Piše: Đorđe Mamula
„ Pakao su drugi", Žan Pol Sartr
Agencije za nacionalnu bezbednost ili službe bezbednosti moraju o svojim najvećim uspesima da ćute, a o najvećim neuspesima javnost saznaje sve pre ili kasnije, ili gotovo sve, ili pak u nastavcima.
U proteklih nekolko dana mediji su skrenuli pažnju publici na snimak sa jtjuba na kome se vide, kako je juče saopšteno, ruski vojni obaveštajac Georgij Klebin, pripadnik vojne obaveštajne službe GRU, kako predaje predmet u kesi, penzionisanom potpukovniku Vojske Srbije Z.K. Kraći film je nekoliko dana bio na jutjubu, a potom je počelo javno ogovaranje. Ko je to, sa kim je ko, šta je sve to? U ranije snimljenoj emisiji „Oko“ Javnog Servisa Srbije, umesto portparola Vlade Srbije, Relja Željski, načelnik Uprave za analitiku BIA, objasnio je da BIA utvrdila da je snimak autentičan i da se na snimku vidi ruski obaveštajac Klebin. Iz delova tog tv intervjua se uočava da se Agencija bavi i politikom. Izgleda da je TV emisija upriličena i da bi se uspostavila kontrola štete. Kasnije su tokom dana, navedeni inicijali penzionisanog oficira Vojske Srbije. Saznalo se i za subverzivni obaveštani rad na teritoriji Republike Srbije i da države članice stalnog sastava Saveta Bezbednosti ali i iz susedstva obaveštajno deluju u našoj državi kao i još neke države. Takođe, rečeno je da bi smo se začudili koliko se često odvijaju susreti obaveštajaca na sličan način kao na filmu sa kesama i predajom novca. Željski je dodao „da sve što se dešava, pa i u bezbednosnoj sferi ima veze s Kosovom i Metohijom.“
Snimak emisije je skraćen za nekoliko sekundi montažom, kroz 2 kratka video-tonska prekida, ali se najavljeno trajanje u minutama poklapa sa oznakom trajanja u minutima na početku i na kraju snimka na jutjubu. Na konferenciji za štampu predsednika Republike Srbije se čulo da je snimak od oktobra prošle godine. Novac se nije jasno video. Klebinu je prestao rad u ruskoj ambasadi u Beogradu juna ove godine i nije više na teritoriji Republike Srbije. Taakođe je Željski rekao da „treba posebno istražiti da li je ovo još jedan pokušaj da se Srbija skrene sa svog principijelnog kursa političke i vojne neutralnosti.“ Ruski ambasador Harčenko bi ovu izjavu Željskog trebalo bar još jednom da pročita (Harčenko :„Nikakvo tobožnje vrbovanje...“). Neki funkcioneri iz Moskve su naglašavali da događaj neće poremetiti odnose Rusije i Srbije, a neki od njih kao da su govorili i u ime Srbije?!?! Trebalo bih puštati što više pred kamere sa mikorofonima da samo nastave da govore.
BIA nije snimila susret dvojice aktera filma, ali je potvrdila istinitost snimka. Od događaja je prošlo godinu dana, ali nije jasno šta je sve do sada preduzeto. Predsednica Vlade Ana Brnabić je izjavila da je predsednik Republike naložio Vojno bezbednosnoj agenciji da istraži aferu, mada je prva istraga verovatno već završena. Protek vremena od godinu dana nije saveznik istrage. Doduše, Željski kaže da svi događaji iz bezbednosne sfere nezarvšavaju na sudu. Međutim, u Apelacionom sudu u Beogradu nema ni jedne pravnosnažne presude za krivično delo špijunaže. Konferencija za štampu predsednika Vučića je trajala koliko i jedan školski čas, a o događaju je govorio 6-7 minuta. Ono što nam je rečeno da ćemo čuti od predsednika nismo čuli, tako da nije jasno šta se odigralo. Štampi su podeljena neka obaveštenja, ali ništa novo nismo čuli, jer istraga tek počinje ili se zapravo nastavlja. Jednačina sa nepoznatim brojem nepoznatih, ali su, izgleda, nečije vizit karte ipak ispale na mestu događaja.
Predsednik Vučić je rekao da neće biti nove 1948. To je potpuno razumljivo jer je, izgleda završni mekši obračun sa Informbirom bio 1966. na Brionskom planumu. Takođe, te 1948. Staljin je Josipu Brozu Titu rekao „ne“, a ne Tito njemu, kako su deca učila i uče u školama. Posle je kroz pristupanje Balkanskom savezu sa Grčkom i Turskom 1953.( 29.maj 1953; Staljin je umro iste godine 5.marta) Jugoslavija postala istočno krilo NATO pakta, iako su nemilosrdna saveznička bombardovanja, a posebno na Uskrs 16. i 17. aprila i na Kraljev rođendan 6. septembra bila surovija nego 1999.g. Brojanje naših tadašnjih i novih žrtava još traje, što je posebna priča.
Malo je verovatno da Vladimir Vladimirovič Putin nije bio o ovome filmu obavešten, još prošle godine. Doduše, iz ruske istorije se zna da se često govorilo da „nije car kriv, nego boljari oko njega“. U Republikama se povremeno isticalo da nisu presednici država i predsednici vlada krivi, nego oni oko njih. Valja se podsetiti, da je Sen Žist rekao da se“ ne može biti na vlasti, a ne biti kriv.“
Naravno i usluge, kao i zasluge imaju cenu. Neki revolucionari su posle rata ubijeni kao sovjetski špijuni, pre otvaranja Golog otoka, ali su ovde do pre 20, 25 godina neke ulice, škole i gradovi imali njihova imena, ili imena i prezimena, a smrt je objašnjavana zadesom, slučajem. Neke ulice sa njihovim imenima do danas su zadržale nazive, jer su sećanja preorana. I na taj način su se održavali dok je moglo, ili obnavljali odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.
Utisak je da je i ova snimljena akcija obična rutinska špijunska akcija ruske vojne službe, redovan posao u sivilu svakodnevice, kako već rade od Oktobarske revolucije do danas. Račeno je da su akteri događaja imali kontra pratnju, dakle imali su obezbeđenje, pa da sve nije moglo biti snimljeno. Odavde se nastavlja državna tajna. Zato je izgleda i izostalo zadržavanje ruskog obaveštajca Georgija Klebina, bez obzira što je imao diplomatski imunitet. U motelu „Šarić“ u Meljaku vojna služba je oduzela diskove za dešifrovanje mejlova od američkog diplomate Nejbora tokom njegovog razgovora sa generalom Momčilom Perišićem. Posle diplomatskog zemljotresa, Nejboru je, zbog imuniteta omogućeno da slobodno napusti teritoriju Savezne Reoublike Jugoslavije. Klebin je posle događaja sa snimka od oktobra prošle godine, posle 8 meseci napustio Srbiju. Nije poznato da li je proglašen nepoželjnom osobom (persona non grata). Naglašeno je da se zna šta je predato Klebinu. Lice potpukovnika Z.K., ako ta osoba uopšte postoji je zamagljeno, pa se dobija utisak a je on epzodista u ovom malom igranom filmu ili možda vođa statista. Čemu sve ovo? Kome je ovo potrebno, tim pre jer liči na vatru koja napred pali, a pozadi se gasi. Što bi rekli Latini, starom poslovicom :“Cui bono“, „u čiji korist“ ili „ kome u prilog“, a koja se koristi da bi se kroz mogući motiv nagađalo o izvršenju nekog krivičnog dela, na primer, špijunaže, ili o podstrekaču nekog događaja ili naročito proizvodnji događaja. Što bi narodni genije rekao: „Da čorba bude gušća“.
Nadležni znaju ko je ko u ruskoj ambasadi u Beogradu. Znalo se i ko je ambasador Konuzin, sin diplomate, koji je usred Beograda na javnom skupu uzeo mikrofon i pitao 17.09. 2019..„Ima li ovde Srba?“, pa ga je moderator skupa prekinuo, zbog ambasadorskog ispada ispod nivoa diplomatskog bon tona ali i domaćeg, kućnog vaspitanja. Odavao je utisak čoveka, koga ne bi trebalo pratiti u piću. Nije pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije na izjašnjenje zbog prostačkog ponašanja i vređanja na nacionalnoj osnovi. Prekor nije stigao ni iz Kremlja. Tomislav Nikolić je još kao radikal izrazio želju da Srbija postane ruska gubernija sa Konuzinom na čelu, koji nije jedini diplomata koji nam je ovde delio packe i pridike i solio pamet. Posle toga je 6.02. 2012.g. Konuzin dobio orden Svetog Save, pred kraj mandata. Nešto kao kruna diplomatske karijere.
Savezni sekretar za narodnu odbranu general Veljko Kadijević, koji je 1963. u Americi završio Koledž za komandante i generale Armije Sjedinjenih Američkih Država, 2001. se sklonio u Moskvu, gde je 2014. umro kao ruski državljanin.
Jedan drugi general Blagoje Grahovac, kao protivnik Miloševićeve politike je postao član dejtonske delegacije Savezne Republike Jugoslavije. Kasnije je vraćen pre početka konferencije u SRJ i još kasnije je ušao u sukob i sa Milom Đukanovićem. U u intervjuu NIN-u od 8.juna 2019. tvrdio da je pored zapadnih tajnih službi i ruski KGB imao odlučujući uticaj na razbijanje Jugoslavije i da je decenijama kontrolisao sve republičke službe državne bezbednosti i obe vojne službe socijalističke Jugoslavije. Niko mu na intervju NIN-u nije odgovorio već skoro 6 meseci.
Izgleda, da poznavanje prošlosti pomaže da prevedemo sadašnjost i predvidimo maglovitu budućnost. Koliko toliko.
Uostalom, Tomislav Nikolić je, dok je još bio predsednik države rekao da ne dobija izveštaje koji se tiču bezbednosti Srbije i da ga to neinteresuje. Inače predstojeća poseta Aleksandra Vučića, Putinu 4.12. 2019., zbog tekućih događaja nije otkazana…
Pročitajte OVDE kakve je to iluzije razrušio Mamula.
Izvor: Pravda
