Piše: Milijana Baletić
Do ove sednice jedva smo došli.
Britanija je tražila odlaganje za novembar – kad će ona predsedavati. A razlog odlaganja posebna je fora koju je smislila – šiptarska predstavnica Fljora Čitaku ne može da prisustvuje – „ima neke obaveze“! E, možete zamisliti koji je Fljora faktor?!
Čuj, Fljora „ima neke obaveze“.
Međutim, kad odlaganje nije upalilo – pristiže i Fljora. Bolje ilustracije čitavoga ovoga zamešateljstva i sprege zapadnjaka i Šiptara oko beskrupuloznog otimanja KosMeta – od „Fljorinih obaveza“ – još bilo nije.
Nikad se Britanci ne mogu, dovoljno jako, o svome jadu zabaviti, da bi odustali od stvaranja jada drugim narodima i državama!
Evo su potpuno pukli po svim šavovima oko Bregzita! Idu na referendum – pa im se ne svide rezultati – onda udare u drugu „demokratiju“ – natezanja po parlamentu, haos po ulici, lažu sami sebe oko Severne Irske, hoće Bregzit – neće Bregzit, hoće Bregzit bez sporazumom – neće Bregzit bez sporazuma. Zakazuju „poslednje“ datume izlaska iz EU – popamtit ih ne mogu.
Ovaj 31. oktobar, koji je upravo prošao, do sada je ne znam koji po redu bio „poslednji“! Sad im je najnoviji „poslednji“ – 31. januar ’20. godine, a pre toga, 12. decembra – opšti prevremeni izbori – jer im treba „mišljenje naroda“ o Bregzitu – koje su već na referendumu dobili.
I sav taj urnebes džaba. Oni prosto iz tuđe muke – crpu neophodnu energiju za svoj opstanak!
NJima ti ga dobra, bez zla drugome – nema!
Gde su oni smislili, pa posejali blagostanje, tamo se teško do spasenja dolazilo. Na primer, pod njihovom okupacijom u Indiji, negde od druge polovine 18. veka, u tih skoro 200 godina – izgladnjivanjem su ubili oko 60 miliona Indijaca! A gde su metak, zatvor, bolesti…
Sa nas se – vekovima – ne skidaju!
Ti njihovi prsti umešani u našu sudbinu sunovrata, samo poslednjih sto godina, toliko su ispleli sramnih mreža, na čijim se raspetljavanjima još uvek međusobno koljemo.
Kako nam je samo antikomunista Čerčil pomagao ne bi li nas spasao od samih sebe i – gurnuo Brozu u zagrljaj!
A za vreme NATO agresije na našu državu i narod 1999. njihov tadašnji premijer Toni Bler tercirao je sipanju bombi sa osiromašenim uranijumom po nama, jer: „Rat protiv Srba nije više vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva“!
Samo kad si nam ti – civilizovan!
A tek gaulajter UN u BiH Pedi Ešdaun, šta je sve uradio sa dejtonskom Bosnom i Republikom Srpskom. Sve što je mogao, od nadležnosti koje je Srpska dobila Dejtonom – oteo joj je!
A tek ona rezolucija iz 2015. u kojoj su nam spakovali da su Srbi genocidan narod i poturili na usvajanje SB UN – od koje nas je odbranila prijateljska Rusija! Koji je to tek bio monstruozni naum – ničim merljiv!
Poslednjih godina, njihov diplomata i profesor sa Kembridža Timoti Les, malo malo, pa zaoštri olovku i crta granice po Balkanu. Evo sad pre nekoliko dana opet iskoči iz kutije!
Priču o njegovim granicama na Balkanu preneo nam je vrlo ozbiljan časopis „Forin afers“. Opet nam je nacrtao šargarepicu zvanu „velika“ Srbija, koju pravi «velikom» tako što nam otima naš srpski KosMet, dajući ga Šiptarima za Veliku Albaniju! A Srbiju lovi na priču da će Srbi za to dobiti Republiku Srpsku – koja je već ionako srpska! I za koju je – da bi srpska bila – položeno preko 30.000 srpskih života!
Kada Srbima otimaju ono što je srpsko – zauzvrat nema ništa. Ili – u najboljem slučaju – kao nadoknadu za oteto ponude nam nešto što je već srpsko. Tako ti on nama pravi „veliku“ Srbiju, dodajući nam Srpsku i otimajući KosMet koji zaokružuje u Veliku Albaniju!
Pravi on i veliku Hrvatsku i Bugarsku – sve ih proširuje, u odnosu na postojeće granice – jedino Srbe skraćuje, sabija i – što dalje gura od mora!
A da se ti, prijatelju, malo o svome jadu zabaviš! Pa, umesto što nama stalno nabijaš na nos veliku Srbiju koje nema, jer je vi kontinuirano skraćujete – udariš na Veliku Britaniju – koje ima. Na primer, vašu Severnu Irsku – zaokružiš sa Republikom Irskom u – Veliku Irsku! Onda fino u’vatiš Škotsku za ruku, izvedeš iz Velike Britanije i zaokružiš u posebnu državu Škotsku.
Škotska – pošto vas, očima ne može gledati – bila bi tada sebi Velika Škotska – iako se tako ne bi zvala. A ono što vam ostane, Vels i Engleska, što se mene tiče, možete nastaviti da zovete Velikom Britanijom! I, eto vama u vašoj kući dovoljno zanimacije i „velikih“ država.
Skinite nam se već jednom – sa vašom brigom o Srbima!
Da se ja vratim na ovu poslednju ovogodišnju raspravu o KosMetu u Savetu bezbednosti UN.
Tu tek (?!) – ako se izuzme novina u izveštaju predstavnika UN na KosMetu Zahira Tanina o UMNIK-ovoj istrazi povodom napada Šiptara na njihovog člana Rusa Mihaila Krasnošćokova, sve ostalo napamet smo naučili – nepoštovanje dogovorenog, povratak raseljenih, ukidanje taksi, obnavljanje pregovora…, i – pojeo vuk magarca.
Šef naše diplomatije Ivica Dačić, koji je predvodio delegaciju, pomirljivim tonom – i u dobroj volji – ponovo je ispružio ruku i zatvorio oči:
„Srbija je spremna da pregovara sa bilo kim koga Priština odredi“! Bravo! Ma, sva pomoć koja Šiptarima sa Zapada stiže – ništa je pri darovima koji im od nas –decenijama stižu!
Dan pre ove sednice, ne slučajno, oglasio se i vršilac dužnosti šefa diplomatije Albanije Gent Cakaj, koji nam je ispostavio tri želje: da Srbija prizna „Kosova“, da to priznanje aminuju SAD i EU i da Albanija i Kurtijeva vlada u tom dijalogu izađu sa „zajedničkom platformom prema Srbiji“.
Pošteno, brate! I otvoreno! Od ovoga – jasnije ne može!
Velika Albanija – izlazi sa ultimatumom – skraćenoj Srbiji! E, tako se to radi! Ma nemaju Šiptari – bolje zlatne ribice na planeti – od Srba!
Gospode dragi, nikad mi neće biti jasno zašto mi u jednoj toliko čistoj i očiglednoj situaciji – svojim dugim pogrešnim potezima dovedosmo sebe pred svršen čin.
Da li je to stvar neznanja, naivnosti ili zle namere – kad smo dozvolili da pored nas protekne toliko decenija na kraju kojih danas neprijateljska strana – legitimno poteže takav predlog?!
Kako to da se niko ne seti da zaustavi kontinuitet u sunovratu?! Kako to dođosmo dotle da obezbedismo Tirani lagodnu poziciju sa koje danas oni opušteno daju pregovarački legitimitet Velikoj Albaniji – umesto da smo to sasekli u startu i jasno označili stvarnog okupatora – Tiranu! I legitimno mi ispostavili tri želje: osudu, kaznu i – nadoknadu za agresiju i okupaciju.
Našim ponašanjem i upornim odbijanjem da se suočimo sa stvarnošću – gradili smo državnost tom monstrumu koji se širio preko naše države.
Okupatorima smo oprali terorističko secesionističko lice, dali im legitimitet – i omogućili da igraju ulogu koju decenijama sanjaju i za koju se bore.
Kako su nam kad naređivali i kako im je odgovaralo – sedali smo s njima za pregovarački sto, oprali im biografiju – i sa te pozicije danas s nama razgovaraju.
Koliko li smo samo ovde u samoobmanama izgubili vremena i života, a bogami, namučili i okupatora, koji nas nije mogao razavetiti sa svim, očiglednim nedelima koje je preduzimao kroz istoriju prema Srbiji. E, kad im je dosadilo da se s nama igraju gluvih telefona – tresnuli su nam mapu Velike Albanije na sto, ne bi li nas nekako probudili iz dubokog sna. I, umesto da smo mi – u jednoj toliko očiglednoj situaciji – doveli Albaniju pred svršen čin – ona je, uz legitimitet koji smo im mi gradili, dovela nas.
Mi smo danas u poziciji da smo okupatoru – kroz davanje formalnog kapaciteta – zaokružili i formalni i faktički pregovarački kapacitet. I, umesto da prekinemo sa tom suludom stihijom i radimo na osveštenju, mi uporno proizvodimo zaluđivanja i sedative za uljuljkivanje naroda – i čekanje pravde koju će nam pokloniti naši neprijatelji. Jedno ludilo drugo sustiže!
Evo, i da nađem opravdanje i razumem da se do sada, kada je svet bio unipolaran, Amerika beskrupulozno klintonistički agresorska, njen vazal EUropa u punoj snazi, Rusija rasturena, Kina nepodignuta sa kolena… Ali danas, u ovakvom svetskom odnosu snaga – nastaviti život zatvorenih očiju – potpuno je neobjašnjivo.
Sad najbolje da mi se spočita, kako ja mislim da je lako! Nije! Ali, što se duže bude čekalo – biće sve teže! Žmurenje i čekanje da pravda padne s nebesa – dovde nas su i doveli!
I kad čujem ove hvalospeve o „sudu“ za zločine šiptarskih monstruma na KosMetu – koji nam se plasiraju kao velika nada u konačnu pravdu – ne mogu sebi doći. Od šiptarskog suda sa „Kosova“ ustrojenog po njihovom Ustavu i zakonima, a izmeštenog u Hag – kako bi zavarao trag obmani – čekamo kaznu za srpsko stradanje! Koliko li će i ovde proteći izgubljenih godina u našim samoobmanama – sam đavo zna!
Gde je tu kraj? I to – sam đavo zna! Ono jedino što se sakriti ne može, jesu – pogubni rezultati!
Tirana je – u agresiji, okupaciji i ratom – otela naše sveto Kosovo i Metohiju, i dok mi izmišljamo dobrosusedske odnose, regionalnu saradnju, autoputeve od Niša do Prištine, brisanje granica u „maloj šengeniji“ – Albanija, bezočno i direktno, bije – poslednju bitku – da Kosmet i pravno uzme.
Šta je Bocan-Harčenko rekao o pravom prijatelju Srbije, pročitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
