Piše: mr Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-Ruskog centra “Majak”
1. Napad na ministre policije i vojske i predsednika Srbije zbog navodno povlašćenog položaja nekih firmi u trgovini sa našom namenskom industrijom.
2. Napad na iste aktere zbog navodnog isporučivanja municije Ukrajini za borbu protiv braće Rusa u Donjecku i Lugansku.
3. Afera špijuniranja: Rusi vrbuju srpske oficire i kupuju neke informacije od njih.
Narastajuća vojna industrija naše zemlje očigledno nekome kvari i umanjuje poslove. U isto vreme podizanje nivoa vojnih vežbi sa Ruskom Federacijom su mnogi u okruženju shvatili kao pretnju za svoje interese koje gle čuda opet imaju u našoj zemlji.
Ovaj dobro smišljeni i orkestrirani napad koji je imao nekoliko ciljeva u prvi mah je postigao samo senzaciju kako u regionu tako i šire. Pokušaj unošenja razdora u odnose Srbije i Rusije je nešto na šta moramo da se naviknemo i da se branimo jer neće prestati . Srbija nije uvodila sankcije Rusiji i neće nikada ali to za NATO i zapad generalno nije toliki problem što se ekonomije tiče nego je prvenstveno problem discipline. Dok treniraju strogoću ceo region stoji mirno osim Srba koji po ko zna koji put imaju hrabrosti ili ludosti da misle svojom glavom i vode se svojim interesima. Ko su ti Srbi da imaju interese u vlastitoj zemlji pitaće se prosečni političar ili diplomata u Evropi , Britaniji ili Americi. Ti Srbi se opet usuđuju da se inate i prkose našim namerama i interesima.
Izgleda da orkestrirana akcija pred posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića predsedniku Rusije Vladimiru Putinu nije baš prošla kako su režiseri hteli. Režiseri su u svoju akciju uključili i direktno ili indirektno opoziciju u Srbiji koja danima napada najviše funkcionere za trgovinu oružjem pa čak da sa takvom trgovinom država zadire u interese Rusije isporukama municije u Ukrajinu kojom se ubijaju pretežno civili Rusi u Donbasu i Lugansku.
U isto vreme se napadaju i ministri vojske i policije ali i predsednik Srbije još iz vremena kad je bio ministar odbrane. U isto vreme se pokreće medijska akcija pogotovo u medijima gde imaju sva sredstva na raspolaganju i po ceo dan se špijunska afera potencira. Tajming za sve je poklopljen i u isto vreme imamo pokušaj razdora sa Rusijom sa jedne strane jer nas špijunira ali i sa druge strane jer mi isporučujemo oružje njihovim neprijateljima u Donbasu. I u isto vreme se pokušava napraviti razdor na relaciji ministar Stefanović-predsednik Vučić i stvoriti medijska slika da se vlast ljulja i da je ustvari u fazi slabljenja kako bi se podstakli Srbi na opoziciono delovanje. Kreatori ove kako se na drugi i treći pogled čini su šefovi ozbiljne kuhinje. A ta kuhinja se polako zagreva i spremna je da nam zaprži čorbu što bi narod rekao.
Ovo je znak da Srbija i Rusija moraju još bliže i čvršće da sarađuju kako bi sačuvali i svoju slobodu i svoje interese ali znak je i da se ideja „Malog Šengena“ ne sviđa svakome u regionu. Što onima koji se nisu baš udubljivali u temu može da bude znak da smo sa tim „Malim Šengenom“ na dobrom putu ali ne samo sa tim nego i da naša ekonomija napreduje, da naša zemlja ima sve jače odbrambene potencijale i da će sve više pokazivati da je lider u regionu na svakom planu. A to je nešto što se zemljama u regionu kao što su Hrvatska i Bugarska najmanje može sviđati. Ne čudi da sve ove afere polaze upravo iz Bugarske.
Pravoslavne zemlje koja se na zapadu sumljičavo gleda zbog Rusa ali članice NATO-a i nekome ko pretenduje na liderko mesto u regionu i ko bi da kroji kapu kako Makedoncima tako i nama ako se ikada budemo približili Evropskoj uniji.
Ko su pravi teroristi u Srbiji? Šta kaže najpoznatiji ruski geopolitičar prof. dr Dugin pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
