Piše: Prof. dr Slavko Karavidić
Smatra se da potiče pre 13. veka i da je u manastiru bilo monaha još od doba Svetog Save.novi manastir su 1805. godine podigli ktitorove svetinje Nikola Lunjevica, deda kraljice Drage, i čuveni Karađorđev vojskovođa Lazar Mutap.
U njemu se svakodnevno iguman Jovan obraća bogu i Vujanskom svetitelju za isceljenje i duhovni mir, božijim vinom napaja, svetoj reči otvara, vaskrs duše donosi. u bogosluženju imate osećaj prohujalih vekova i predaka koji su se tu molili.
On čuva čudesne pripovesti. u njemu je grob Vujanskog svetitelja iz 13. veka iznad kojeg stoji ispisano: "Nepoznatog imena, po delima veliki", a na zidu velika freska: "Vujanski svetitelj privodi bolesnog mladića na isceljenje gospodu", iznad njih lebdi svedržitelj koji upućuje isceliteljni blagoslov.
Vekovima kasnije na kapiji manastira Vujan pojavi se teško oboleli mladić Gojko Stojčević, kome iscelitelj na pomoć Gospoda bejaše preko potrebna.
Boravak u manastiru Vujan je svedočanstvo najvažnijih zbivanja u životu patrijarha Pavla, o promislu božijem, o bezmernoj veri, nadi, ljubavi kojima je bio preplavljen mladi veroučitelj Gojko, o čudesnom isceljenju iskušenika Gojka u manastiru Vujan.
Video je dalje od sopstvenog kraja, saznao istinu, pobedio smrt i došao do potpunog telesnog i duhovnog isceljenja putem snažnog i nepokolebljivog obraćanja gospodu i Vujanskom svetitelju našem velikom molitveniku i zastupniku pred prestolom gospodnjim.
"Hvala ti sveti oče Vujanski što mi molitveno pomažeš u nemoći mojoj, što me zastupaš pred Gospodom svemilosnim."
Gospod je u milosti svojoj uslišio molitve blagočestivog Gojkai izabrao ga za svog predstavnika na zemlji. svojim rukama je izrezbario drveni krst – Hristovog raspeća kao neuobičajeni izraz neizmerne blagodarnosti za svoje čudesno isceljenje na kome je na crkveno slovenskom napisano: „Manastiru Vujan u znak isceljenja priloži rab božiji Gojko“.
Verovao je da simbol krsta ne predstavlja samo ideju Hristovog učenja i njegovih muka, već i ono što je najvažnije ideju dostignutog moralnog i duhovnog cilja. Krst je ključ vrednosti koji i vernike i nevernike čini civilizacijski uspostavljenim - govorio je.
Patrijarh Pavle često je govorio „Zaista nije važno ako još uvek ne znate da se pravilno prekrstite, što ne znate crkveno pojenje, ili možda ne razumete šta se to u crkvi zbiva za vreme bogosluženja jednostavno uđite i strpljivo čekajte, budite uporni i videćete svetosavski duh će vam se otvotiti“.
Iz manastira Vujan Gojko Stojčević krete stazama božijim. obreo se u manastirima srpske Svete Gore, Ovčarsko-kablarskoj klisuri naseljenoj brojnim manastirima sa obe strane Zapadne Morave gde je boravio kao iskušenik i gde se kasnije i zamonašio.
Da na putu božijem ništa nije slučajno govori i sledeća priča. leto 1946., manastir blagoveštenje, Morava i mali čamac. iz čamca koji se kretao na drugu stramu obale pade u vode jedan monah i poče da se davi. Tadašnji iskušenik Gojko Stojčević zapliva sa obale i izvadi monaha iz vode koji kada dođe do daha zahvali pogledom svom spasitelju. Usledio je bratski odgovor „Ne nemoj mi se zahvaljivati, Bogu hvala, a nikada se ne zna možda ćeš i ti mene od nekud izvući“. 1999. godina izbor novog patrijarha. vladika Raško - prizrenski Pavle je u devetom krugu tajnim glasanjem izabran za kandidata pored episkopa žičkog Stefana i Save šumadijskog. Izbor patrijarha je proveden na apostolski način žrebom. sabor pozva iz manastira tronoše čestitog igumana po monaštvu najstarijeg arhimandrita Antonija (đurđevića) da izvuče novog patrijarha. nakon izlačenja Pavla otac Antonije priđe da uzme blagoslov od novog srpskog patrijarha „Dobro, dobro Antonije sećaš li se onog dana na Moravi. eto ti da plivaš ne nauči, ali ipak malopre i ti mene izvuče“. kao nekad na Moravi bratski se zagrliše.
Na ustoličenju u sabornoj crkvi patrijarh Pavle reče: „Kao patrijarh srpski svoje prvenstvo među jednakima shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve, krsta...
Patrijarh Pavle – vreme koje ne prolazi
Koliko prigodno (deset godina od upokojenja patrijarha Pavla), toliko i prirodno kao pesnik, koji čuje glas besmrtnosti, zapisah svoj kratak osvrt na lik i čistotu dela patrijarha Pavla, punim svetlosti i svetosti, koji temeljim na svojim dubokim duhovnim osećanjima pravoslavnog vernika ne mireći se sa stanjem polutame, skamenjenog duha i mašte, gde greh porobljava um, gde su mnogi ljudi skrenuli sa božanske staze u tamu sebeljubne opsednutosti i hedonizma, svetlosti i tame, dobra i zla, intelektualnog i duhovnog posrtanja gubeći vrednosne i moralne orjentire.
„Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. ali ono što zavisi od nas, jeste kako ćemo živeti – da nas kao ljude, prizna za svoje Bog, prepoznaju preci i upoznaju savremenici“ – govorio je patrijarh Pavle.
Mudri su bili mnogi, ali ostali su za sva vremena samo oni za koje je bio i ostao čovek kao svetinja na putu njegovog misaonog i duhovnog razvoja.
Bez ikakve sumnje, među njima je i ptrijarh Pavle duhovni i narodni vođa vaskolikog srpskog naroda, prosvetitelj i duhovni učitelj.
Niko u bezočnije vreme nije duže i spokojnije gledao istini u oči. Verovali smo da nam ga je sam Bog poslao kada nam je bio najpotrebniji.
Sa usklađenim mislima i delom doprineo je duhovnom uspostavljanju srpskog naroda.
NJegova velika želja je bila da se ostvare mudre reči Svetog Nikolaja Žičkog: "Da se Srbi slože, obože i umnože".
Patrijarh Pavle nas je učio da se Srpstvo i naša vera čuvaju i neguju u vremenu, u čoveku, u reči, u jeziku. govorio je razumom naroda. Glasom nevoljom očeličenog čoveka, sa tegobnim prtljagom.
NJegove reči su rasplinute nevidljivim bojama, neobičnim strujanjem, duhovne snage i strasti.
"Pobožan je ko zna" - govorio je.
Kako ga je ko shvata, tako je shvatao sebe. Bog će pomoći ako ima kome.
Uvek je delovao kao duhovnik mira, pomirenja, smirenja – “Bogu se pomoli da ne ogrešiš dušu, opraštaj srcem“ – govorio je.
Nudio je drugačije ozračje pravoslavlja.
NJegove mudre i nadasve životne i vazda aktuelne reči prenose se iz misli u misao.
„Budimo ljudi“ - govorio je.
Patrijarh Pavle nije priznavao vremenske međe, ljudske predrasude, različite obale, vekovne osude...
Budio je skrivenu dobrotu, čovečnost, bogoljublje i bratoljublje.
Posedovao je zadivljujuću moć promišljene namere.
Vrlo često nas je podsećao na reči svetog kneza Lazara i na smisao njegovih reči:
„Zemaljsko je maleno, a nebesko uvek i doveka“.
Reči blage, a dokazi jaki – njegov život.
Nije rasipao reči – u malo reči više mudrosti, bogatstva zvučne brojanice i melodijskog prepleta zahvaćenog na izvoru najčistijeg srpskog jezika. njeogova misao je jedna, a sadrži mnogo misli.
Verovao je u istinu i očekivao je istinu, ispoljavao je plemenitost i obavezivao na plemenitost, cenio je snagu, ali duh je imao pravo na presto - cenio je oruđe uma i osobine karaktera.
Kada to krhko telo obaveže čoveka, onda ti zahtevi postaju snažni i obavezujući.
Uvek pružena ruka, topla puna sunca govorila je jezikom liturgijskim, unoseći snagu svetosavskog pečata pravoslavlja.
Gde god da je išao i bio nosio je brojanicu, molitvenik i sveto pismo sa sobom, a molitvu u srcu i na usnama.
Propovedao je jevanđelje i kada je ćutao i kada je sakupljao mrvice sa tanjira. "Ne znate vi deco moja šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno". Sa usklađenim mislima i delom bio je svetost i svetlost, duhovni stožer i crkve i države, koje su preko njega u mnogo čemu našle i uspostavile zajedničke niti davno pokidane. Kako reče akademik Matija bećković: „Patrijarh srpski Pavle je zajednički sadržitelj srpskog naroda“.
Uvek je delovao kao duhovnik mira, pomirenja, smirenja. u zemlji Srbiji koja vekovima ima svoja rastočišta i skloništa.
Umeo je da opije svojim glasom, povede zavedene, razoruža razjarene, smiri nepoverljive... imao je dar za šalu i doskočicu. Zato su veoma poznate anegdote vezane za patrijarha Pavla, što još višegovori o njegovoj veličini i snazi njegove ličnosti.
Patrijar Pavle je bio bogoslov širokog znanja, nadahnuti propovednik jevanđelja, znameniti naučnik, prevodilac, crkveni pesnik, a njegov bogati stvaralački opus okean reči u knjigama dragoceno nasleđe. mnogi odgovori su u njegovim knjigama. posebno su dragocena tri toma „Da nam budu jasna neka pitanja naše vere“ i životopis i pouke patrijarha Pavla „Bog će pomoći“ .
Jednostavno patrijarh Pavle je umnik goga treba umovati i otkrivati u svoj svojoj veličinii neprolaznosti.
On je sabrao u sebi: Davidovu krotkost, Solomonovu razboritost, Mojsijevu dobrotu, Smuilovu pravičnost, Danilovu mudrost, Ilijinu vrednost za veru i devstveničku čistotu Jovana bogoslova.
Ostavio je bokore mudrost, potoke bistre vode... naše je da ih ne mutimo, jer sa tih čistrih izvora, iz vere predaka, iz toplog majčinog mleka dolazi ponos, ljubav, vera.
„Život umrlih je u pamćenju živih“ veli ciceron u jednoj filipici.
Patrijarh Pavle se mora pamtiti i poštovati, za to što je bio i zato što je ostao...
Da, patrijarh Pavle je bio i ostao, u vremenu koje ne prolazi. ostavio je trajni spomen i delo. On je svetionik večni odakle dolazi žubor najlepšeg i najbogatijeg izvora duhovnosti. Preobrazio se u svetlost, prisutan duhom svetim, kao svetlosni putokaz izbavljenja.
Izvor: Pravda
