"Razgovarala sam s predsednikom Aleksandrom Vučićem, on je dao nalog Vojnobezbednosnoj agenciji da slučaj ispita. Još nemamo sve podatke, ukoliko se ispostavi da je sve istina, onda će to biti ozbiljno pitanje i problem za nas", rekla je Brnabić za Blic.
Istakla je i da je Vučić sazvao sastanak u svojstvu vrhovnog komandanta Vojske Srbije, na kojem će obavestiti o rezultatima istrage i dodala da očekuje sve informacije tokom dana.
"Blic" je pisao da je ruski diplomata i pripadnik vojne obaveštajne službe Georgij Kleban akter snimka na kome se vidi kako daje novac jednom navodno visokopozicioniranom zvaničniku Srbije.
Snimak je 17. novembra objavljen na Jutjubu, njegova autentičnost potvrđena je za "Blic", a potvrdio ga je i istraživački novinar Hristo Grozev na svom Tviter nalogu.
Vulin: Situacija ozbiljna
Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je da je u poslednjih 24 sata, uz načelnika VBA generala Đuru Jovanića, imao više razgovora sa Vučićem, te da sutra očekuje više informacija o navodnoj špijunskoj aferi i da je situacija ozbiljna.
"Vrhovni komandant prikuplja informacije i očekujem da u toku sutrašnjeg dana pozove i okupi sve šefove obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, kao i načelnika generalštaba VS. Situacija je ozbiljna i vrhovni komandant će zaključke doneti posle podrobnog i strpljivog razmatranja", rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin za Tanjug, odgovarajući na pitanje šta može da kaže o navodnoj špijunskoj aferi.
"A ono što bih lično dodao je da za mene postoje neke stvari koje su nesporne, ali sam siguran da se iza zavese krije i pokušaj udaljavanja Srbije od politike vojne neutralnosti. Verujem u pravednost, pronicljivost i nezavisnost Aleksandra Vučića u donošenju odluka", rekao je ministar Vulin.
Dragaš: Hitno otkriti identitet srpskog oficira i oštro ga sankcionisati
Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš ocenio je da snimak nove obaveštajne afere u Srbiji predstavlja alarm za srpske kontraobaveštajne službe, ako se dokaže da je autentičan.
Dragaš u izjavi za Tanjug navodi da u obaveštajno-bezbednosnom svetu ne postoje prijateljske službe i naglasio da se naše bezbednosne, odnosno kontraobaveštajne službe, prema svakom obaveštajnom prodoru strane službe odnose kao prema neprijateljskom aktu - bez obzira da li je u pitanju ruska služba ili neka druga.
Dodaje da je identitet ruskog obaveštajca otkriven i da je on bio zvaničnik pri ruskoj ambasadi do prošle godine.
"Što se tiče srpskog oficira koji prima novac, identitet se mora hitno otkriti i oštro sankcionisati, to prvo mora učiniti VBA, a potom srpski pravosudni organi", navodi Dragaš.
Srbija je, kako upozorava, u ovo turbulentno vreme, kada se vode obaveštajni ratovi velikih sila, pogodna teritorija za regrutovanje saradnika, ali i kao "treća teritorija" za delovanje ruskih službi, jer se u Srbiji osećaju sigurno i kao kod kuće.
Dragaš je uveren da je za nacionalnu bezbednost Srbije važno da osujeti mogućnost da postane moneta za potkusurivanje velikih sila i alat u rukama velikih obaveštajnih centara.
Ističe da nema dilemu da je afera velika opasnost za nacionalnu bezbednost naše zemlje.
Moguća špijunska afera, čiji akteri su ruski obaveštajac i srpski agent, mogla bi njene aktere da odvede pred sud, ukoliko se utvrdi da su izvršili krivično delo špijanaže, koje nije tako često u Srbiji, ali izaziva veliku pažnju javnosti.
Za ovo krivično delo u poslednjih petnaestak godina optuženi su penzionisani general Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić i penzionisani oficir nekadašnje Vojske Republike Srpske Krajine Čedo Čolović.
Perišiću i još dvojici okrivljenih suđenje za špijunažu u korist američke obaveštajne službe i dalje traje i odvija se bez prisustva javnosti zbog čuvanja vojnih tajni i drugih tajnih podataka.
Čedo Čolović se međutim pre tri godine, ubrzo po otkrivanju afere, nagodio sa tužilaštvom i osuđen je na kaznu zatvora od tri godine zbog špijunaže u korist Hrvatske.
Prema Krivičnom zakoniku Srbije, kazna od tri do 15 godina zatvora zaprećena je za one koji tajne - vojne, ekonomske ili službene saopšte, predaju ili učine dostupnim stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi.
Zatvor od pet do 15 godina zaprećen je za one koji za stranu državu ili organizaciju stvaraju obaveštajnu službu u Srbiji ili njome rukovode.
Od jedne do 10 godina zatvora zaprećeno je u slučaju stupanja u stranu obaveštajnu službu, a jedna do osam godina u slučaju pribavljanja tajnih podataka ili dokumenata u nameri da se saopšte ili predaju stranoj državi, organizaciji ili osobi koja im služi.
Pročitajte OVDE još detalja o ovome.
Izvor: Tanjug
