Iako su se zvaničnci EU protekih desetak dana upinjali da objasne da je problem do njih, a ne do balkanskih zemalja koje teže članstvu, ostao je gorak ukus u ustima i, grubo rečeno, poruka koja sugeriše da nema garancija ni za koga, iako ispune sve uslove koji se od njih traže.
U isto vreme, neki drugi trljaju ruke, možda pre svih Rusija, koja se takođe na sve moguće načine trudi da, ako ne proširi, ono učvrsti svoj uticaj u ovom delu Evrope. Govoreći o tom uticaju mnogi, bez zadrške, svaki put upere prste najpre u Srbiju.
Međutim, nije Rusija jedina svetska sila koja se ovde "odomaćila". Ne treba zaboraviti ni Kinu koja svoju moć demonstrira pre svega kroz ekonomiju, ali ni Tursku za koju se, doduše, ne može reći da je svetska, ali regionalna sila svakako da.
Ako bi se dogodilo da nam EU stvarno u potpunosti zamrzne proces pridruživanja dok se sama ne reformiše, ili nam, još gore ponudi "specijalni" status kakav Turska ima, što znači da je članstvo gotovo nemoguća opcija, šta su alternative i da li je ono što nam se nudi uopšte alternativa?
Krenimo redom.
Alernativa 1: Rusija
Gotovo da nema zapadnog zvaničnika koji, manje ili više direktno, govori o ruskom uticaju na Balkanu, neretko ga nazivajući čak i "malignim".
Pod plaštom istorijskih i kulturnih veza, savezništva u ratovima, borbom za Kosovo, Rusija na ovim prostorima "operiše" i kada su druge stvari u pitanju, a ponajviše sopstveni interes - smanjivanje uticaja Zapada na ovim prostorima.
Tome treba dodati i NATO, kao dominantnu vojnu silu u ovom regionu, izuzev Srbije i BiH, ali i činjenicu da se Srbija u poslednje vreme ozbiljno naoružava i to baš iz Rusije, zbog čega trpi ozbiljne kritike iz EU.
Srbiju su veze sa Rusijom već koštale, kao onda kada je blokirano otvaranje Poglavlja 31 koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, zbog Rusije, a od strane nekoliko zemalja članica EU.
Srbiji se spočitava ne samo vojna saradnja, nego i to što nije uvela sankcije Rusiji kao što je učinila većina evropskih zemalja.
Doveli smo sebe i u poziciju energetske zavisnosti od Rusije.
Takođe, jedna od stvari koja je sasvim jasna odnosi se i na podršku Srbiji kada je reč o Kosovu, koga Rusija ne priznaje kao nezavisnu zemlju. Srbiji to, naravno odgovara, tim pre što je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti UN sa mogućnošću veta.
Ali, ni ovde ne treba imati sumnju da je posredi ruski interes, tačnije sve što radi u vezi sa ovom temom, zvanična Moskva to čini zbog svoje situacije sa Ukrajinom, u čemu inače nema podršku ni EU, niti Zpada.
Uz sve to treba dodati momenat da je Rusija zemlja gde postoje ozbljna kršenja ljudskih prava i demokratije, koja naginje političkom autoritarizmu, koja progoni svoje građane, zatvara novinare i političare...
Alternativa 2: Kina
Investicije, infrastruktura, projekti, krediti. U najkraćem se ovako može opisati način na koji NR Kina sarađuje sa Srbijom.
Međutim, osim ekonomskog, ne treba zanemariti ni politički uticaj koji ova zemlja ima, tim pre što je jedna od stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja, inače, nije priznala nezavisnost Kosova.
To su stvari na koje Srbija pozitivno gleda i sa kojima računa.
Međutim, ono o čemu se manje govori jeste koliko će nas ta, pre svega ekonomska, saradnja koštati. Krediti su uzimani za infrastrukturu, puteve, autoputeve, kineske firme su ušle na srpsko tržište po gotovo celoj Srbiji. Ko ne vraća dugove na vreme, može da dođe u situaciju kao što su došle afričke zemlje, pa potencijalnno i susedna Crna Gora, koja je čak svojom teritorijom garantovala vraćanje dugova za finansiranje troškova autoputa.
Bojazan u vezi sa Kinom izražavali su evropski zvaničnici nebrojano puta , poput odlazećeg komesara za proširenje Johanesa Hana, čiji je stav da je EU potcenila je uticaj Kine na Balkanu. NJegova zabrinutost se pre svega odnosi na to što balkanske države uzimaju kredite od Pekinga, pogotovo za infrastrukturne projekte.
- Kina nikada nije vodila računa o tome da li je zemlja sposobna da plati svoje zajmove. Ako ne može da plati postoje pritisci da se projekti prebace u kinesko vlasništvo. Možda smo precenili Rusiju, a potcenili Kinu - istakao je Han svojevremeno.
Alternativa 3: Turska
Osim ove dve svetske sile, treći "put" kojim bi Srbija mogla da se uputi, u ekonomskom smislu, jeste ka Turskoj. Saradnja dve zemlje inače postoji, i to naročito u poslednjih nekoliko godina, pre svega na polju ekonomije, investicija, infrastrukture, a povećava se i trgovinska razmena.
Sa druge strane, zvanični Beograd sve intenzivnije sarađuje sa zemljom koja se godinama unazad sve više udaljava od Evropske unije kojoj je i sama težila, i bira druge, istočne (ruske) partnere.
Tako je Turska i danas, gotovo 15 godina od kada je počela pregovore sa Unijom, i dalje pred njenim vratima, a razlozi su brojni. To je, između ostalog dovelo do toga da početkom ove godine u Evropskom parlamentu rečeno da bi EU trebalo da prekine pregovore sa Turskom zbog kršenja ljudskih prava u toj zemlji.
I tada, a i inače, najčešće se kao glavni krivac apostrofira autoritarni režim turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji se u punoj snazi pokazao 2016. godine nakon pokušaja puča, što je rezultiralo vanrednim stanjem u trajanju od dve godine!
LJudi su masovno otpuštani i hapšeni, privedeno je 160.000 ljudi, a uhapšeno 70.000 - među njima i novinari, borci za zaštitu ljudskih prava i opozicioni političari. Protiv 155.000 ljudi pokrenute su istrage zbog "članstva u terorističkoj organizaciji.
Alternativa 4: Balkanska unija i "mali Šengen"
Među poslednjim idejama kada je reč o regionalnom okupljanju, počelo je da se govori o takozvanoj "balkanskoj uniji", koja bi zapravo mogla da bude nastavak inicijative o takozvanom "malom Šengenu", koju je pre izvesnog vremena izložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i u koji će pored Srbije, za sada, biti uključena Albanija i Severna Makedonija.
Suština ove vrste udruživanja je slobodan protok robe, usluga, kapitala i kretanje bez pasoša. Iako se o "malom Šengenu" za sada govori samo u ove tri zemlje, očekuje se da bi ideja uskoro trebalo da naiđe na odobrenje kod predstavnika Crne Gore, BiH, ali i kod predstavnika privremenih institucija u Prištini, čime bi bila stvorena ekonomska balkanska unija koja bi omogućila profitabilniju trgovinu uz manje papirologije i sprečilo se stvaranje nezakonskih taksi kao na Kosovu.
Međutim, sve dok postoji nerešen dijalog Beograd-Priština i prištinske takse na robu iz Srbije i BiH, to je na veoma dugom štapu.
Kako za "Blic" pojašnjava direktorka CEAS Jelena Milić, za Rusiju se zasigurno može reći da širi "maligni uticaj", ali da za zemlje poput Kine i Turske to ne može da tvrdi, imajući pre svega na umu da je Turska članica NATO.
- Bojazan postoji, ali ako su zemlje regiona istinski posvećene zapadu i evropskim vrednostima, one će razumeti značaj NATO i SAD na ovim prostorima - navodi Milić.
Ona kaže da je sasvim očekivano da će Rusija pokušati da iskoristi svoj uticaj da destabilizuje region, ali i da to nije namera Kine. Ona navodi i da ideja o ekonomskom udruživanju zemalja nije sama po sebi loša.
- Ideja da se prvo krene u ekonomsku integraciju nije bez osnova, ali samo ako je garancija da to nije kraj - navodi ona.
Šta je prava alternativa?
Zaključak koji se nameće sam po sebi - niti jedna od ove četiri alternative ni izbliza ne može da nam donese ono što nam donosi članstvo u EU - društvu ekonomski najprosperitetnijih zemalja sveta, ali isto tako, i bloku koji insistira na demokratskim procedurama i poštovanju ljudskih prava.
U ekonomskom smislu stvari su još jasnije. Zemlje EU učestvuju 67% u ukupnom izvozu Srbije i 60% u ukupnom uvozu. Izvoz srpskih proizvoda u EU je sa 3,2 milijarde evra u 2008. porastao na 10,9 milijardi evra u 2018. Najvažniji trgovinski partneri Srbije su Italija i Nemačka, a polovinu svih poljoprivrednih proizvoda Srbija izvozi u EU.
Gotovo 70 odsto svih stranih ulaganja u Srbiju potiče iz zemalja EU, za poslednjih devet godina ukupan iznos je 13 milijardi evra.
S obzirom na sve, jasno je da EU nema alternativu, i da su sve navedene zapravo lažne alternative, kada se uporede sa onim što je trasa Srbije od petooktobarskih promena.
Palmer tražio Vučiću da prizna Kosovo! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
