O dijalogu Beograda i Prištine, kako bi on ubuduće mogao da izgleda, ali i potezima EU koji su uzdrmali ne samo Severnu Makedoniju i Albaniju, već čitav Zapadni Balkan, ali i međunarodnu zajednicu, govorili su profesor američkog Univerziteta DŽons Hopkins Edvard DŽozef i predsednik Fondacije Maršalov plan i bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič.

Kako će ubuduće izgledati dijalog Beograda i Prištine?

DŽozef: Mora da se sačeka vlada u Prištini jer je "u igri" potpuno nova politička figura - Aljbin Kurti, koga do sada nismo mogli da vidimo ni na Kosovu ni u regionu, koja je fokusirana na vladavinu prava i borbu protiv korupcije.

To će, ujedno dati i novu dinamiku razgovorima, ali bi u isto vreme mogao da promeni i poziciju aktuelnog predsednika Hašima Tačija. Očekujem promene u dijalogu, ali u isto vreme ne verujem da će pomeriti svoje stavove kada je reč o reciprocitetu za koji se zalaže, ali ni kada je reč o razmeni teritorija.

Petrič: Dijalogu je potreban preobražaj. Pre svega, tu mislim na novu Evropsku komisiju i novog šefa evropske diplomatije, koji će verovatno imati svoje ideje.

Takođe, moramo da vidimo na kom su stanovištu obe strane, i Beograd i Priština, gde je zastoj, gde ima napretka a gde ga nema, i onda konačno reći šta dalje.

Da li se nazire rešenje kosovskog problem?

DŽozef: Zadovoljan sam što je razmena teritorija sve manje moguća kao rešenje, jer bi to bila katastrofa za obe strane, i za Srbe i Albance. Pojedini lideri u regionu, poput predsednika Severne Makedonije, nazvali su je "najglupljom idejom".

Mislim da bi ona imala negativne implikacije za Srbe, zbog čega su ljudi na KiM s pravom zabrinuti za ovaj pristup. Srbija treba da se prema Kosovu odnosi sa poštovanje, i napravi stalnu, trajnu vezu. SPC bi trebalo da sačuva suverenitet nad svojim verskim dobrima, da i to bude signal za srpsku manjinu koja živi južno od Ibra da je Srbija stalno prisutna.

Srbija treba da uče iz prošlosti. Realnost je da skorašnja istorija na KiM nije počela 1999. godine, već deceniju pre sa Miloševićem, sa raseljavanjem, sa naoružavanjem Albanaca.... Obe strane moraju da se suoče sa tim stvarima, i da ne upiru prstom jedna u drugu. Dijalog je neophodno otvoriti.

Petrič: Evropska unija (EU) ne treba da pritiska ni u jednom pravcu već treba da ga, uz prisustvo i pomoć Unije, nađu Beograd i Priština. Ukoliko se dve strane nađu kompromis, saglase se i odluče nešto, onda je sve moguće, uključujući i razmenu teritorija. Međutim, pristup da se samo to posmatra kao rešenje je pogrešan.

Treba se fokusirati na ono što je najbolje za građane, a za njih je, prema mom mišljenju, najbolje da se stvori velika oblast gde je moguća slobodna trgovina roba, dobara i usluga. U tom smislu, "Mali šengen" je dobra ideja i kada je reč o otvaranju granica i povezivanju.

Međutim, demografski problem je veći od bilo čega drugog, pošto mladi ljudi odlaze iz regiona jer ne vide perspektivu. To treba da bude zaustavljeno.

Posle “veta” Francuske za Severnu makedoniju i Albaniju, kakva poruka je upućena Zapadnom Balkanu?

DŽozef: Složio bih se sa onim što je Metju Palmer rekao, nazvavši ovo istorijskom greškom, jer ovakva odluka to jeste. Potpuno loša odluka Emanuela Makrona da to uradi.

Ona je loša u svakom slučaju, a naročito u sličaju Severne Makedonije koja je napravila ogromne iskorake i rizične, pa i emotivne poteze za svoje građane.

Nadam se da još postoji evropska vizija za Zapadni Balkan, a Makron će morati da preuzme ogromnnu odgovornost za negativan razvoj događaja koji se možda mogu dogoditi u regionu.

Petrič: Zbunjen sam ovakvom odlukom i time šta će se dalje dešavati. Sve to mi izgleda kao pretvaranje, odnosno oni (EU) se pretvaraju da žele Zapadni Balkan, a ustvari neće. Isto je i kada pogledate reformsku agendu na ovim prostorima, gde se povremeno zemlje pretvaraju da žele reforme, a ustvari ih neće.

Moj predlog je da region sam razmisli šta želi, i šta zemlje pojedinačno, ali i ceo region, mogu da urade za sebe i kako mogu da se pripreme i integrišu u EU. Sa druge strane, verujem i da EU mora da izađe sa idejom kako da priđe regionu.

Austrija ima dobro iskustvo kada je reč o ekonomskom prostoru, a suština je u tome da zemlje koje još nisu spremne za Uniju, ili kod kojih će proces potrajati, mogu da koriste ekonomski prostor i ponašaju se onako kako bi to radile i kao članica EU. Međutim, loša stvar je reći da je reč o "čekaonici" jer je to potpuno pogrešna poruka.

Vučić: “Mali Šengen” značajniji od povlačenja priznanja Kosova

"Mini šengen" nije nikakva zamena za EU , i loše je na to gledati kao na nekakvu zamenu za članstvo. Stvar je dobra, ima potencijal, i treba sa njom nešto uraditi. Mislim da bi imala podršku svih onih koji se zalažu za brži pristup Uniji.

Regionalne veze i reforme treba brže graditi i sporovoditi jer će nas one dovesti bliže EU, jer će se članstvo svakako desiti. Ako EU neće da pregovara sa Severnom Makedonijim sada, zašto ova zemlja ne bi uradila ono što joj je svejedno potrebno?

Imam sumnje kada je reč o aktelnom procesu pregovaranja za članstvo. On funkcioniše kada je reč o njegovoj tehničkoj strani, imate 35 poglavlja, i zna se šta za svako treba da uradite. Ipak, treba ispuniti ta poglavlja "životom", odnosno sprovesti ih.

Pročitajte OVDE  kakva to ucena Srbiji stiže iz Evrope.

Izvor: Blic