Svoje istraživanje je najviše obavljao u Beogradu gde je istraživao dokumenta u Arhivama Srbije, bivše Jugoslavije i Vojnom arhivu. Tu je imao prilike da se upozna sa bugarskim zločinima koji su bili godinama planirani i pre ulaska zvanične Bugarske u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila: Austrougarske i Nemačke.
Tačnije, kako Pisari navodi u emisiji, Bugarska je bila nezadovoljna podelom Makedonije nakon Prvog balkanskog rata 1912. godine, što je uslovilo i Drugi balkanski rat 1913. godine gde je Bugarska ubedljivo poražena. Zvanična Sofija nije krila početkom Prvog svetskog rata da želi da prisvoji vardarski i moravski deo Srbije. Iako su bugarske jedinice zvanično napale srpsku kraljevinu oktobra 1915. godine, zločinačke akcije njihove vojske bile su i mesecima pre toga, npr. u Valandovu kod Udova, na Veliki Petak te godine.
U svim dokumentima koje je Milovan Pisari imao na uvid jasno se vidi genocidna namera Bugara koji su vršili bugarizaciju Srba u okupiranim delovima Srbije, ubijanja Srba, pre svega inteligencije, sveštenstva SPC i bogatih ljudi, koji su mogli da se suprotstave njihovom organizovanom teroru ogromnih razmera.
Prema njegovim istraživanjima Bugari su osnovali najmanje 22 logora za Srbe na svojoj teritoriji gde su utamničili preko 100.000 Srba, vojnika i civila, a procene idu čak i do 120.000 Srba... a najmanje 80.000 ih se nikada nije vratilo. Jedan od najpoznatijih logora je Sliven, u jugoistočnom delu Bugarske, u kome je ubijeno najmanje 5.000 Srba, a broj zarobljenih je i preko 10.000 ljudi. Samo u proleće 1917. godine pošto je ugušen Toplički ustanak preko 20.000 Srba je odvedeno u logore.
Srbe su u Bugarsku dovodili stočnim vagonima, ili ređe pešice. Mnogi Srbi nisu ni došli do logora, već su umirali u vagonima.
Tipovi mučenja su bili zastrašujući prema pričama preživelih svedoka. Oni su dali savezničkoj, ali i domaćoj komisiji za ispitivanje zločina izjave u kome se može sagledati jeziva svest njihovih morbidnih mučitelja. Mnogo žena Srpkinja je silovano u tim logorima i one su takođe davale posle Velikog rata izjave komisiji, što postoji sve u arhivama dokumentovano.
Neke od tih izjava i dokumenata je sačinio i Rudolf A. Rajs, švajcarski kriminolog koji je još sredinom 1914. godine došao u Kraljevinu Srbiju na poziv naše Vlade.
U malom mestu Surdulica kod Vranja, Bugari su počinili strašne zločine gde su dovodili Srbe iz drugih delova južne Srbije, a potom ih odvodili u Bugarsku. Prema procenama najmanje 20.000 Srba je ostavilo svoje kosti samo u Surdulici.
Pisari navodi između ostalog i ovo... Izveštaji o bugarskim zločinima su prezentovani na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine u Parizu, ali nisu doneli željeni rezultat, jer je delegacija Kraljevine SHS dostavila spisak od najmanje 500 Bugara koji su poznati imenom i prezimenom da su počinili zločine nad Srbima 1915-1918... Velike sile nisu obavezali Bugarsku da mora da ih isporuči već da ih procesuira pred svojim sudovima. To je dovelo do toga da su samo tri zlikovca izvedena pred bugarski sud pravde, a samo jedan osuđen.
Međutim, Vlada Kraljevine SHS odnosno Jugoslavije nikada nije insistirala kod Vlade Bugarske za isporuku zločinaca, a da ironija bude veća 24. januara 1937. godine potpisan je "Pakt o večnom prijateljstvu Jugoslavije i Bugarske", što je poništeno već aprila 1941. godine kada je Bugarska sa Silama osovine udruženo napala teritoriju jugoslavenske kraljevine i ponovo zauzela Vardarsku, Moravsku i Timočku Srbiju... ponovo su počinili genocid nad Srbima, a svi spomenici iz Prvog svetskog rata su uništavani.
Naoružavanje Srbije od Rusije i Kine direktna pretnja Kosovu! Više o tome OVDE.
Izvor: HelmCast
