaju jaču ekonomiju od Srbije. Prema nekim parametrima.

Naime ukupan rast bruto domaćeg proizvoda (bdp) u poslednjih 10 godina prema izveštaju MMF, koji se ovde oseća kao kod kuće kada ispostavlja račune, ističe  u pogledu stvarnih stopa    ukupnog privrednog rasta od 2009. do 2017. sa proekcijom  za 2018.g. država regiona  :  Albanija 29,8, Rumunija 23,5,  Severna Makedonija 22,8,  Bugarska  17,7, BiH 17,3, Crna Gora 17,2, Srbija 7,6 %.  Obzirom na podatke o bdp za Albaniju i Makedoniju jasno je da imaju veći bdp od Srbije i da mogu biti jači partneri od Srbije. Dnevni list  u državnom vlasništvu i vrlo  blizak  Nemanjinoj ulici (Vladi Srbije) i Andrićevom vencu (Muzeju kneza Pavla, Predsedništvu Srbije), “Politika” od 13. Novembra, samo  dva dana posle izveštaja o sporazumu trojice iz pera  Vojislava Guzine u članku  “Novvi budžet, stari problemi” ističe : “I pored rasta u poslednje dve godine, imamo ekstremno mali BDP  i za ovakve  plate u javnom sektoru i zarade u privredi. Za veće investicije pogotovo.” A plate u javnom sektoru i zarade u privredi  su  veće od realne snage ekonomije. Iznad su rasta BDP. 

Bilo je povodom skupa trojke  i prigovora da se pravi nova Juoslavija, iako  raspad    prethodne još traje. To će uticati da  investicije budu relativno ograničene i da neće doprineti  većim ulaganjima.  Javni dug Srbije je  23, 9 milijardi evra. Smanjen je, ali je  i dalje prepreka  za veće zaduživanje, istiće Vojislav Guzina. Dakle, list „Politika“ prilično otvoreno iznosi podatke, često i oštrije od drugih listova,  doprinosi  boljoj obaveštenosti građana, obzirom da  43% građana nema pristup internetu.   Niko „Politici“ nije odgovorio na  brojne podatke, čak ni kad su kako reče prvi čovek „Politike“ Žarko Rakić ismejali priču o prosečnoj plati od 500 evra. Reč je o članku Nebojše Katića, finansijskog savetnika iz Londona, inače redovnog komentatora našeg najstarijeg dnevnog lista.

Stoga će dogovor trojke biti interesantniji za Severnu Makedoniju i Albaniju, a manje  za Srbiju. Aljbin Kurti je video da zapad u svojoj politici  i načinu njenog sprovođenja često  podseća na   sudiju iz  filma “Sudija za vešanje”. Uostalom građani sve tri države masovno odlaze u  EU, a ne  u ove  male države Zapadnog Balkana. U Albaniji više nema žestokih nemira. Valda su pročitali lekciju iz političke sociologije da samo ako 5% stanovništva pribegava različitim oblicima građanske neposlšnosti sistem postaje neodrživ. A građanska neposlušnost postoji samo ako nije antisistemska.

Gde je naša zemlja i gde smo mi 30 godina posle pada Berlinskog zida? Više o tome OVDE.

Izvor: Pravda