Dve goruće tačke razdora između Nemačke i Francuske već nedeljama su tema svetskih medija, a javnost i stručnjaci se pitaju kako će posle raspleta izgledati NATO, ali i raspored moći na Balkanu.

"Snažna i suverena Evropa kao deo NATO"

“Mi želimo snažnu i suverenu Evropu kao deo NATO-a, a ne kao zamenu”, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas.

To ne znači da Mas samo želi da sačuva transatlantsku alijansu samo zato što Evropa danas ne može da se brani bez američke pomoći, bez obzira na to što američki predsednik Donald Tramp ne deluje zainteresovano za to. On je insistirao na tome da će Nemačka želeti da bude deo NATO-a i kada "jednog dana bude u stanju da odbrani sopstvenu bezbednost".

Odgovarajući direktno na Makronovo mišljenje o poboljšanju odnosa sa Rusijom, kako se odnos sa Amerikom urušava, nemački ministar je izjavio da njegova zemlja neće tolerisati "poseban tretman prema Moskvi".

To su teške izjave, posebno kada dolaze od člana Socijajdemokratske stranke koja je više naklonjena Americi od svojih koalocionih partnera iz Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Markel.

Međutim, stavovi koje je Mas izneo upućuju na to da se nemačka vlada ujedinila. I Merkelova je kritikovala Makronovu viziju oštrije neko što je to učinila ikada u tokom njegove vladavine, nazivajući je "napadom".

Njen pristup prema kome evropski deo NATO-a treba da se ujedini radikalno je drugačiji od Makronovog, koji smatra da projekat odbrane EU treba da nastoji strateškom suverenitetu.

Nemački političari smatraju da projekat treba da bude usmeren na harmonizaciju odbrambenih industriju EU zemalja i centralizaciju razvoja novog oružja i vojne opreme.

Ova nemačka vizija u skladu je sa Konceptom okvirnih nacija koje je NATO usvojio 2014. godine. To je mehanizam za dobrovoljnu odbrambenu saradnju po kome gotovo sve saradnje, pa čak i one sa zemljama koje nisu članice NATO-a, mogu se odvijati pod okriljem Alijanse.

Kada NATO pruža tako fleksibilnu platformu, često nije jasno zašto su potrebni bilo koji drugi projekti saradnje u odbrani. Ali, sa francuskog stanovišta NATO nije najbolja platforma za zajedničke programe nabavki, jer van nje EU može da izdrže konkurenciju Amerike. A uključivanje NATO-a u takve poslove podrazumeva i saradnju sa Amerikom kao liderom organizacije.

Francuska kao zemlja sa najjačom vojskom u EU takođe voli da praktikuje liderstvo, dok Nemačka ne deli njene vojne ambicije. Ona preferira niske troškove odbrane, jer su veći troškovi politički nepopularni.

Borbena spremnost Berlina stalno se dovodi u pitanje, a nemački lideri na plećima imaju težinu istorije.

“Kao zemlja u centru Evrope, Nemačka mora da igrati centralnu, posredničku i uravnoteženu ulogu”, zaključio je Mas.

Međutim, biti medijator nije isto što i biti lider. A neambiciozna i kompromisno orijentisana Nemačka neće se takmičiti sa Makronovom ambicioznom Francuskom za tu ulogu. Omogućiće dosadnu i pouzdanu alternativu i to je verovatno najbolje što može da uradi , a Makronovom sportskom motoru biće potrebne nemačke kočnice, zaključuje "Blumberg".

Nasuprot ovakvom zaključku, politički analitičar Dušan Janjić smatra da temeljni sukob između Francuske i Nemačke ne postoji, jer Makronov pokušaj da se na osnovu evropske krize nametne kao lider neće uspeti.

“Mislim da je pokušajem da napravi evropsku vojsku Makron pogrešno procenio svetske prilike. Koliko god se nekada činilo da mu Tramp daje podsticaj, on nikada neće podržati vojnu i političku samostalnost Evrope i to Nemačka vrlo dobro zna”, rekao je on.

Makronove pretenzije na evropski presto zasnivaju se na njegovom populizmu, međutim, dodaje Janjić, on za to nema strukturalnu podršku.

“U ovom momentu imamo višak njegovih ambicija koje proizvode neke političke posledice, ali ne mogu ništa suštinski da promene. Neće uspeti da napravi od Francuske to što želi. Pokušava da bude Napoleon u pogrešnoj eri, zakasnio je dva veka”, kaže on.

U čijim je rukama balkanska palica?

Druga tačka razdora između Fransuske i Nemačke aktuelna proteklih dana je Balkan, odnosno Makronovo ponavljanje stava da će do proširenja EU na ovaj region doći tek kada blok izvrši unutrašnju reformu.

Ovakvoj rigoroznosti usprotivili su se svi lideri Nemačke, od Markelove, preko visokih zvaničnika do Nemice Ursule fon der Lajen, buduće šefice Evropske komisije, koja je upozorila da francuski predsednik time otvara balkanska vrata konkurentskoj sili Rusiji.

Ova lavina kritika isprovocirana je vetom koji je Makron dao na početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, iako su gotovo sve EU članice i institucije ocenile da su one to sprovedenim reformama zaslužile.

Međutim, i pored toga što nemački lideri koriste svaku priliku da iskritikuju ovaj potez, oni ne pokazuju spremnost da se direktno suprotstave alternativnim rešenjima, zbog čega mnogi ocenjuju da su dani nemačke dominacije u regionu odbrojani i da je palica sada u Makronovim rukama.

Poznato je da je Makron u nastojanju da se nametne kao evropski lider morao na napravi neplanirano skretanje ka istoku i Balkanu na kome je Nemačka decenijama imala daleko veću moć od Francuske.

Makron je u julu posetio Srbiju, što nijedan fracuski lider nije učinio 18 godina, gde je insistirao na dijalogu Beograda i Prištine, prenosio poruke u vezi sa proširenjem EU i upozorio one koji nisu članice Unije da se ne mešaju u "poslove" na Zapadnom Balkanu i Kosovu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je ove nedelje u poseti Parizu gde je od Makrona zatražio podršku za projekat "mali Šengen", ali i konačno objašnjenje njegovog plana za evropski put Zapadnog Balkana.

Francuski predsednik se bavio regionom više nego što su njegovi prethodnici činili decenijama, a ovo ulaganje političkog kapitala poznavaoci prilika ocenjuju kao popunjavanje prostora kojim je Nemačka suvereno vladala, a koji će ostati prazan kada se Merkelova povuče 2021. godine.

Međutim, smatra Janjić, region i Srbija od takvih njegovih pretenzije neće imati koristi.

“Nemačka je izgradila svoju poziciju u EU pre svega podržavajući regionalizam, dok je stari problem francuske politike, a sada i Makrona, razmišljanje na nivou nacija-država. On time može sa nauči domaće političare da ne treba da se odriču kompeticija države, ali sa druge strane on u glavi nosi imperijalizam zbog koga će za njega Balkan uvek biti periferija. To je minus njegove pozicije zbog koga će se teško nametnuti kao lider relevantan u regionu”,  zaključuje Janjić.

Pročitajte OVDE kako je Srbija isprovocirala Ameriku.

Izvor: Blic