Ko je bio taj Al Zarakvi neko bi postavio pitanje? Opet, na internetu je lansirana serija snimaka gde se vidi muškarac obučen u crno kako velikim nožem seče glave taocima… I opet pitanje ko je taj krvnik prema kome je neko bi rekao Bin Laden bio nedužan kao jagnje…
Sve je počelo u Sarki
Za razjašnjenje misterije potrebno je vratiti se u prošlost u mali jordanski gradić Sarka, gde većinom borave izbeglice i prognanici iz izraelsko-palestinskih ratova. U ovom malom, a prenapučenom gradu 30. oktobra 1966. godine rođen je Al Zarkavi. Od ranog detinjstva kako su pričali meštani, kasnije novinarima dečak je rastao osamljeno bez drugara, nije imao ni stalnih prijatelja, rano je napustio školu i većinu vremena provodio je u uličnim obračunima, pijenju.. Međutim, preokret je nastao kad je već kao zreli mladić ušao u džamiju gde se upoznao sa radikalnim islamom i događajima u Avganistanu, gde se većina njegovih sunarodnika borila rame uz rame sa sovjetskom vojskom. Već tad je počeo da odbacuje sve ono što je imalo veze sa savremenim svetom i smatrao je da se treba vratiti korenima i životu kao u doba proroka Muhameda..
Al Zarkavi je otišao u Avganistan sredinom 1980- tih godina prošlog veka. U Jordan se vratio tek 1993. još više pod uticajem radikalnog islama i sa ogromnim ratničkim iskustvom. Meštani Sarke tvrdili su da je bio neprepoznatljiv.. Počeo je odmah sa prikupljanjem doborovoljaca da zbaci sa vlasti jordanskog kralja Huseina, ali je ekspresno uhapšen i osuđen na zatvorsku kaznu. Opštom amnestijom 1999. našao se na slobodi. Spakovao se i otišao ponovo u Avganistan, gde se ubrzo popeo među top 10 lidera Al Kaide, ali od 2001. mu se gubi svaki trag. Međutim, dve godine kasnije Al Zarkavi osvanuo u Iraku, sa lažnim pasošom, ogromnom količinom novca. Sedeo je i čekao svoj trenutak, koji je stigao brzo. Avgusta 2003, usledio je masovni ustanak u Iraku, a svoj zvezdani trenutak Al Zarkavi doživeo je dok je sekao glavu Amerikancu Nikolasu Bergu. Usledila je zatim Faldužda, bitka u kojoj je Al Zarakvi u zamku uvukao američke marince i novu iračku vojsku koja je brutalno stradala u seriji bombaških napada.
Amerikanci i Iračani izvojevali su pirovu pobedu, uz pomoć tenkova, a glava Al Zarkavija tada bila je ucenjena na 25 miliona dolara… Dok su ga Amerikanci jurili on je po džamijama u čuvenom sunitskom trouglu na zapadu Iraka prikupljao nove dobrovoljce za bombaške napade i ratnike.. Zahvaljujući internetu džihadistička propaganda ga je prozvala “ Princ Al Kaide u Iraku“.. Pojavljivao se samo noću, izbegavao je telefone.. Amerikanci su zbog njega formirali „Task Force 262“ koja je bila zadužena za njegovo hvatanje. Trebalo je da prođe godinu dana da Amerikanci februara 2005. dobiju od insajdera iz redova džihadista informaciju da je Zarakavi krenuo u Ramadu. Postavljena je zaseda i izrešetano vozilo, ali Al Zarkavija nije bilo među ubijenima, tad su primetili drugo dostavno vozilo koje je krenulo kroz pustinju, tad je jedan krupan i nepoznati muškarac iskočio iz vozila i nestao. Vozač koji je uhvaćen propevao je na saslušanju da se u jednoj kući na periferije Ramade krije Al Zakravi. Amerikanci ovaj put nisu ništa prepustili slučaju i bacili su 250 kilogramsku avio- bombu, koja je kuću pretvorila u parah. Među ruševinama bilo je i telo muškarca koje je identifikovano kao Al Zarkavijevo.. Time je okončan put princa Al Kaide u Iraku.
Iza njega osim taoca sa odsečenom glavom ostala je vizija islamskog sveta koji će staru slavu povratiti brisanjem granica koje su postavili kolonijalni osvajači. Zarakvi je samo govorio o kalifatu.. Iako je bio mrtav njegova vizija ostala je da živi među islamističkim milicijama i grupacijama u Iraku.
Arapsko proleće i uspon Islamske države
Bliski istok sedam godina od invazije SAD na Irak i u posledenjoj godini pred povlačenje Amerikanaca iz ove države zahvatio je novi političko-društveni, pa i socijalni fenomen poznat kao “ Arapsko proleće“. Kao kule od karate padale su vlasti u Tunisu, Libiji, Egiptu, a u Siriji vlast Bašara al Asada počela je u krvi da guši demonstracije. Usledilo je bujanje raznih milicija i džihadističkih grupa.
Naredne 2012. isplivao je Tajni dokument Pentagona koji je ukazivao da SAD očekuju uspon nove terorističke grupe pod nazivom “ Islamska država“, koji priprema i organizuje grupa džihadista koji su imali veliko iskustvo u borbi u Iraku, Somaliji i Libiji i oko sebe okupljaju borce iz raznih grupa širom sveta. Ono što je zabrinjavalo Amerikance bilo je da su nastali iz nule, brzo su se širili i tamo gde su vladali stvarali paraleni sistem vlasti terajući s vlasti korumpirane birokrate starog režima… Postavilo se pitanje ko su onda ti džihadisti koji sve to organizuju.. Ubrzo saznao se jedan intersantan detalj.
Rođenje ID-a u Kampu Buka
Većina lidera te nove grupacije islamske države jeste se borila u Iraku. Većina je bila uhvaćena i strpana u niz zatvora širom Iraka. Jedan takav bio je Kamp Buka. U njemu boravila su dva lidera jedan je bio Abu Ahmed, a drugi Abu Bakr Al Bagdadi.
Abu Ahmed pričao je da su se irački džihadisti kad bi bili uhvaćeni plašili američkih zatvora i mučenja, ali su ubrzo shvatili da je zatvor ponudio veliki broj mogućnosti za sastanke i kovanje planova za budućnost.. Nigde nisu imali takve mogućnosti da u miru razgovaraju o budućnosti, a da se ne moraju plašiti za svoj život. S tim je Ahemd potvrdio tezu da je upravo Amerika omogućila da se razvije Islamska država. Prema podacima iračke vlade u periodu od 2004 do 2011. čak 17 od 25 najuticajnih lidera i komandanta islamske države prošlo je kroz američke zatvore. Tako je svoju karijeru počeo i Abu Bakr Al Bagdadi koji je 2004. zarobljen u Faludži kao lider male grupe „Ahl al Suna val DŽame“. Al Bagdadi završio je iza rešetka sa još 24.000 džihadista. Kako je kasnije Ahmed pričao, u zatvor kad je stigao Al Bagdadi bio je rezervisan, ali je imao veliku harizmu. Kasnije se to promenilo. Inače pre Kampa Buka, Al Zarkavi je bio u čuvenom i zloglasnom zatvoru Abu Graib.
Ubrzo Bagdadijevo ponašanje postalo je drugačije. Kod njega su zatvorenici dolazili po utehu i savet, a poverenje Amerikanaca zadobio je jer je brzo rešavao sporove među zatvorenicima. Zbog svega toga Al Bagdadiju Amerikanci su u zatvoru dali velike privilegije. Mogao je neograničeno da se kreće imao je pristup svim zatvorenicima, i upravo tad počinje gradnja one konstrukcije iz koje će se razviti Islamska država. Ubrzo, Al Bagdadi kako se verovalo postao je rehabilitovani bivši borac, što je omogućilo da bude pušten iz zatvora. Međutim, i tu je opet došlo do promena. Kad je ubijen Al Zarakvi na čelo džihadista popeo se Abu Omar kome je Al Bagdadi postao najbliži saradnik. Ali 2010. Abu Omar gine, a na čelo grupacije dolazi Al Bagdadi. Ubrzo plan iz zatvora se ostvaruje. Na čelo organizacije po preuzimanju Al Bagdadija, on uklanja sve Omarove saradnike i dovodi upravo one sa kojima je bio iza rešetaka.
Američki obaveštajci su već 2007, dobijali informacije da minorna grupa Islamska država planira u srcu Iraka da formira islamsku državu po uzoru na doba kad je živeo prorok Muhamed. Zbog male podrške među stanovništvom, taj plan je propao, jer brutalni bombaški napadi u kojima je ginulo stotine civila su sve više ih okretale ka Amerikancima, ali to nije dugo trajalo. Dve godine kasnije 2009. počele su da stižu informacije da je grupacija Islamska država promenila taktiku i da je počela ogromna regrutacija novih članova kako u samom Iraku tako i u okolnim zemljama, ali i u Evropi. CIA i Pentagon odmah su naredili da se izvrši likvidacija 80 posto vodećih ljudi, u čemu nisu uspeli, ali jeste uspeo Al Bagdadi koji je učvrstio lidersku poziciju i u svoju organizaciju privukao veliki broj bivših sadamovih vojnika, špijuna, pripadnika tajnih policija, republikanske garde i administracije Sadama Huseina, koji su inače svi bili suniti.
Arapsko proleće je uveliko treslo Bliski istok, posebno Siriju gde je već 2012. buknuo građanski rat kad su salafističke grupe i razne milicije počele da upravljaju revolucijom i rušenjem Asadove vlasti. Među obaveštajcima 2013. pronela se vest da je organizacija Islamska država promenila ime u Islamska država Iraka i Levanta, a njen lider postao je upravo Al Bagdadi. Međutim, grupacije koje su se borile u Siriji u redovima Al Nusre, Al Bagdadi povlači u Irak koji je već tad bio rastrzan borbama oko vlasti Šiita koji su postali dominantni i Sunita koji su morali da plate danak podrške vladanju Sadama Huseina i džihadistima. Korumpirani režim u Iraku počeo je da kleca. Zahvaljujući podršci Sunita koji su bili deo vlasti Sadama Huseina Islamska država zauzela je 10. juna 2014. Faludžu, da bi četiri dana kasnije pao i dvomilionski Mosul, drugi najveći grad u Iraku posle Bagdada. Mosul je bio privredno i političko sedište severa Iraka, univerzitetski grad, proizvođač velikog broja intelektualaca i naučnika ovog naftom veoma bogatog regiona, raskrsnica kultura i religija gde je živela brojna hrišćanska manjina.
Odjedom grad je osvanuo u rukama grupe koja je praktikovala šerijatsko pravo. Pad Mosula i masovna likvidacija šiita i hrišćana privukla je pažnju svetskih medija koji su po prvi put počeli da se interesuju za ovu organizaciju.
Hašim Al Hašimi irački istraživač islamističkih milicija tad je dao slikoviti prikaz strategije ID.
Vojsku ID činili su elitni odredi koji su zauzimali gradove i sela uz pomoć ćelija koji su davali podršku iznutra, unoseći nemir u odbranu, a zatim postaju po okončanju borbe grupe koje kontrolišu i upravljaju zauzetom teritorijom. Iako to možda je izgledalo haotično na mapi, Hašimi tvrdi da je u pitanju strateški pristup zauzimanja zemljišta duž najvećih reka Eufrata i Tigrisa jer je voda strateško dobro, ruta važnijih gasovoda i naftovoda kao i naftna polja koja postaju izvor zarade i stabilnog finansiranja teritorije i organizacije. Ono što je interesantno bilo je da su ključna mesta u zausetim gradovima preuzimali ljudi koji su imalo odlično obrazovanje. Zvali su ih “ džihadisti sa magisterijem“.. Odjednom pojavili su se i sponzori iz Turske i Saudijske Arabije i sunitskih državica zaliva. Novac je počeo da se sliva i od masovnih otmica, prodaje robova, kulturnih dobara….
Do kraja jula meseca 2014. ID je zauzeo skora sve gradove, naselja i sela na zapadu Iraka. Vreme je bilo da se pređe u susednu Siriju gde je Al Nusra već preuzela lidersku poziciju među džihadističkim grupama, a po opremi i obučenim brocima mogla je stane na liniju Asadovoj vojsci koja je gubila teritorije i činila se nemoćnom. Borci islamske države prelaze u floti Pik apova praćeni tenkovima i drugim vozilima granicu Sirije i Iraka avgusta 2014 godine.. Već septembra 2014. ID drži teritoriju uz reke Eufrat i Tigirs površine 210.000 kvadratnih kilometara što je bilo približna površina Velike Britanije. Međunarodni Crveni krst je marta 2015. saopštio da je na toj teritoriji živelo više od 10 miliona stanovnika.
Organizacija života unutar islamske države
Islamska država je po Konvenciji iz Montevidea 1933. imala sve ono što definiše savremenu državu. Međutim ID zasniva postojanje države ne na međunarodom pravu nego kako je državu video Prorok Muhamed. Poslanik je rekao da će posle njega postojati tri vrste hilafeta odnosno islamske države: 1. Al rašida otrodoksna ili zrela, 2. Aduda arogantna, jaka i 3. DŽabarija despotska. Upravo ID su nazivali zrela ortodoksna država.
Tačne granice gde bi džihadisti stali zapravo i nije bilo, jer su se te granice pomerale stalno. Jula 2014. kada se Al Bagdadi proglasio za Kalifa govorio je da umetna granica koju su uspostavili Britanci i Francuzi preko Sajks -Piko sporazuma iza leđa Arapa mora da padne. Kako su njihovi protivnici tvrdili oni su na svoj način hteli da preurede Irak, Siriju, Libiju, Jemen, ali….
Odmah po uspostavljanu vlasti pripadnici ID su oktobra 2014. počeli da kuju svoj novac zlatne i srebrne dinare. S tim su osvežili tradiciju iz vremena prvog kalifata posle Muhamedove smrti. Ti zlatni i srebrni dinari postali su zvanična valuta islamske države. Vlast ID ubrzo je forimrala svoju policiju sa uniformama koja je pralelno funkcionisala sa šerijatskom zaduženom za održavanje morala. Policajci su dobili nove uniforme i savremena patrolna vozila, izdavali su čak i svoje registarske tablice.. Vojna snaga već se popela na 1.700 raznih vojnih vozila i tenkova. Kad je zauzet Mosul momentalno je počela pljačka Centralne banke, odakle su iz kase pokupili pola milijarde dolara.
Nafta osnovni izvor prihoda
Osnovni izvor prihoda bila je nafta. Već početkom 2015. ID u Siriji je kontrolisao 60 posto sirijskih naftnih kapaciteta i čak sedam velikih nalazišta nafte u Iraku. Nafta se prodavala isključivo preko posrednika, a zbog cene koja je bila niža od tržišne kupaca u regionu bilo je napretek. Procena je bilo da su na osnovu toga zaradili od milion do tri miliona dolara dnevno. Veliki deo prihoda stizao je i od pljačke antikviteta, automobila i mašinerije..
Ubrzo je ISIL postao najbogatija džihadistička organizacija na svetu čiji kapital je prema nekim procenama iznosio 2 milijarde dolara. Svoje bogatstvo ISIL je koristio za širenje svojih baza, nabavku oružja i opravku uništene infrastrukture. Jedini prostor kojim su apsolutno vladali bio je medijski, jer je upotreba medija bila veoma profesionalna, posebno upotreba interneta i društvenih mreža.
Regrutovanje boraca
Najveći neposredni cilj Abu Bakra Al Bagdadija bilo je regrutovanje boraca za svoje vojne operacije. Svaki mesec islamistička borbena mašina obučavala je oko hiljadu boraca od čega najmanje 50 do 60 bombaša samoubica. Islamisti su svoje borce uglavnom vrbovali preko interneta. Muslimane iz celog sveta pozivali su da preseleu zemlju novog Kalifata dok su još vrata otvorena gde će upoznati Boga i živeti po njegovim pravilima. Prema nekim procenama na vrhuncu moći u redovima ID borilo se 15.000 dobrovoljaca iz 80 zemalja. Dosta boraca je otišlo u potrazi za avanturom, pripadnošću nečem i seksu sa robinjama za svoje borce.
Slom
Početak sloma ID počeo je 30. septembra 2015. godine kada se u sirijsku igru uključila i Rusija, koja je svoje rakete prvo usmerila na ciljeve ID uništavajući preciznim pogocima krstarećeih raketa i avio bombi odabrane ciljeve na zemlji.
U narednih godinu i po dana teritorija koju je kontrolisala islamska država je prepolovljena. U Iraku je osvajanjem Mosula Islamska država potpuno nestala, a u Siriji pad Rake koji je imao istorijski i emotivni značaj za ID nije je uništio. Naprotiv ostali su jaki džepovi džihadista koji polako nestaju sa scene. Jedino gde je ID i dalje brojan i jak su Avganistan i Libija.
Izrael razvio sistem koji može da parira ruskom S 400! Šta sve može “Davidova praćka” saznajte OVDE!
Izvor: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com
