Ova činjenica, prema analizama zapadnih medija, kao i sagovornika Srpskog telegrafa, pokazuje da postoji otvoreno neslaganje na liniji Francuska-Amerika po mnogim pitanjima, a na toj listi Kosovo je na visokom mestu.

Kabinet ambasadora SAD u Berlinu Ričarda Grenela, koji je Trampov specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, potvrdio je da ga Makron nije obavestio o sastanku koji je imao sa Vučićem i Tačijem u Parizu 12. novembra, kao ni o planovima za mogući sastanak predstavnika Beograda i Prištine u januaru 2020. godine.

- Ambasador Grenel nije bio u kontaktu sa predsednikom Francuske u vezi s bilo kojim sastankom - navedeno je u saopštenju u kom se bukvalno može "napipati" ledeni ton.

Klimatski sporazum

Očito je, kažu naši sagovornici, da obe zemlje žele da igraju ključnu ulogu u dijalogu između Beograda i Prištine.

- U politici Vašingtona i Pariza uvek je bilo oscilacija u odnosima i dosta pitanja u kojima su se njihovi prilazi razlikovali. Već nekoliko godina odnose dve države ne karakterišu bliskost i koordinacija, a razlike se povećavaju. Makron je posebno doživeo kao udarac to što su SAD istupile iz Pariskog klimatskog sporazuma, a ima razlika i oko carina, bezbednosti, te niza drugih stvari. No, uprkos povećanju razlika, Vašington očekuje da Pariz sledi američke stavove i politiku, što se i na ovom primeru vidi - kaže bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović za Srpski telegraf.

Bitan je imidž

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković slaže se da se Francuska i SAD nalaze u zoni visokog neslaganja po mnogim pitanjima, pa i oko pristupa i dinamike rešavanja kosovskog pitanja.

- Očigledno je da Makron hoće da kosovsko pitanje iskoristi za svoju promociju i veću ulogu Francuske u spoljnoj politici EU i prilikama na Balkanu. NJemu samo po sebi Kosovo nije bitno, ali bitno mu je da pravi imidž političara koji može nešto što drugi političari sa zapada ne mogu, a to je kredibilan uticaj na Srbiju. S druge strane, SAD su oduvek bile vodeća zemlja Zapada na Balkanu i od te pozicije Amerikanci ne bi da odustanu - objašnjava Stanković.

S druge strane, karijerni diplomata Zoran Milivojević za naš list kaže da ovo nije iznenađenje, te da ne vidi razlog zašto bi Makron o bilo čemu obaveštavao Grenela.

- Francuska hoće da učestvuje u rešavanju kosovskog pitanja zato što su oni i Nemačka još proletos imali inicijativu koju sada hoće da nastave. Oni žele da to bude evropska stvar. Pritom, ne mislim da je odnos dvojice predsednika zahladneo, već se Francuska prosto ponaša suvereno i Makron iznosi francuske stavove i interese - smatra Milivojević.

DŽejms Huper: Sporazum postoji

Bivši službenik američkog Stejt departmenta i analitičar DŽejms Huper izjavio je da sporazum između Prištine i Beograda postoji, ali da ima poteškoća u njegovoj primeni. On je u intervjuu za Glas Amerike rekao i da sveobuhvatni sporazum ne može biti postignut bez razmene teritorija.

- Na Kosovu morate da imate partnere koji su voljni da pregovaraju o takvom sporazumu i koji razumeju premisu ovog sporazuma, da razumeju šta je razumno očekivati od Srbije i šta ne mogu da dobiju od nje. A u Srbiji morate imati nekoga ko je spreman da to uradi sa Kosovom - rekao je Huper.

Naglasio je i da ne zna kakvo će biti gledište Aljbina Kurtija.

- Pogled kao vođa opozicione stranke je nešto drugo... A kakvo će biti njegovo gledište na mestu premijera, ne znam... Ali mislim da će se suočiti sa stvarnošću i to može biti teško prihvatljiva stvarnost. Realnost je da je dogovor već ispregovaran. Sporazum postoji - naveo je Huper.

Rama za jačanje "srpsko-albanskog bratstva"! Više o tome OVDE.

Izvor: Srpski Telegraf