Lestvicu, naravno, predvodi SAD sa 3,42% BDP-a, zatim Grčka sa 2,24%, Estonija se popela na 2,13%, kao i Velika Britanija.
Rumunija je ambiciozno porasla, sa 1,4 na 2,04%, Poljska i Letonija na 2,1%. Litvanijaje blizu 1,98%, Turska 1,89%, Francuska 1,84%, a sledi Hrvatska sa 1,75% (do marta je bila oko 1,30%, ali uz vojne troškove povećane na 1,75%). Slovačka je 1,74%, Norveška 1,70%, Crna Gora 1,65%, Bugarska 1,61%, Portugal 1,41%, Nemačka 1,36%, Holandija i Danska 1,35% , Kanada 1,27%, Albanija 1,26%, Italija 1,22%, Mađarska 1,21%, Češka 1,19%, Slovenija 1,04%, Belgija 0,93%, Španija 0,92%, i na kraju poslednji (i najbogatiji) je Luksemburg sa 0,55%. Poluultimatum NATO-a i SAD-a očigledno znači da se pravila menjaju i da «igra» postaje ozbiljnija za članice Alijanse.
Da li je ovo najava da oni koji ne potroše dovoljno na vojsku mogu da ugrozesvoje članstvo u Alijansi? Stvaranje nove paradigme moći između SAD-a, Rusije i Kine takođe znači i novo redefinisanje NATO-a. SAD više ne žele da budu slobodni vojni i bezbednosni pokrovitelji evropskih zemalja.
Sigurnosni stručnjak Marinko Ogorec trenutno ne veruje da će alternativa ili 2% BDP-a za vojsku ili izvan NATO-a biti postavljeno pred članice odmah, ali kaže da prelazni period neće biti dug i da hrvatskovojno rukovodstvo mora da vodi da vodi računa i bude svesno obaveza koje će nakon šest nedelja preći iz dokumenta u NATO.
U isto vreme, Srbija je značajno povećala svoj vojni budžet tokom poslednje tri godine, ugovorila značajne i kvalitetne vojne nabavke novih sistema i saradnju s Rusijom i Kinom i brzo obnovila domaću vojnu proizvodnju, sa jasnim ciljem da ponovo postane vojno dominantna u jugoistočnoj Evropi, priznajući samo je Rumunija jača.
Ogorec potvrđuje da se Srbija postepeno profiliše kao ozbiljna vojna sila u jugoistočnoj Evropi, o kojoj se u relevantnim društvenim i medijskim krugovima u Hrvatskojrelativno malo piše ili govori.
Saradnja Srbije sa Rusijom je veoma intenzivna i treba naglasiti da je, uz Belorusiju, Srbija jedina evropska država koja se pridružila Ruskoj organizaciji kolektivnog obezbeđenja (CSTO), dodušena nivou posmatrača, ali redovno učestvuje u ovom vojno-političkim udruženimvežbama.
Na kraju krajeva, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin rekao je tokom zvanične posete Moskvi u aprilu ove godine da će Srbija ostati vojno neutralna, ali da ima dovoljno prostora za razvoj i produbljivanje saradnje sa OCDO-om.
Mislim da je krajnje vreme da se sve važne institucije Republike Hrvatske pobrinu za takav razvoj srpske vojne moći — upozorava Ogorec.
Milanović za povlačenje
Kakvu poruku Rusija je poslala premeštanjem čitave divizije S-400 na vežbu u Beograd iza leđa NATO-a, Ogorec odgovara na pitanje: Šta je poruka NATO-u i SAD-u koje je Rusija poslala prodajom S- 400 dugogodišnja članica NATO-a Turska?
Kakvu poruku Rusija je poslala pomeranjem čitave divizije S-400 na vežbu u Beograd, iza leđa NATO-a, NATO u Tursku?
Činjenica je da se geopolitička slika i distribucija vojne moći takođe brzo menjaju u jugoistočnoj Evropi. Naime, sve države se brzo naoružavaju. Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku takođe polako sledi Hrvatska, a oni reaguju na Srbiju jer lako može objasniti svojoj javnosti značajno povećanje vojnih rashoda, sada sa skoro milijardu dolara godišnje. Srbija spretno koristi donacije i pomoć ruskih i kineskih stručnjaka za razvoj oružja.
Tema vojske i NATO-a u Hrvatskoj još nije postala predizborna. Odgovorio je samo Zoran Milanović rekavši da „ovo nije naš rat, nije čak ni NATO, i da je vreme da se razmotri ideja o potpunom povlačenju hrvatskih vojnika iz Avganistana“.
Zašto je Hrvatska odgovorna da pomogne Srbiji oko EU, saznajte OVDE.
Izvor: vecernji. hr
