Piše: Đorđe Mamula
Dana 9. Novembra 1989.godine vlasti u Demokratskoj Republici Nemačkoj (Istočna Nemačka) ukinule su su zabranu prelaska iz istčnog dela u zapadni deo Nemačke i istog dana, večeri, stotine i hiljade građana počele su rušenje Berlinskog zida.
Zid je sagrađen 1961.godine i razdvajao je kapitalističku Saveznu Republiku Nemačku, Zapadnu Nemačku od socijalističke Istočne Nemačke. Dužina zida je iznosila 155km. Bio je to mali Kineski zid Evrope. Cilj je bio da se zaustavi veliko bekstvo političkih protivnika iz Istočnog u Zapadni deo, na neverovatno maštovote i opasne načine. U leto 1961.g. Vašarski pakt je doneo tu odluku, pa je granicu između dva Berlina zaposela istočno nemačka armija tenkovskim jedinicama i blokadom svih prilaza. Zid je podignut u sovjetskom sektoru. Posle upada Sovjetskih trupa tenkovima u Mađarsku 1956.g. i podizanja berlinskog zida 1961.g., istorijski debakl socijalizma ne samo Hruščovljeve ere, bio je u velikom naletu. Ulazak trupa Varšavskog pakta tenkovskim jedinicama u Prag avgusta 1968.g. bio je ulazak u pogrešan voz koji ne samo da vozi kroz pogrešne stanice, nego ni jedna nema šalter za povratnu kartu. Zid je bio potvrda tiranije ali je sprečio bekstvo oko 2,5 miliona ljudi, radne snage u Zapadni Berlin od 1961.g. do 1989.g. Danas se komadi tog zida prodaju kao suveniri.
Dolazak Ronalda Regana na vlast u SAD, Margaret Tačer na mesto premijerke Velike Britanije, kancelara Helmuta Kola na čelo Savezne Republike Nemačke i pape Vojtile na mesto poglavara Rimo katoličke crkve ubrzo je pokazao da je na redu rušenje „imperije zla“ kako je govorio Regan, dakle Sovjetskog Saveza. U Reganovom timu profesor ekonomije Milton Fridman, nobelovac , posebno je doprineo slomu , bez ispaljenog metka, već urušenog, Sovjetskog Saveza. Sve države Istočne Evrope su bile za višestranačke izbore i reforme. Mađarska još 1985.g., pa je tamo smena vlasti protekla mirno.
Na žalost, tako nije bilo u Jugoslaviji. Iako je bila van zida, pokazalo se da je uz sva zaklinjanja, Jugoslavija bila najoslonjenija država na Berlinski zid i padom zida, izgubila oslonac. I to toliko, da raspad Jugoslavije još traje. Nesvrstana, a zarobljena zidom neslobode. Do kraja.
Demonstarcije u Istočnoj Nemačkoj počele su u oktobru 1989.g. U Drezdenu, dakle u I. Nemačkoj, tada major KGB Vladimir Vladimirović Puitin je službovao petu godinu zajedno sa Štazijem (Istočno nemačka tajna služba). Demonstranti u Drezdenu su demolirali zgradu Štazija i došli pred tamošnju zgradu KGB. Dočekao ih je major Putin i upozorio ih da je zid pao uz saglasnost sovjetske vlasti, da se nalaze na sovjetskoj teritoriji i odbranio zgradu. LJuti i nesrećni demonstranti su se brzo opametili kada im je objasnio na nemačkom da je u njegovom pištolju dvanaesti metak za njega. Samorazumljivo je bilo za koga su ostali meci. Utisak je, da je bio veoma ubedljiv. Demonstranti su živi i zdravi otišli kućama, shvativši da važno pomoći sudbini u svoju korist , da je život samo jedan i da je svakim danom i inače, sve kraći i kraći.Nisu mogli znati da je pred njima jedan od, uskoro, najmoćnijih ljudi na svetu u poslednjih bar 15 godina.
U već ujedinjenoj Nemačkoj bivši šef Štazija Markus ( Miša) Volf dobija ponudu CIA da oda mrežu KGB agenata za zeleni karton i život na visokoj nozi u SAD. Suđeno mu je za veleizdaju, mito i otmice. Osuđen je prvo na 6 godina zatvora, pa je oslobođen, pa je opet osuđen na 2 godine zatvora. Na izdržavanje kazne nije otišao, ostao je na uslovnoj slobodi. Naime poslednji put pre sudskim većem je pitao sudije da li hoće da im da im saopšti ko im sve sedi u Narodnoj skupštini Savezne Republike Nemačke, Bundestagu. Sudije, matirane u prvom potezu nisu želele , ni smele, to da čuju. I nije im rekao. Na uslovnoj slobodi je ostao do kraja života.
Početak kraja se izražavao i osećao na brojne načine. Pisac Žarko Petan je još sedamdesetih godina napisao: „ „Proletri svih zemalja ujedinite se. Sabirni centar Zapadna Nemačka“.
Te 1989.g. istočno evropski režimi su zbrisani kao gromom iz politički vrlo tmurnog neba. Međutim, u Jugoslaviji, u Srbiji , na Kosovu polju Slobodan Milošević je među ostalim rekao:“Šest vekova kasnije, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene“. I zaista nije ih isključio.
Tenkovi su prvo izvedeni na Beograd, 9.marta 1991.g., na već opustele i razlupane ulice posle demonstracija. Tv slika je otišla u svet, a podrška njegovoj politgici se istopila. Mobilizacija za rat nije uspela. Odziv je bio samo 17%. Ratni veterani se obraćaju sadašnjoj vlasti i traže nesplaćene ratne dnevnice od vlasti koja ih je onda kao vlast pozvala u rat. Crni barjaci su postavljeni na mnoge kuće.
Ove 2019.g. pred tridesetogodišnjicu Miloševićevog govora na Kosovu polju i devetonovembartskog rušenja berlinskog zida, donedavni ministar finansija u vladi Aleksandra Vučića Dušan Vujović, inače ekspert Svetske banke, u prvom javnom istupu posle ostavke za Kopaonik biznis reviju pod naslovom „Ovim tempom još vek i po do EU standarda“, ističe : „Ako bi bruto domaći proizvod nastavio da raste istim tempom kao u poslednjih 10 godina, od početka globalne krize biće nam potrebno 185 godina da dosegnemo realnu kupovnu moć 15 starih članica EU“. ( NIN, 28. 02. 2019.g. str.36.) To je bilans. Neki su pokušali da ublaže ocenu pa su ocenili da bi bilo dovoljno 60 godina da stignemo ovih 15 starih članica. Pretpostavljam ako one stanu i da nas sačekaju. Ratovi iz devedesetih su koštali. A Haški sud se pokazao kao posledenja jugoslovenska institucija. Veći deo društva delio je antimodernizam vojske, policije i crkve. (Stevan Pavlović)
Dušan Vujović dodaje da će Srbija imati i dalje ograničen ekonomski rast u srednjoročnom periodu. Takođe ističe da će se osećati nedovoljna nezavisnost sudstva, nevidljivist u javnom sektoru i korupcija.
Ipak države istočne Evrope dočekuju jesen 2019.g. u pozitivnom bilansu. Životni vek u tim državljam je u proseku za pet godina duži nego pre 1989.g. Slovenci , Estonci i Česi čak osam godina duže nego pre 1989.g.
Poljski BDP je osam puta veći nego 1990.g., Slovački 7,5, Sloveniji dva puta veći a u Hrvatskoj 1,7 zbog rata.
(Podaci Dejana Jovića, prema listu Gardijan)
Srbija mora da raste tri puta brže od EU (Ajginger, Austrijski institut za ekonomska istražianja. On dodaje da samo ako Nemačka i Austrija privredno rastu, Srbija može imati još veći rast i tako smanjiti zaostatak. Takođe, ako bdp EU raste 1-2%, u Srbiji mora za 5%. Ovo je tvrdio još 2016.g. (NIN, 21. O07. 2016.g.)
Srbija je nerazvijena zemlja. Čitavi delovi Srbije nemaju pijaću vodu, kanalizaciju. U Vojvodini samo 9 vodovoda ima pijaću vodu. Mnogi delovi Beograda nemaju kanalizaciju, tako da se Srbija može porediti pre sa državama Afrike i to onom koje nemaju naftu.
Sistem za čišćenje otpadnih voda u slivovima reka košta 5 milijardi evra. Do tada će se kanalizacijea izlivati u reke. U našem regionu kamiondžije čakaju 3000 godina na graničnim prelazima (a vreme je novac). Iz budžeta se svake godine izdvaja 300 miliona evra za javna preduzeća koja niko nije hteo da kupi. Vlada se istovremeno hvali ovdašnjom jeftinom radnom snagom i godinama, skorom platom od 500 evra. 142 osobe denevno napuštaju Srbiju, a 146 osoba dnevno umire od srčanih bolesti.
Svetska banka predlaže privredni rast od 5, ili 6, % umesto sadašnjeg od oko 3,5%. Takođe, predelaže strane investicije u
u visoko razvijene tehnologije da bi bilo ozbiljnijeg rasta. Svetska banka uočava korupciju kao ozbiljan problem uz primedbu da sudski postupci traju po 600 dana da bi se jedan običan ugovor sproveo.
Eto tako dočekujemo 9.novembar i 30 godina od pada berlinskog zida.
Ovde ne smetaju problemi već govor o problemima.
Da li je budućnost iza nas?
Trampov rat protiv duboke države se okreće – protiv njega! Više o tome OVDE.
Izvor: Pravda
