Dimitrije je bio komandante Soluna i živeo je u 3. veku. Kada je od cara dobio naređenje da progoni hrišćane, on se na to nije obazirao već je javno propovedao hrišćansku veru.

Razjareni car bacio je zbog toga Dimitrija u tamnicu. U tamnici mu se javio anđeo koji ga je okrepio u stradanjima.

Posle nekoliko dana je pogubljen. Solunski hrišćani su Dimitrija tajno sahranili, na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom tog grada, a to je i danas.

Prema predanju, njegov grob je odisao bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.

Kult ovog velikog hrišćanskog mučenika brzo je stigao i do naših krajeva.

U srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.

Običaji i narodna verovanja

Ovo su običaji koje svaka kuća treba da ispoštuje. 

Postoji verovanje da uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki poslovi, naročito veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju, ali i da ovo nije praznik kada se primaju gosti.

Takođe, kako nalažu narodna verovanja, uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.

Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan, navodno će zima biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.

Kako vlast tretira veterane i vojne invalide, tužnu priču borca sa Paštrika pročitajte OVDE.

Izvor: Informer