Piše: Boško Obradović

Rekonstrukcija Vučićevog straha – kako je predsednik SNS ušao u zgradu RTS

Kao što Goran Vesić, koji je bežao centralnim beogradskim ulicama pred okupljenom masom na promociji svoje knjige o Beogradu u Galeriji "Progres", više nema nikakvu težinu i značaj u srpskoj politici, tako i sinoćna dešavanja ispred zgrade RTS predstavljaju simbolički početak kraja vlasti Aleksandra Vučića. Za osvajanje slobode u nedemokratskim režimima je najvažnije da se građani uvere da oni koji ih drže u strahu i terorišu zapravo nisu tako strašni i da se i njima mogu zadati udarci zbog kojih se i oni osećaju uplašeno.

Kako je Aleksandar Vučić došao do zgrade RTS-a i ušao u nju?

Postoje samo dva ulaza u zgradu RTS-a na koja ulaze gosti. Jedan sa parkinga ispred zgrade u Takovskoj i drugi sa parkinga ispred zgrade u Aberdarovoj. Na oba ulaza Vučića su čekale studentkinje iz udruženja "1 od 5 miliona" koje su želele da mu postave pitanja koja RTS ne sme već osam godina, kao i okupljeni građani koji su došli da im pruže podršku u njihovoj nameri. Na ta dva parkinga definitivno nije došao ni automobilom ni peške, niti je ušao u zgradu na jedan od ta dva, glavna ulaza. Dakle, ušao je na neki treći ulaz.

Postoji i treći, tehnički ulaz iz Aberdareve, koji se nalazi na pola ulice, preko puta dvorišta Pete beogradske gimnazije, i na koji ulaze zaposleni na RTS. Taj ulaz se sinoć našao u tampon zabranjenoj zoni koju su napravili nepoznati ljudi u civilu, bilo da su policajci ili kriminalci, koji su u živom štitu stajali na dnu i vrhu Aberdarove i niko nije mogao ni sa jedne strane da prođe tom ulicom i priđe tom trećem ulazu u zgradu. Na društvenim mrežama postoji više snimaka na kojima se vidi ova blokada i kako su građani koji tu žive sprečeni od strane ovih civila da prođu, što je, naravno, krivično delo. I lično sam došao do ovih momaka, pitao ih ko su, tražio im legitimacije ako ih imaju, pitao ko im je naredio da to rade i znaju li šta čine, ali odgovora nije bilo. Čitav taj moj susret sa njima takođe je snimljen sa više kamera i lako ih je sve identifikovati i podneti krivične prijave protiv njih za onemogućavanje slobodnog kretanja građana.

Poenta je u nečemu drugom: zašto su oni baš tu stajali, na dnu i vrhu Aberdarove i zašto niko nije smeo da prođe tom ulicom? Samo iz jednog, već pomenutog razloga, a to je treći, tehnički ulaz u RTS koji se nalazio upravo tu, između ta dva postavljena kordona u civilu, između kojih niko nije mogao da se kreće. Ono što javnost ne zna jeste da se do ovog ulaza može doći i kroz obližnju Gimnaziju ili posebnim prolazom sa stadiona "Tašmajdan", koji je najverovatnije i poslužio Vučiću da peške tuda stigne do ulaza na kome ga niko nije čekao. Hrabro kako to samo on ume kao najveća politička kukavica u istoriji srpske politike.

Zašto nema snimka kako Vučić ulazi u zgradu RTS?

Zašto nema vozila sa pratnjom kojim predsednik uvek svuda ide? Zašto nema snimka RTS-a kako ulazi na bilo koji od ulaza i kako ga dočekuju? Vučić bi sigurno insistirao da se to prikaže kako bi svima javno stavio do znanja da se nije uplašio i da je slobodno došao na RTS. Ali, nije slobodno došao na RTS i uplašio se, Zato nema vozila i snimka. Postoji samo fotografija, objavljena na njegovom Instagram profilu, kako sedi u nekoj sobi na RTS i priprema se za emisiju. Ovo malo "junačenje" treba da pokrije sramotu i blam zbog načina na koji se predsednik države ušunjao u zgradu.

Sinoć je javno pred očima čitave nacije i sveta suspendovana država. Najpre, gde to civili mogu da zabranjuju slobodu kretanja građanima, a da policija to dozvoljava? I gde to predsednik ne može da uđe na glavna vrata bilo koje državne institucije? Političke demonstracije su normalna stvar svuda u svetu u toku održavanja bilo kakvog javnog događaja, one uvek mogu da se održe i policija uvek može da ih kontroliše na potrebnom odstojanju radi bezbednosti državnih funkcionera, ali to se sinoć nije dogodilo. Aleksandar Vučić nije smeo da upotrebi policiju da mu obezbedi normalan prolaz do zgrade RTS-a i ušao je tajno, provlačeći se peške kroz mračne prolaze stadiona, i koristeći zaštitu paradržavnih, kriminalnih struktura koje su prebijale novinare i građane i na dan inauguracije ispred Narodne skupštine.

Ovo je teška uvreda za sistem bezbednosti u našoj državi. Ovo je preotimanje njihovih prava i obaveza. Ovo je nastavak kršenja Ustava i zakona, kao i uzurpacije svih državnih institucija od strane jednog čoveka i paralelnog paradržavnog mafijaškog klana koji vlada Srbijom.

U jednoj tački sinoć se spojila sva vaninstitucionalna moć i sva institucionalna nemoć vladajućeg režima. Iznova su pokazali kakvo ludilo vlada državom i šta nas čeka u nastupajućem periodu kada će svim sredstvima braniti svoju vlast. Ali su istovremeno i pokazali da se plaše i da dovoljno hrabri i dobro organizovani građani mogu da se suprotstave političkoj mafiji.

Predsednik države koji se peške provlači kroz svlačionice stadiona i ulazi na mala vrata u državnu televiziju - gde to ima na svetu? To je razlog zašto je Vučić bio onako izgubljen i jadan na početku emisije. Bio je ljut na samog sebe što je doživeo takvo poniženje, a ništa nije mogao da promeni. Nije mogao to psihički da izdrži. I, kao i Goran Vesić, osetio je strah i da više ne može onako kako je navikao. To je trenutak simboličkog početka njegovog kraja na vlasti. Ako nije mogao normalno da dođe i uđe na emisiju na javnom medijskom servisu – jasno mu je da od sinoć sve manje može i bilo šta drugo.

Aleksandar Vučić je od sinoć samo formalno predsednik. Od nas, pobunjenih građana, zavisi koliko će ostati na tom mestu.

Ruska ratna mornarica postala je nesavladiva ratna sila! Evo šta se dešava! Više o tome OVDE.

Izvor: Srpski pokret Dveri