“Svaka prepisana knjiga održavala je bogosluženje, a ono je održavalo srpski narod na okupu. Račani su prvi koji prepisuju narodnim jezikom, a Gavril Stefanović Venclović prvi je koji razlikuje slova č, đ i ć skoro sto godina pre Vuka Karadzića”, otkriva sveštenik Slobodan Jakovljević, koji je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu doktorirao upravo na temi Račanska prepisivačka škola.
Prepisivači su radili u manastirskim kelijama, za razliku od carigradskih kolega imali su samo hartiju i papir i sve su obavljali sami, a njihov rad bio je nadaleko poznat i tražen, tako da se od prodaje njihovih knjiga finansirao manstir.
Nedaleko od samog zdanja Rače, četrdeset minuta hoda uz istoimenu rečicu nalazi se skit Svetog Đorđa gde su monasi takođe radili. Narodno predanje kaže da se tu prepisivanjem bavilo na stotine monaha, ali to nauka nije potvrdila.
“Turski putopisac Evlija Čelebija zapisao je da se oko 300 monaha skrivenih u gustoj šumi bavilo prepisivanjem. Oni su sa srpskim narodom živeli tu oko 40 godina, radili su i stvarali. Preko dana bavili su se stočarstvom i poljoprivredom, a po noći uz svetlost luča prepisivali knjige”, priča meštanin Rače Blagomir Ristić.
NJihov rad nastavio se i nakon prve Velike seobe Srba 1690. godine, i još više se pojačao. Račanski monasi napustili su manastir i osnovali prepisivačku školu u Sent Andreji u kojoj su stasali neki od najboljih prepisivača.
“Iako pojednici nikad nisu ni bili u mastiru Rača, niti u skitu Svetog Đorđa, oni su sebe nazivali Račanima, jer je biti deo ove prepisivačke škole u to vreme predstavljalo veliku čast. Ona je predstavljala odrednicu duhovnog i kulturnog elitizma te epohe. Najpozntiji nakon Kirijika su Kiprijan, Hristofor, Jerotej, Gavril Stefanović Venclović”, kaže otac Slobodan Jakovljević.
Danas se dela Račanske prepisivačke škole nalaze svuda sem u manstiru Rača, u manastirskoj riznici nalaze se pojedine kopije.
Pročitajte OVDE čime je to italijanski istoričar šokirao Srbiju.
Izvor: Kurir/RINA
