Ne samo da je njena ambasada ostala otvorena tokom poslednjih sedmica nemira, nego je i ruski ministar spoljašnjih poslova Sergej Lavrov prošlog meseca bio u poseti prvo Bagdadu, a zatim i Erbilu.
NJegova turneja nije ličila na uobičajenu diplomatsku misiju, jer nisu potpisani nikakvi formalni sporazumi, a politika ili pitanje Sirije i terorizma nisu bili u fokusu interesovanja, napisali su Vera Mironova i Mohamed Husein u tekstu objavljenom u američkom magazinu Forin Polisi.
Zapravo, većina učesnika bili su poslovni ljudi, uključujući predstavnike ruskih naftnih i gasnih kompanija kao što su Gasprom Neft, Rosneft, Sojuzneftegaz i Lukoil.
Ulažu se milijarde dolara
"Tokom sastanaka su razgovarali samo o bilateralnim trgovinskim odnosima, a Rusi su želeli da budu sigurni da sve ide glatko kada je rieč o projektima ruskih energetskih kompanija u Iraku", rekao je izvor blizak iračkom premijeru, koji je zatražio da ostane anoniman.
Ne bi trebalo biti iznenađenje da je, nakon što je u proteklih devet godina uloženo više od deset milijardi dolara u irački energetski sektor, interes Rusije u toj zemlji uglavnom usmeren na trgovinska pitanja.
Ruske kompanije su već dobro zastupljene među naftnim kompanijama u Iraku, a zbog dugoročne prirode ugovora o nafti i gasu, tržišni udeo Rusije će se s vremenom samo povećavati.
Ostali ugovori iz 2011. godine obuhvataju 2,5 milijardi dolara ulaganja Gasproma i njegovih partnera samo u centralnom Iraku i regiji Kurdistan.
Pored toga, kompanija Gasprom je proizvela oko tri miliona barela nafte sa polja Sarkala u Garmianu te pokrenula nekoliko istraživačkih projekata na poljima Halabja i Šakal.
U septembru je ruska kompanija Stroytransgas dobila ugovor na 34 godine za istraživanje nafte i gasa u iračkoj provinciji Anbar.
Nafta 96 odsto iračkog izvoza
Prema izvoru iz kabineta iračkog premijera, Lavrov se tokom posete posebno zahvalio Iraku na tom dogovoru.
Autori su istakli u tekstu da Rusiju ne zanimaju samo naftna polja, imajući u vidu da je Rosnjeft vlasnik 60 posto naftovoda Kurdistana, glavne operativne izvozne linije u Iraku.
U proleće 2018. godine Rosnjeft je, takođe, najavio potpisivanje sporazuma s Ministarstvom prirodnih resursa regije Kurdistan o razvoju njegove naftne i gasne infrastrukture, uključujući izgradnju novog gasovoda, za koji se očekuje da će imati izvozni kapacitet do 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je šest posto ukupne potražnje za gasom u Evropi.
"Zahvaljujući ovom sporazumu, Rusija je stekla veliku političku moć u Iraku. Nafta predstavlja 96 posto iračkog izvoza, ali bez cevovoda za izvoz ta nafta postaje bezvredna za ovu zemlju. Dakle, Rusija danas u osnovi kontroliiše izvozni proces", izjavio je u novembru irački političar, koji je želeo da ostane anoniman.
Nakon pada režima Sadama Huseina 2003. godine i nakon okupacije Iraka, ruske kompanije su uglavnom bile odsutne sa scene.
Rusi na mestu Amerikanaca
Sve se to promenilo s rastom sektaških sukoba 2009. godine, jer su mnoge zapadne naftne kompanije (poput EksonMobila i Čevrona) delimično ili potpuno napustile regiju zbog zabrinutosti za sigurnost.
NJihovo mesto zauzele su ruske kompanije željne rizika. Ustvari, ulazak Rusije u Irak dočekan je s dobrodošlicom.
"U to vreme nije bilo potrebe za Rusima, zbog snažne američke prisutnosti i podrške u regiji", izjavio je jedan od čelnika Vlade Kurdistana ovog meseca.
"Kasnije, kada su kurdski lideri bili razočarani Amerikancima, Ruse su videli kao dosta snažnije i naklonjenije. U Kurdistanu je postojalo uvreženo mišljenje da će trgovinski sporazum s Rusima takođe doneti mnoge druge, političke i sigurnosne, koristi."
Pojedine kompanije koje razvijaju iračku naftu, uključujući Gasprom i Rosnjeft, nalaze se na listi američkih sankcija, jer se dovode u vezu s procesom aneksije Krima i umešanosti Rusije u sukob na istoku Ukrajine, što posebno ne zabrinjava iračke zvaničnike, navode autori.
Američki predsednik Donald Tramp mogao bi da tvrdi da su Sjedinjene Američke Države i dalje angažovane u naftnom sektoru regije.
Nafta kao glavna valuta
Tramp je, naprimer, tokom sastanka s turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom rekao: "Čuvamo naftu, imamo naftu. Nafta je sigurna."
Međutim, uskoro bi čak i dolar mogao izgubiti svoje mesto u trgovini, imajući u vidu da su Irak i Rusija razgovarali o tome kako je bitno da se plaćanje obavlja samo u ruskoj rublji ili iračkom dinaru, umesto u američkim dolarima, čime bi se izbegla bilo kakva interakcija s američkim sistemom.
Na kraju, autori napominju da ruska kontrola nafte u Iraku i Siriji nije samo dugoročni ekonomski udarac za Sjedinjene Američke Države, već i politički.
Nafta je glavna valuta u ove dve države, a onaj ko je bude kontrolisao imaće ključnu ulogu u određivanju geopolitike u regiji.
Pročitajte OVDE koje su to, prema Kinezima, četiri slabe tačke Rusije.
Izvor: Al DŽazira Balkans
