"Na KiM, u Srbiji i u regionu je imenovanje dva specijalna izaslanika, jednog Metjua Palmera za Zapadni Balkan i drugog Ričarda Grenela za dijalog Beograda i Prištine, interpretirano kao novo angažovanje i da je time stavljen fokus američke administracije na Zapadni Balkan", rekao je Veber.
Međutim, Veber kaže da bi to interpretirao upravo suprotno.
"Sama činjenica da paralelno, nekoordinisano budu imenovana dva specijalna izaslanika, Metju Palmer, ne kao predstavnik za Zapadni Balkan ne od strane Trampove administracije, nego samo od Stejt departmenta, a Ričard Grenel od Trampove Bele kuće, po meni je znak da je pažnja američke administracije puno manja ove godine nego ranije. Meni se to više čini kao jedan znak da nemaju više neku novu inicijativu", rekao je on.
Veber smatra da se Grenel, koji je i aktuelni ambasador SAD u Nemačkoj, sam nametnuo kao izaslanik američkog predsednika.
"Nemam dokaze, ali slutim da je Grenel samoinicijativno tražio od Trampa da bude važan i da možda napreduje u karijeri, ako bude taj koji će inicirati sporazum, ali ne vidim veće angažovanje Amerike nego ranije. Zapravo suprotno, i ne verujem da Grenel ima baš tu ekspertizu i razumevanje da može igrati neku veću ulogu. Sasvim suprotno, vidim da ćemo imati jedinstvo Evropske unije koje nismo imali u vreme (Federike) Mogerini", kaže Veber.
Prema njegovom mišljenju, politika bivše administracija EU unije po pitanju KiM bila je više nego neodgovorna.
"To je bilo potpuno privatizovanje evropske politike od strane Federike Mogerini i njenog tima od četiri-pet ljudi. To je jedinstveno u istoriji zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, koja nije tako stara, da je glavna visoka predstavnica zadužena za tu politiku potpuno privatizovala pregovarački proces", ocenio je Veber.
Senke nad postizbornim procesom na KiM
Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, Bodo Veber, izjavio je da su protekli parlamentarni izbori u određenoj meri pokazali demokratski potencijal KiM, ali da senku na to bacaju događaji nakon zatvaranja biračkih mesta.
"Sve što se dešava od tada, sa prebrojavanjem, nekih prigovora na izborne rezultate, oko glasova iz Srbije i oko navodnog trovanja ljudi u Centru za prebrojavanje u Prištini, nažalost na neki način, delimično uništava tu dobru poruku demokratije u regionu”, rekao je Veber.
On kaže da je ga ubedljiva pobeda Srpske liste u srpskim sredinama nimalo nije iznenadila.
Smatra da je Srpska lista stvorena uz podršku Zapada za određeni period, ali da se taj period odužio.
"Činjenica da imamo Srpsku listu je proizvod naše zapadne politike 2013. godine, kada je bilo pitanje da li će se formirati neka lista koja se praktično delegira i formira iz Beograda da posluži svojoj svrsi. Tada je Zapad odlučio da je to neminovno u tom trenutku, ali siguran sam da se nije planiralo da to bude stalno stanje na KiM i u srpskoj zajednici. To je svojevremeno bila jedna odluka koja je trebala da služi integraciji Srba na Kosovu u kosovsku državu i politički sistem, ali vidimo da je to postalo trajno stanje", naveo je Veber.
On je ponovio stav da dijalog Beograda i Prištine neće biti nastavljen bez određenih promena, koje bi, kako smatra, trebalo da definiše nova evropska administracija, kao posrednik u tom dijalogu.
"Prema Evropskoj uniji, ako Srbija hoće u EU, ona mora da prihvatiti realnost da se Kosovo neće vraćati, što znači da će Srbija morati u nekom određenom okviru priznati nezavisnost tzv. Kosova. Bez ovog okvira, ne vidim kako bi prištinska strana mogla da pristane ili da se privoli da ukine takse i da se ponovo sedne za sto", rekao je Veber.
Pročitajte OVDE zašto je Srbija na udaru velikih sila.
Izvor: Tanjug
