NJena popularnost uopšte ne bi bila problem niti bi bila tema diskusija da predsednica Hrvatske, u pravilu, ne zgražava javnost ponavljanjem svojih političkih razmišljanja, i to u tolikoj meri da je postala ne samo predmet kritika nego se neretko njene izjave ismejavaju. No, iza tog verbalnog performansa kojem je hrvatska predsednica sklona krije se, kako vide njeni kritičari, opasna potreba za revizijom istine, a najčešća su meta njenih komentara političko-ideološki protivnici i jugoslovenska prošlost Hrvatske.

Poslednja izjava hrvatske predsednice koja je izazvala buru reakcija odnosila se upravo na život u socijalističkoj Jugoslaviji. Izjavivši da je "devojka rođena s pogrešne strane 'gvozdene zavese'" i da je "sanjala druga mesta na kojima su ljudi imali slobodu izbora, gde se slobodno moglo govoriti i izražavati uverenja, a da se zbog toga ne bude progonjen", po mišljenju uglednih hrvatskih istoričara, izrekla je "notornu laž".

Sedam puta izrečena laž

Sklonost obmanjivanja javnosti "igra" je u kojoj Grabar-Kitarović uživa, kaže istoričar Dragan Markovina, a njena sklonost "da govori neistinu" toliko je izražena da je postala i tema novinskih kolumni.

"Kolinda Grabar-Kitarović, a to je Boris Dežulović u svojoj poslednjoj kolumni pedantno pobrojao, tačno je sedam puta u javnosti izrekla tu očitu laž o Jugoslaviji kao zemlji iza 'gvozdene zavese'. Dakle, nije reč o slučaju nego o sistemu koji očigledno ima neki cilj. Jedino je pitanje: koji? Mislim da je svakome jasno da hrvatska predsednica zna da laže; naprosto je nemoguće da neko ko se ceo život bavi spljnjom politikom ne zna ovakvu činjenicu. Jednako kao što je nemoguće da ne zna kako je Lijepa naša bila službena himna SR Hrvatske, pa je isto tako izjavila da se ta himna ne zna pevati. Ta zemlja je bila daleko od idealne, ali u mnogim stvarima, društvene stanogradnje, socijalne, radne i zdravstvene zaštite, pa sve do planske urbanizacije bila je svemirski brod za zemlju koju Kolinda Grabar-Kitarović danas vodi. Dakle, zašto laže? S jedne strane, verovatno zaista zbog kampanje, ali, s druge, očigledno s ciljem sprovođenja neke međunarodne politike."

Po mišljenju istoričara Tvrtka Jakovine, jedina istinita stvar koju je Grabar-Kitarović navela u govoru jest da je reč o komunističkoj zemlji, sve ostalo su "notorne neistine". Problem s javnim istupima hrvatske predsednice, dodaje Jakovina, jeste to što neretko hrvatske građane dovodi u neprijatne situacije da se "stide svoje zemlje".

"Ona mora znati da mora govoriti tačno, onako da ne dovodi sve druge ljude u zbunjenost. Dakle, ne možete naprosto lagati, ne možete lagati na najočiglednijim stvarima i, bez obzira na to što mene zaista što se tiče Kolinde Grabar-Kitarović ništa ne iznenađuje, jer nikada ne očekujem da ću čuti nešto što ne znam ili da će to biti nešto zbog čega ću biti ponosan, da ne kažem barem tako da se ne sramim i da me nije stid zbog nje, a često i zbog sebe samog jer dolazim iz takvog konteksta gde je ona predsednica. Vi se morate držati bazičnih zdravorazumskih podataka. 'Gvozdena zavesa' nije bila oko Jugoslavije; ona je bila komunistička, imala je jednopartijski sustav, imala je ogromnih problema i bili su različiti u različitim delovima zemlje. Možda je ona živela užasno teško i sve je to jako teško proživljavala iako ja po njenom habitusu ne bih rekao da je bilo tako, da se uopšte previše bavila tim stvarima. Ona govori neistine. 'Gvozdena zavesa' odnosila se na zemlje istočnog lagera, kojima je SSSR bio onaj koji je zapovedao i koji je mogao uticati na njihovu politiku. Jugoslavija je imala Komunističku partiju, ali je bila nezavisna od SSSR-a, bila je drugačija od ostalih zemalja sovjetskog sveta. Ona nije bila zapad, ali nije bila ni istok i to je notorna stvar."

Različita iskustva

I Markovina je nedvosmislen kad kaže da Jugoslavija nije bila deo istočnog lagera, ali ga zanima zašto hrvatska predsednica insistira na tim temama.

"Naravno da ne može, ali to nas pitanje dovodi do ključnog razloga njezine agresivne kampanje u vezi s ovim pitanjem. Naime, zapadna politika, a u prvom redu američka, još je mentalno u dobu pada Berlinskog zida i Fukuyamine promašene teze o kraju istorije. Kako je neoliberalizam u očitoj krizi i sve veći broj ljudi s pravom je nezadovoljan ogromnim socijalnim raslojavanjem, očito se pokušava ubiti ideja o svakoj političkoj alternativi. U tom svemiru na jednoj strani je demokratski liberalni zapad, a na drugoj totalitarni istok. Tragedija cele priče je u tome što naši nacionalisti pristaju na to da prećute specifičnost jugoslovenskog puta, u kom smo sami oslobodili zemlju, imali masovno podržanu autentičnu levicu i napravili mnogo više zapadnu zemlju, ali sa socijalističkim uređenjem. Ona je bila zemlja političkih nesloboda, ali nije bila iza gvozdene zavese."

Kad se govori o socijalističkoj Jugoslaviji, moraju se uvažavati istorijske istine i istoriografski fakti, kažu sagovornici. Ističu da je i hrvatska predsednica svesna tih činjenica, ali ih namerno ignoriše. Zanimljivo je, kaže Jakovina, da ona dolazi iz miljea koji je upravo suprotan obrascu razvijanom u istočnom lageru.

"I njen je otac najbolji primer toga. Privatnici, privrednici, vlasnici restorana, taksi obrta i mesara nisu bili mogući u drugim zemljama, a da ne govorim o ostalim stvarima. Dovoljno je pogledati – a ona je dovoljno stara da se toga seća – serije iz onog razdoblja. Sigurna sam da se seća Bolnice na kraju grada i Žene za pultom u Čehoslavačkoj, koja je bila bogatija od Jugoslavije, pa neka vidi automobile ili koliko su putovali na Zapad, a da ne govorimo o onima iz manje srećnijih zemalja lagera. Te su stvari toliko notorne – od umetničke saradnje, od muzike i rok muzike koja je dolazila. Konačno, od izvođenja disidenata iz istočne Evrope na jugoslovenskim pozornicama. To je bio način na koji su se dokazivali da su drugačiji u odnosu na istočni lager."

Markovina deli stavove kolege Jakovine, ističući da je jedina sličnost između Jugoslavije i ostalih zemalja istočnog lagera ta što je isključivu vlast imala jedna partija i što je komunizam bio ideološki okvir i dodaje: "Po svemu ostalom, ponajpre po nedostatku totalne kontrole nad društvenim životom, mogućnošću putovanja, pop-kulturnim uticajima, životnom standardu, ta se iskustva jednostavno ne mogu staviti u istu rečenicu i nikakav aktualni revizionizam to neće moći promeniti. Jugoslovensko iskustvo je autentično i drukčije i zbog toga je opasno."

Pročitajte OVDE  šta je sve rekla Kolinda.

Izvor: Al DŽazira Balkans