Piše: Irina Alksnis, RIA Novosti
Po celom svetu se svakodnevno održavaju stotine društveno-humanitarnih skupova u režiji bezbrojnih nevladinih organizacija.
Na prvi pogled, CampSamp2019 se ničim posebnim ne izdvaja jer su u njegovom okviru – kako su objavili sami organizatori - bila četiri dana predavanja, diskusija, stvaralačkih eksperimenata i master-klas na kojima su aktivisti i profesionalci u oblasti marketinga, reklame i medija tragali za načinima kako da svet učine boljim.
Međutim, kad se stvari malo razgrnu sve postaje zanimljivije. Evo, na primer, samo nekih tema koje su diskutovane:
- „Vikendi na barikadama. Sto dana protesta koji su izmenili Gruziju“;
- „Dosta je dosadnih protesta! The Center for Artistic Activism (NJujork) i Centar savremene umetnosti (Skoplje) o kreativnim građanskim akcijama po celom svetu“;
- „Dosta je dosadnih protesta: kako izvoditi kreativne kampanje koje daju rezultate“;
- „Kada se zaštitnici ljudskih prava sreću sa kreativnim profesionalcima. Iskustvo Turske".
Da-da, sve ste pravilno shvatili.
CampSamp2019 — to je bio forum na kojem su iskustva razmenjivali professionalci za obojene revolucije. Još konkretnije: specijalisti za njihovu kreativnu stranu.
To su oni koji smišljaju nazive („Revolucija ruža“, „Revolucija lala“, Evromajdan, pokret „Belih lenti“), simbole poput sstisnute pesnice (koja je zbog preterane upotrebe već dojadila) i heštagove...
Upravo oni prave srceparajuće fotografije koje se potom pojavljuju po svetskim medijima: prelepa devojka koja sa knjigom sedi na kaldrmi sa strojem policajaca u punoj opremi za razbijanje demonstracija za leđima; poljubac zaljubljenih u istom okruženju; mladić pametnog izraza lica svira na pijaninu/gitaru usred razorenoe gradske četvrti; stariji par sa lepim emajliranim šerpama na glavama...
Već i ovo nabrajanje pokazuje koliko su složena vremena došla za profesionalne obojene revolucionare.
Tehnologija koja je donedavno funkcionisala praktično bez greške – sve češće zakazuje. I to u najvažnijim slučajevima.
Sistemi osuđeni na likvidaciju naučili su kako da se uspešno suprotstavljaju i da koriste iste instrumente, na primer – socijalne mreže.
U Honkongu već koji mesec ti ljudi dejstvuju, a rezultata nema.
Šira javnost postaje (prema revolucionarima) sve ciničnija i njome je sve teže manipulisati jer odmah „čita“ više puta korišćene metode.
U ništa manjim problemima su i oni koji diriguju revolucionarima.
Praški građanski centar finansiraju SAD u okvirima Zakona o suprotstavljanju protivnicima Amerike pomoću sankcija, a bio je prinuđen da CampSamp2019 održi u uslovima najveće tajnosti. Kao da je organizovao kamp za bojovnike i snajperiste...
U Kišinjevu se, inače, bilo okupilo preko 300 ljudi iz 15 zemalja Istočne Evrope odabranih i preko socijalnih mreža.
Mesto okupljanja nije bilo objavljeno, a bilo je na periferiji Kišinjeva.
Najveću brigu tih boraca za svetlu budućnost ipak izazivaju Sjedinjene Države koje očito gube veru u njihove mogućnosti i perspektive, što već dovodi do smanjivanja finansija.
Učesnici CampSamp2019 morali su da sami isfinansiraju svoje učešće, da plate put, boravak– što je donedavno bilo nezamislivo.
Istina, Praški centar je nekima platio put, po obrok i kafu, a za sve ostalo su učesnici morali da se pobrinu sami.
Valjda su organizatori bar glavnoj „zvezdi“ CampSamp2019, književnici i vatrenoj protivnici Kremlja - Linor Goralik koja je održala predavanje o femvertajzingu (reklamama namenjenim ženama) – ipak platili boravak u Kišinjevu i hranili je o svom trošku triput dnevno…
Pročitajte OVDE kakav su to šamar Kurdi lupili Amerima.
Izvor: fakti. org
