"Rusija je jedini međunarodni igrač u našem regionu koji se drži međunarodnog prava i odražava objektivnost. Veruje se da Rusija simpatizira Srbe, ali je Rusija nudila projekte i Hrvatima i Bošnjacima, ali nisu hteli, jer se nisu usudili pristati na takvu saradnju zbog Zapada. Rusija je danas jedini čuvar međunarodnog prava na Balkanu, ona nam daje osećaj poverenja, jer nije sve zavisno od dobrovoljnosti zapadnih centara moći, koji će tumačiti sve norme zakona kako im odgovara. Videli smo kako su doneli odluku o bombardovanju Srbije i Republike Srpske, bez rezolucije Saveta bezbednosti UN-a. Sve je to vrlo opasno. Zbog toga se ulaže nada da će Rusija braniti međunarodno pravo."

Istovremeno, pomenuvši tragične događaje iz prošlosti, Dodik je izrazio žaljenje što „Rusija nije bila toliko jaka kao sada, u vreme raspada Jugoslavije, jer bi inače ovaj sukob bio mnogo manji“.

"Turski tok"

Dotaknuvši se saradnje s Rusijom u energetskom sektoru, političar je napomenuo da izgradnja kraka iz gasovoda "Turski tok" "daje energetsko sampopouzdanje" Republici Srpskoj.

"Veoma je važno da je pitanje sa Bugarskom rešeno. Izgradnja kroz Bugarsku do Srbije ovde otvara mogućnosti. Imamo određene potpisane akte s "Gaspromom", te smo samo čekali na potpisivanje s Bugarskom. Nažalost, Bugarska je jednom napustila "Južni tok" i zaustavila ovaj proces na 10-15 godina. Ali, nemoguće je zaustaviti izgradnju gasovoda za transport ruskog gasa, koji je danas jeftiniji i garantuje nam energetsku sigurnost", dodao je Dodik.

"Takođe obezbeđuje da se gasna karta neće igrati u političke svrhe, kao što bi se desilo da je gas došao sa severa iz zapadnih zemalja koje bi blokirale ruski gas na Balkanu, ako im se ne bi nešto svidelo", rekao je sagovornik agencije, izražavajući zahvalnost rukovodstvu Ruske Federacije, kao i šefu "Gasproma" Alekseju Mileru na posvećenosti projektu.

Ranije su se vlasti Republike Srpske dogovorile sa "Gaspromom" o gasifikaciji. Na sastanku predsedavajućeg Predsedništva BiH, Dodika, predsednika Republike Srpske Željke Cvijanović i Milera postignut je dogovor o snabdevanju gasom Republike Srpske. Pretpostavlja se da će projekat početi ove jeseni i da će biti realizovan izgradnjom kraka gasovoda "Turski tok" do Republike Srpske.

Dan pobede

Odgovarajući na pitanje o predstojećoj proslavi 75. godišnjice pobede nad fašizmom, političar je rekao da će ovaj događaj proslaviti na Crvenom trgu u Moskvi.

"Da, hoću i veoma sam zadovoljan. Definitivno ću doći, zašto da ne? Bio sam tamo ranije, pre 3-4 godine", rekao je Dodik.

Dodik je takođe obavestio da će narednih dana posetiti Sankt Peterburg i razgovarati sa njegovim rukovodstvom.

"Uvek se osećam veoma dobro, bilo u Moskvi, Sankt Peterburgu ili nekom drugom gradu u Rusiji", rekao je on.

Ranije se saznalo da će počasna četa predsedničke garde Srbije učestvovati u Paradi pobede na Crvenom trgu 9. maja. Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, na sastanku u Moskvi sa ruskim kolegom Sergejem Šojguom, izjavio je da bi učešće srpske vojske u paradi bila velika čast za njegovu zemlju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je 9. maja 2020. već potvrdio svoj dolazak u Moskvu, lično će posmatrati prolaz pripadnika srpske vojske.

Zapad želi da unšti pravoslavnu crkvu, kao što je uništio Jugoslaviju

Zapadne države pokušavaju da unište pravoslavnu crkvu na isti način kao što su uništile i Jugoslaviju, rekao je Dodik, napominjući da je sada Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori pod takvim napadom.

"Crkva je jedna od naših najvažnijih narodnih i nacionalnih institucija, ona nas ujedinjuje. Ja ne verujem u termin `teorija zavere`, ja verujem u zavere, a ta zavera protiv crkve postoji. Nastala je još u vreme raspada Osmanskog carstva, kada je moćna Britanija postavila cilj da smanji uticaj Srba na Balkanu, spreči ih da stvore monolitnu državu, da imaju jaku zemlju, što podrazumeva i jaku crkvu. Uspeli su da upropaste Jugoslaviju, sada pokušavaju da udare na Crkvu, sada vidimo da se to najčešće dešava u Crnoj Gori, a ranije u Makedoniji, gde su uzeli sve od SPC-a. Da ne pominjem situaciju SPC-a na Kosovu ili u Federaciji Bosne i Hercegovine."

Istovremeno, Dodik je napomenuo da ne veruje u mogućnost uništavanja SPC-a i pravoslavlja uopšte.

"Mislim da crkva ima potencijal i snagu da izdrži i održi misiju ujedinjavanja Srba oko Svetog Save, jer svaki Srbin ima duboko ukorenjen osećaj pripadnosti pravoslavnom svetu. Znate da na zapadu postoje koncepti namenjeni obračunavanja s njim. Znam sve to, ali verujem da do uništenja pravoslavne crkve neće doći", rekao je srpski lider.

Crnogorski tomos

Ranije je predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, optužio SPC da pokušava da održi verski monopol u zemlji. Izjavio je da će tražiti autokefalnost za "crnogorsku crkvu" po uzoru na Ukrajinu. Episkop SPC-a, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, komentarišući izjave Đukanovića, napomenuo je da predsednik "pokušava da bude poglavar crkve" i "ovo je prvi put u istoriji kada ateista stvara crkvu".

Vlada Crne Gore pokušava da kroz parlament donese Zakon o verskim slobodama u zemlji, koji predviđa oduzimanje crkvene imovine od SPC-a. Govorimo o više od 650 objekata, uključujući takav manastir poznat u pravoslavnom svetu kao Ostrog. U vezi s tim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od crnogorske vlade da još jednom razmotri opravdanost takvog zakona, koji će „neminovno pogoršati dobre odnose Beograda i Podgorice“. Kao odgovor, iz Podgorice je iznesen oštar komentar u kome je Beograd podsećen na nezavisnost Crne Gore, te je ukazano da vlada zemlje samostalno formira svoj zakonodavni sistem i da neće dozvoliti nikome da utiče na taj proces.

Integracija u jednu zemlju trebalo bi da bude nacionalni plan Srba

Ujedinjenje svih Srba unutar jedne zemlje trebalo bi da postane nacionalni plan srpskog naroda, poručio je Dodik.

„Došlo je vreme da i sami Srbi kažu šta žele, a ne da neko stalno dolazi sa zapada i kaže: "Tako bi trebalo da bude".

“Mislim da bi svima trebalo biti jasno da nacionalno ujedinjenje treba da bude nacionalni plan u jednoj zemlji. To je danas zaista moguće. Republika Srpska i Srbija ne bi trebalo da kriju ovaj koncept, koji danas formalno ne postoji, ja to znam, ali ako sledite volju naroda, onda bi u Srbiji i u Republici Srpskoj to bila neprikosnovena vrednost" naglasio je Dodik.

Teška priča

Lider bosanskih Srba podsetio je da je 20. vek, vek patnje za srpski narod. Prvo, u svim svetskim ratovima, Srbija je izgubila od 30 do 50% svog stanovništva, a zatim "dala" svoju državnost na štetu država koje su ušle u Jugoslaviju.

"Ranije je 500 hiljada Srba živelo u Federaciji BiH, a danas samo 50 hiljada. U Hrvatskoj je živelo 500 hiljada Srba, a sada ih je 100 hiljada, a optužuju nas za etničko čišćenje. Ali, uspeli smo da se uzdignemo. Danas Srbija povećava svoj značaj i to je nesumnjivo, a Republika Srpska je danas spremna da odbaci svaku intervenciju usmerenu protiv nje. Jednom, na osnovu ove dominantne narodne volje, stvoriće se uslovi ili će se stvoriti politički kontekst. Imamo dovoljno prijatelja u svetu da to učinimo, a sada treba da se razvijamo u postojećim uslovima i gradimo mir“, veruje političar.

Trenutno su Srbi podeljeni između dve zemlje. Većina njih živi u Srbiji, oko 7 miliona ljudi. Još 1,1 milion Srba živi u Republici Srpskoj. Nacionalno orijentisane snage srpskog naroda sve više izjavljuju potrebu za ujedinjavanjem svih Srba na Balkanu u jednu zemlju.
 
Referendumsko pitanje

Odgovarajući na pitanje o mogućnosti održavanja referenduma o odvajanju Republike Srpske od BiH, Dodik je rekao da to pravo i dalje prepušta Srbima u Bosni i Hercegovini.
 
"Nikada neću prestati da tvrdim da narod Republike Srpske i Srbija imaju pravo na referendum o svom statusu. Ali nismo avanturisti koji bi napravili nešto što bi napravilo više štete nego koristi. Mi ćemo se tvrdoglavo boriti političkim sredstvima za svoj status Bili bismo mnogo uspešniji i mnogo razvijeniji da nismo u Bosni i Hercegovini", rekao je on.

Prema njegovim riječima, Bosna i Hercegovina "apsolutno sigurno nije postala bolja tokom posljednjih godina, već samo još gora".

"Potpuno su blokirani svi elementi. Dva od tri ustavna naroda ne žele da žive u BiH, ali Bošnjaci pokušavaju da je spasu, koji veruju da im pripada čitava Bosna i Hercegovina, naravno uz podršku zapadnih mentora i dela Turske" rekao je političar.
 
Dodik je podsetio da je ideolog i osnivač Federacije Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović u svom djelu "Islamska deklaracija", koja je postala program za republiku, direktno rekao da zemljom treba da upravlja šerijatski zakon.

"I vidimo da se sve više i više grupa u Bosni i Hercegovini organizuje na ovaj način. BiH, sada i u budućnosti, izgleda kao neuspeli eksperiment koji zapadne zemlje pokušavaju spasiti", rekao je on.

BiH sistem

Prema ustavu predloženom u Opštem okvirnom sporazumu za BiH (Dejtonski sporazum), potpisanom 14. decembra 1995. u Parizu, državu BiH čine dva entiteta: Muslimansko-hrvatska federacija Bosne i Hercegovine (51% teritorije) i Republika Srpska (49% teritorije), kao i Brčko distrikt.

Državna struktura BiH jedna je od najkompleksnijih u svetu. U sistemu državne uprave proporcionalno su zastupljena tri glavna naroda: Bošnjaci (Slaveni koji su prešli u islam), Srbi (pravoslavni) i Hrvati (katolici).

Republika Srpska nema nameru da uđe u NATO

Republika Srpska nema nameru da se pridruži NATO-u i napusti svoju politiku vojne neutralnosti, poručio je Dodik.
 
"Mi doživljavamo značajan pritisak po pitanju ulaska u NATO. Zapad bi voleo da vidi sve zemlje u NATO-u. NJihovi ciljevi su jasni. Predstavljaju ga na takav način da bi zemlje trebale da žele da se pridruže NATO-u, a ako to ne učine, onda je to problem. Republika Srpska nema nameru da menja svoju stratešku sigurnost, a to je vojna neutralnost“, rekao je Dodik.

Političar veruje da bi ulazak u NATO nakon bombardovanja Republike Srpske 1995. i Srbije 1999. godine opravdao zločinačku agresiju Severnoatlantskog saveza protiv Jugoslavije i Republike Srpske.

"Republika Srpska ne vidi kao drugi, blagodati od NATO-a. Osetili smo bombardovanje NATO-a, znamo šta to znači. Ulazak u NATO bi značilo mentalno opravdanje tih sramotnih bombaških napada, osiromašenog uranijuma, koji sada ubija našu decu. To je nešto što ne možemo da razumemo i prihvatimo. Mislim da je konačno vreme da prihvate naše stavove po tom pitanju. Mi možemo sarađivati, ne možemo to izbeći, ali reći da idemo ka integraciji, ili Bosna i Hercegovina da ide ka članstvu u NATO, to od nas neće čuti", naglasio je političar.

Ulazak BiH u NATO nemoguć je bez pristanka oba entiteta. Istovremeno, parlament Republike Srpske je u oktobru 2017. godine usvojio rezoluciju o neutralnosti u odnosu na vojne saveze. Srbi se protive ulasku u NATO i vide rezoluciju kao prvi korak ka referendumu o pristupanju Bosne i Hercegovine Severnoatlantskom savezu.

Dodik na udaru NATO lobista! Više o tome OVDE.

Izvor: vostok.rs