Piše: Goran Vojković
To što je, eto, zakasnio na bitku, ne 1815. već 1991., muči i Miroslava Škoru – čovek sasvim legitimno nije sudelovao u “Domovinskom ratu” s puškom, kao što uostalom nije ni većina građana. Da je i bio u Hrvatskoj, verojatno bi završio u nekoj "Art Gardi" kao pevač i zabavljač jer u takva mračna vremena svakom zapovedniku čovek koji zna opustiti i zabaviti ljude vredi više s mikrofonom nego s puškom.
No, Miroslav Škoro je kandidat desnice. A desnica u Hrvatskoj nikako da dođe na zelenu granu što se tiče sudelovanja u “Domovinskom ratu”. Uostalom, i sadašnja desna vlada ima neobičnih likova, od anemičnih i nesposobnih za služenje vojske, pa sve do bivših podoficira JNA. Imali su naši desničari taj problem i pre – SDP-ova vlada je svojevremeno imala u registru duplo više dana u borbenom sektoru od prethodne HDZ-ove.
Kada lupa, onda stvarno lupa
Taj, recimo tako, "nedostatak" vojnog sudelovanja za njegovo biračko telo Miroslav Škoro odlučio je ispraviti potpunom glupošću. Je da se u predizbornoj kampanji lupa, ali ovaj je stvarno lupio. U 2019. godini predsednički kandidat Miroslav Škoro govori: "Nije normalno na Trpinjskoj cesti u Vukovaru pre tužne obljetnice poručivati Vukovarcima da su ratovi gotovi. Nije normalno ignorirati njihovu bol. Nije normalno okretati glavu od činjenice da ti ljudi još uvijek traže svoje nestale i svakoga dana po gradu susreću ratne zločince koje hrvatsko pravosuđe do dana današnjeg nije kaznilo."
On se tom objavom referirao na predizborni plakat SDP-ova predsedničkog kandidata Zorana Milanovića na Trpinjskoj cesti u Vukovaru na kojem piše: "Normalno, ratovi su gotovi."
Rat je odavno završio. Štaviše, pobedili smo
Koliko god Milanović imao kampanju koja podseća na lošu kopiju Alana Forda, ono što je Škoro izgovorio glupo je, pa i opasno na više razina. Rat je, naime, davno završio. Uskoro ćemo slaviti četvrt veka od kada su hrvatski tenkovi ušli u Knin, a srpska paradržava je izbrisana s lica Zemlje. Više od 20 godina je prošlo i od mirne reintegracije – možda najvećeg političkog uspeha Franje Tuđmana, kada je hrvatska vlast preuzela Vukovar i preostale okupirane teritorije bez jednog metka i žrtve, čime je uspostavljena teritorijalna celovitost Republike Hrvatske. Rat je davno gotov. Štoviše, pobedili smo. U međuvremenu, čak smo ušli u NATO i EU, bivši agresor je izgubio i Kosovo, a nekada moćna vojna sila Srbije ovisi o ruskim poklonima. Deca rođena u doba mirne reintegracije Podunavlja danas završavaju petogodišnje fakultete.
Čemu onda usred predizborne kampanje pričanje o tome da rat nije gotov? Pa upravo na Trpinjskoj cesti treba reći da je “Domovinski rat” davno gotov, pokloniti se onima koji su izgubili život u obrani Hrvatske, ali i biti ponosan jer je to danas deo Hrvatske. Agresor u svom naumu nije uspeo!
Svi ratovi ostavljaju tužne uspomene i otvorena pitanja dugo nakon završetka
Naravno da nakon rata ostaju otvorena pitanja i tužne uspomene, da se još ne zna sudbina mnogih nestalih, no to s činjenicom završetka rata nema nikakve veze. Nestalih ima nakon praktično svakog rata, a zločinci se love još desetlećima – pa čak i danas traju suđenja nekim preostalim nacistima za rat dovršen 1945. godine. Tragovi ratova dugo traju – pre par godina se pisalo po portalima kako Sjedinjene Američke Države isplaćuju još jednu mirovinu iz Američkog građanskog rata (ženi od preko 80 godina, koja je smanjene radne sposobnosti, a dete je veterana iz tog rata od prije 150 godina), isplaćuju nekoliko hiljada porodičnih penzija iz Prvog svetskog rata i tako dalje.
Što se tiče neprocesuiranih zločina i zločinaca u Vukovaru – pa trebalo bi pitati upravo HDZ koji je nekada bio Škorin politički mentor zašto se teški zločini od mučenja zarobljenika do silovanja nisu procesuirali još sredinom 90-ih, zašto su mnoga zlodela pogrešno i namerno trpana pod Zakon o opštem oprostu koji se (da ponovimo) odnosi samo na oružanu pobunu i klasično ratno delovanje, a nikako ne na zločine nad zarobljenicima i civilima! To pitanje se samo i jedino može uputiti stranci koja je bila alfa i omega 90-ih: HDZ-u, i to baš negde u vreme kada je upravo Miroslav Škoro bio generalni konzul Republike Hrvatske u Pečuhu. Valjda se i od te faze Škoro želi ograditi.
Škoro je prokockao šansu
Ako je i od Škore – puno je. Koristiti vukovarsku tragediju kao deo kampanje jednostavno je ispod svake razine. Tražiti da se zločini sankcioniraju (pitanje iznimno široko i krivo tumačenog oprosta nije razjašnjeno!) je legitimno, tražiti da se od Srbije zahteva da kaže gde su nestali, jer neke podatke sigurno krije, takođe je legitimno, ali tvrdnje da rat nije gotov nešto su sasvim drugo. Rat je davno gotov. Pobedili smo. Kako je Gotovina rekao, okrenimo se budućnosti.
Od školovanog i elokventnog Škore mogla je nastati klica nekakve nove, savremene klasične hrvatske desnice. Ali on po ratu, sve da bi se dodvorio ponekom postotku krajnje desnih birača. A lepo je Škoro mogao, kao poduzetnik i doktor ekonomije, Milanoviću spustiti podacima o ekonomskoj štetnosti njegove vlade, predstečajnim nagodbama i drugim vrlo aktualnim primerima.
Što reći – bit će Škoro zasluženi izborni gubitnik, još jedan od onih bezličnih likova s desnice koji nemaju drugih tema osim lupetanja o ratu, malo Domovinskom, malo Drugom svetskom, davnim ratovima u kojima ionako nisu sudelovali.
Preminula majka koja je grlila lobanju sina koga su ubili Orićevi koljači, više o ovoj tužnoj priči pročitajte OVDE!
Izvor: index. hr
