„Zamoliću sve prisutne u albanskoj politici da podrže inicijativu i međunarodno pravo Albanaca u ’preševskoj dolini’ za pripajanje Kosovu. U poslednje vreme je došlo do negativnih tendencija u albanskoj politici na Kosovu, izbegava se taj zahtev Albanaca zbog mogućnosti da bi i Srbija mogla nešto da traži od Kosova”, rekao je Mustafa.
Za četvrtak je u centru Preševa, kao i prethodnih godina, najavljen protestni marš, pod sloganom „Dosta više. Dolina hoće rešenje”. Inicijator skupa je organizacija ratnih veterana takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, a podržali su ih saveti islamske zajednice i većina albanskih političkih partija iz ovog dela Srbije. Predviđeno je da se učesnici okupe oko 11 časova ispred zgrade Doma kulture „Abdula Krašnica”, a odatle će ulicama 15. novembar i Sava Kovačević nastaviti šetnju do zgrade opštine. Na kraju marša, kako se navodi, biće pročitana politička izjava s konkretnim zahtevima Albanaca s juga Srbije da se konačno reši njihovo pitanje.
Zahtevi će biti upućeni međunarodnim institucijama akreditovanim u Beogradu, čelnicima Albanije i predstavnicima privremenih kosovskih institucija. U četvrtak se obeležava 107. godišnjica albanske države i zastave. Albanci širom sveta, kako pišu mediji na albanskom jeziku, ovaj dan provešće u slavlju. Proslava se, osim u Albaniji, tradicionalno održava na Kosovu i Metohiji, u takozvanoj preševskoj dolini i delovima Makedonije gde su Albanci većina.
Uprkos tome što je ostalo tri dana do ovog skupa u Preševu, na ulici, prodavnicama i pijaci niko ne govori o protestu u četvrtak. U samom gradu nema priprema za predstojeći marš, a većina Albanaca koji žive u Preševu ne želi da govori o predstojećem maršu i tvrdi da navodno nije upućena šta će se dešavati 28. novembra. Za njih je glavna tema kako zaraditi što više novca u ovom delu Srbije. Da će se nešto dogoditi u četvrtak može se pročitati na albanskim portalima i medijima. Zanimljivo je da u Preševu, za sada, osim na lokalnom groblju, gde su se i ranije mogle videti, nisu istaknute albanske zastave.
Za to vreme politički predstavnici lokalnih Albanaca pitanje prava onih koje predstavljaju ne pokušavaju da reše kroz institucije sistema tako što će, na primer, u Skupštini Srbije pokrenuti neku nacionalnu temu. Svake godine gotovo isti scenario, niko ne pominje da su Albanci s juga Srbije navodno ugroženi, a onda to bude glavni motiv da se pripadnici ove nacionalne zajednice ujedine u maršu za svoja prava. Povod za marš ove godine je navodna diskriminacija od strane države, što je, navode organizatori, razlog da Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe ovaj dan obeleže protestom.
Ragmi Mustafa je kazao da prava Srba sa KiM koje traži Srbija s međunarodnim garancijama treba dati i Albancima u tom kraju.
„Zahtevam sprovođenje referenduma iz marta 1992. godine, ostvarenje ideala Oslobodilačke vojske za Preševo, Bujanovac i Medveđu, političke platforme koju su albanske političke stranke usvojile 2006. godine, koja govori o pravu Preševa, Bujanovca i Medveđe da se pridruže republici Kosovo”, kaže Mustafa.
Politički predstavnici Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa očekuju da će nova tzv. kosovska vlast ozbiljnije shvatiti pitanje Albanaca iz tih opština, prenosi „Koha”. Između ostalog, oni očekuju da će se budući pokrajinski premijer Albin Kurti pozitivno odnositi prema zahtevima za njihovo uključivanje u politički dijalog između tzv. Kosova i Srbije, pod okriljem EU.
Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost za „Politiku” kaže da zahtevi Albanaca s juga Srbije za pripajanje tzv. Kosovu potvrđuju da je ideja „velike Albanije” ne samo živa već i da predstavlja dominantni politički koncept kako u Prištini, tako i u Tirani, a da se pristup albanskih političkih lidera možda razlikuje na planu taktike kojom taj nacionalni cilj žele da ostvare, dok o krajnjem ishodištu svakako postoji opšta saglasnost.
„Proslave dana zastave koje se organizuju na svim područjima koja naseljavaju Albanci najrečitije govore o stvarnim težnjama albanskih lidera koji samoproglašenu nezavisnost takozvanog Kosova vide tek kao etapu ka formiranju države koja će okupiti sve Albance. U prilog tome se valja podsetiti da, recimo, i najliberalniji među političkim akterima iz Prištine, Veton Suroi, u svojoj knjizi zastavu takozvanog Kosova poredi s nekim ’peškirom iz turskog hotela’”, kaže Starović.
Navodi i da bismo morali da budemo svesni stvarnih namera i težnji Albanaca, kao i toga da ne postoji dovoljno volje među ključnim međunarodnim akterima da se proces stvaranja „velike Albanije” zaustavi. Starović kaže da, ne mireći se s dvostrukim standardima kojima smo već decenijama izloženi, moramo uporno insistirati na zaštiti vitalnih interesa naše države i pravu na rešavanje nacionalnog pitanja Srba kojim se jedino može uspostaviti održiv poredak na Balkanu.
Sa novim oružjem koje ima, Rusija će dominirati narednih decenija. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Politika
