Najnovije

NAUČNICI PREDVIĐAJU PROPAST SVETA! Ni suša, ni otopljavanje neće nas uništiti, ali će planeti presuditi ovaj mineral

Globalno otopljavanje, otapanje leda, povećanje temperature i smanjenje količine pitke vode su problemi koje većina ljudi vidi kao presudnima za opstanak čovečanstva, ali naučnici upozoravaju kako bi nestanak jednog minerala mogao biti daleko fatalniji od ovih prethodno nabrojanih stvari - jer bi se mogao dogoditi u vrlo skoro vreme i sa snažnim posledicama.

Da li je propast sveta bliži? (Foto: Jutjub)

Reč je o fosforu, mineralu koji je glavna supstanca od koje su stvorena sva živa bića, čije svetske rezerve nestaju a sam nije obnovljiv. U naučnoj zajednici više se ne raspravlja o tome hoće li se to dogoditi, već kada jer je u svetu ostalo tek nekoliko rudnika fosfora koji snabdevaju ceo svet ovom vrednom sirovinom.

Da bi se dobio fosfor, prvo se mora ekstrahovati iz svog koncentrisanog oblika, a snabdevanje dolazi gotovo isključivo iz fosfatnih rudnika u Maroku, s daleko manjim količinama koje se nalaze u Kini, SAD, Jordanu i Južnoj Africi.

U Maroku se većina rudnika nalazi u zapadnoj Sahari, bivšoj španskoj koloniji koju je Maroko aneksirao 1975. Činjenica da preko 70 odsto fosfora u svetu dolazi iz jedne jedine lokacije je ogroman problem, pre svega jer naučnici upozoravaju da se približavamo "vrhuncu fosfora", tačke u kojoj potražnja počinje da nadmašuje ponudu i komercijalna poljoprivreda ne može da nastavi da pruža trenutne prinose. U najgorem slučaju, rezerve fosfora biće potpuno iscrpljene u roku od 35 godina, piše Nejčr. Naučnici ovu krizu porede s takozvanim Haubertovim vrhuncem ili Pok Oilom.

Ali za razliku od nafte, za fosfor ne postoji alternativno rešenje. U prirodi, fosfor je vezan samo za kiseonik, zvani fosfat. Fosfor je ključni sastojak biljnog đubriva. Upravo ogromne količine đubriva su omogućile eksplozivni rast stanovništva tokom poslednjih decenija i blagostanje industrijskih zemalja.

Širom sveta, poljoprivrednici su u stanju da uzgajaju usev potreban da bi nahranili 8 milijardi ljudi intenzivnom upotrebom fosfatnih đubriva. Ali zanimljivo je da prirodni fosfor zapravo ne nestaje, već se seli van domašaja ljudi. Naime, neorgansko fosfatno đubrivo koje se primenjuje je vrlo pokretljivo i curi u vodotoke. Pored toga, fosfat se raspršuje i na kraju se ispere u okean gde se odlaže kao kalcijum fosfat ili ga preuzima morski organizam koji se na kraju smesti na dnu okeana kada umre. To ne znači ništa ljudima kojima treba fosfor u poljoprivredi. Prekomerna upotreba fosfora u đubrivu i mnogi proizvodi koje svakodnevno koristimo dovode do toga da velike količine fosfora nepovratno završe u svetskim okeanima.

Da bismo dodatno usložili stvari, čak je i fosfor koji koristimo u velikoj meri izgubljen. Od ukupne količine fosfora koju izdvojimo iz rudnika samo petina dolazi u hranu koju jedemo. Nešto se propušta dalje, a nešto završi u tlu gde se veže za kalcijum i gvožđe. Neki koreni biljaka imaju sposobnost izdvajanja fosfora, ali ne u dovoljnim količinama da ga ljudi koriste. Pored ovih neorganskih oblika, fosfat se takođe pretvara u ćelijska jedinjenja, proizvodeći organski vezan fosfor, poput fosfolipida ili fitata. Nakon smrti organizma, ova organska fosforna jedinjenja treba da se vrate u formu fosfata. Koliko fosfora je organsko vezano u zemlji zavisi od broja i aktivnosti organizama koji to mogu da urade. Poljoprivredna tla su obično bogata neorganskim fosforom, dok u netaknutom ekosistemu poput šuma i dugogodišnjih pašnjaka preovlađuje organski vezan fosfor.

Ali poljoprivredne površine su često iscrpljene od fosfora tokom žetve i postupaka upravljanja zemljištem, kao što je oranje, što zahteva dodavanje đubriva koje sadrže fosfate da bi zemlja bila plodna. Rešenje za fosfornu krizu može se postići nekoliko jednostavnih mera, kažu naučnici. Čovečanstvo prvenstveno treba da jede manje mesa jer se velike količine koriste za uzgoj stoke.

Takođe, trebalo bi da ulaže u tehnologije za vađenje fosfora iz kanalizacije. Najvažnija posledica nestanka fosfora biće svakako povećanje cena đubriva, što neće uticati samo na poljoprivrednike. Kao rezultat toga, proizvodnja žitarica dramatično će porasti, a kao rezultat toga većina hrane će postati luksuzna roba.

Pročitajte OVDE kako je predsednik Irana podigao svet na noge.

Kurir/Ekspres

Bonus video

Ovo vatreno oružje možete kupiti bez dozvole policije! | Darko Božić 

Knjigu Aleksandra Dugina “Četvrta politička teorija” možete poručiti OVDE.

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube