Nedavno je u Sočiju održan ekonomski forum Rusija-Afrika na kojem je učestvovao ruski predsednik Vladimir Putin, a gosti su bili vođe više od 40 afričkih zemalja. Na početku foruma je Rusija odmah otpisala 20 milijardi dolara duga afričkim zemljama, što je bila gesta dobre volje, ali i temelj za buduću saradnju i trgovinsku razmenu sa zemljama kontinenta koji će, uz Aziju, beležiti najveći ekonomski rast u ovom veku.
Poslednjih dana je bilo potrebno pričekati da se napokon slegne prašina oko “bitke za Afriku”. Bilo je posebno zanimljivo promatrati kako ljudi koji ne razumeju realnost „Crnog kontinenta“ s ozbiljnim licima pokušavaju razgovarati o dijamantima Angole ili boksitu Gvineje.
Koja je prva stvar koja privlači pažnju kad vidite političku kartu Afrike? Ako ste primetili to je da su većina državnih granica ravne linije.
Tako je, jer su to crte koje su delili beli kolonijalni osvajači, ne poštujući mišljenja porodica, plemena i naroda koji su naselili ove krajeve, zajedno s njihovim geografskim obeležjima, verovanjima i svim drugim stvarima. Te su granice niz godina bile temelj za verske, plemenske, etničke i međuetničke sukobe, a žar tih sukoba još uvek tinja i povremeno se pretvara u krvave bitke.
Bilo je lakše ratovati tamo nego u Belgiji i Francuskoj, Portugalu i Nemačkoj, ali je puno teže bilo Sovjetskom Savezu, čija je Rusija pravni naslednik, koji su pokušali sve to očistiti sredinom 20 veka. I Sovjeti su bili tamo, u Africi. Bili su, ali su i otišli.
Ali Evropljani su ostali. Ostali su i vodili politiku neokolonijalizma, uzimajući minerale, sirovine i radne resurse, novu vrstu visoko motivisanih robova iz bivših kolonija, koje su pretvorili u prividno „nezavisne“ zemlje kao tržišta za nekvalitetne proizvode.
Ulazak na takvo tržište izuzetno je težak. Na primer, francuska firma Total apsolutni je monopolista na tržištu goriva i derivata Republike Gvineje. Monopol je toliko razvijen da konkurencija nema pravo prevoza vlastitog goriva u vlastitim cisternama između vlastitih postrojenja i infrastrukture. To je, bez posebnog odobrenja, izričito zabranjeno zakonom. Pogodite ko daje ovo dopuštenje? Ne pogađajte. Nije država već francuski Total.
Poštena konkurencija? Odlučuje li slobodno tržište išta ovde? Da, ali verovatno samo u onim zemljama u kojima život belca nije ekvivalent vrednosti onoga što ima u džepovima. U Africi to košta znatno manje.
“Zemlja Afrike je pocrvenela od krvi koja je za nju prolivena”, kažu meštani, a bilo je krvi za proliti.
Afrika je lepa. Plitke i tople vode Gvinejskog zaliva su doslovno skladište morskih bioresursa. Zelene ravnice i brda omogućuju uzgoj stoke u neverovatnim brojkama. A ono što Afrika skriva duboko u sebi, znaju samo lokalni Bogovi i „beli ljudi“. Topla klima omogućuje prikupljanje 2 do 3 useva sa svake biljke u zemlji.
Afrika je i užasna. Malarija i gotovo potpuni nedostatak medicinske nege ubija na hiljade ljudi. Epidemije, infekcije i egzotični paraziti čine svoje. Rasizam i visoki kriminal među rastućim siromaštvom su deo tog užasa. Tu je i nedostatak državnih institucija koje bi mogle zaštititi ulaganja i masovna korupcija.
Problemi afričkog kontinenta mogu se opisati s gotovo potpunim nedostatkom energije i infrastrukture. U glavnim gradovima velikih država u većini četvrti nema struje, nema kanalizacije i vodosnabdevanje, a putevi su u stanju raspada. Odsutna je i bilo kakva tehnologija.
Na primer, Gvineja uvozi sokove i druga pića od nekoliko desetaka vrsta voća koja proizvodi, ali nema tehnologiju i mogućnosti prerade. Uvozi se doslovno sve.
Ali Afrika se, uprkos svemu, razvija. Na to utiče i početak informacijske ere. Prolazi se putem radija i interneta, preko satelitskih kanala i novinskih stranica. Stotine mladih putuje svetom kako bi se školovalo i vraćaju se kako bi radili u zemlji, od železničkih radnika do doktora, od poštara do advokata. Neokolonijalisti grade infrastrukturu za izvoz prirodnih resursa, a to uključuje i izgradnju mobilne komunikacije, benzinskih stanica i cesta, luka i terminala, a lokalni narodi to odmah počinju koristiti.
Afrika pamti. Seća se veka ropstva i krvavih pogubljenja. Budući da je postala pretežno muslimanska, seća se krstaških ratova i modernih ratova na Bliskom istoku. Seća se ko ju je delio i pljačkao. Ali ona se seća i onih koji su joj dali oružje i novac za sticanje slobode, a nakon toga vojne savetnike i opremu za jačanje nezavisnosti. Seća se tko je Afriku učio, lečio i pomogao da se digne na noge.
Afriku je dugo zbunjivala ljubav prema belcima i prema njihovom načinu života. Neki još uvek žele otići zauvek, ali kad dođu na nova mesta, ne žele da tamošnji stanovnici ostanu kakvi su bili pre.
Afrika zna čekati. Africi se ne žuri. O Africi se može dugo raspravljati, ali s onima koji poznaju „Crni kontinent“, a ne s ljudima koji su Afriku upoznali iz programa Travelers Kluba.
Iz nekog razloga, kao da su s jedne strane stola na forumu Rusije i Afrike bili oni koji su bili tamo, koji uvek vide malo više od 99,9% kauč-analitičara.
RIA Novosti prenose da su Rusija i Afrika u dva dana foruma u Sočiju potpisale više od 50 sporazuma vrednih 800 milijardi rubalja, što je potvrdio savetnik predsednika Rusije Anton Kobjakov. Ovde vredi naglasiti da su ugovori u rubljama, a koliko je to u dolarima, nije teško izračunati. Ogroman novac za jedan sastanak na vrhu.
Prema njegovim rečima, privredni forum i samit Rusija-Afrika izazvali su veliko zanimanje svetske zajednice. Učesnici su bili su više od 6000 delegata iz 104 zemlje, uključujući vođe iz više od 40 afričkih država. Takođe, tokom dana foruma se održala izložba koja predstavlja obećavajuće industrije za saradnju Rusije i afričkih zemalja.
“Izložba je premašila više od šest hiljada kvadratnih metara i predstavljeno je mnogo proizvoda, a okupila više od 30 izlagača. Verujem da su to videli svi koji imaju interese u Africi, jer je ovo skriveni potencijal”, rekao je Kobjakov.
Prema Roskongresu, izložba je okupila različite sektore ruske ekonomije: poljoprivredu, teško i lagano inženjerstvo, vojnu i civilnu opremu i još mnogo toga. Na njemu su predstavila svoje velike kompanije poput Ruskih železnica, FosAgro, Ujedinjena vazduhoplovna industrijska korporacija, NTC Protej, GAZ Group, Rosatom i druge.
Rusko-afrički ekonomski forum održao se u Sočiju od 23. do 24. oktobra i prilika je da se Rusija i Afrika sami dogovore, što će verovatno biti slučaj i nakon ovih prvih ugovora. Nakon ovog foruma je sigurno da „Crni kontinent“, uz zapadne kolonijalne sile i Kinu, dobiva trećeg aktera – Rusiju.
Pročitajte OVDE šta znači kad Putin nekome pokaže pesnicu.
Izvor: logicno. com/Nermin N.
