Joksimović je rekla da politika proširenja ima svoje uspone i padove, ali da "vrata nisu zatvorena", a posebno ne Srbiji koja je, kako navodi, duboko u pristupnom procesu.
- Mi smo zemlja koja pristupa, nismo zemlja pridruživanja, jer kada otvorite pregovore vi postajete pristupajuća zemlja. Prema tome, mi ne očekujemo da ta odluka na ozbiljniji način utiče na naš evropski put - ukazala je Joksimović.
Kako je navela, Srbija ima jasne kriterijume za pristupne pregovore, kao i pregovarački okvir. Joksimović je navela da se krajem novembra očekuje i da države članice EU dobiju neformalni dokument o sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava u Srbiji na osnovu kojeg će doneti odluku koliko novih poglavlja do kraja godine će naša zemlja otvoriti.
Dodaje da Srbija ima pripremljene u celosti četiri pregovaračke pozicije, odnosno poglavlja spremna za otvaranje i pojašnjava da odluka o tome da li će biti otvoreno jedno, dva ili više poglavlja zavisi od procene država članica EU koliki je napredak postignut. Poglavlja koje je Srbija pripremila su: poglavlje 2 koje se tiče slobode kretanja radnika, poglavlje 4 koje se tiče slobode kretanja kapitala, poglavlje 14 - transport i poglavlje 21 - transevropske mreže.
U međuvremenu, kako je navela ministar, radi se i na novim pregovaračkim pozicijama i sada se završavaju pripreme za pregovaračku poziciju za poglavlje 28, koje se tiče zaštite potrošača i javnog zdravlja, za poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama, poglavlje 10 - informaciono društvo i mediji i druga poglavlja.
- Prema tome, mi ni na koji način ne usporavamo naše pripreme i naš rad na reformama koje treba da nastave naš evropski put - iako atmosfera za prosirenje nije baš povoljna - istakla je Joksimović.
Govoreći o odlaganju davanja datuma za početak pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji, Joksimović kaže da se čulo dosta različitih narativa i mišljenja, poput onih da je to katastrofa ili istorijska greška, ali da ona ne bi to tako dramatično shvatala. Kako kaže, na Savetu EU doneta je odluka da se do Samita EU - Zapadni Balkan, koji će biti održan u maju 2020. godine u Zagrebu, ponovo pokrene pitanje početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom , kao i da će se tada videti i kako će države članice reagovati.
Podsetila je da je Srbija 2013. godine potpisala Briselski sporazum, ali da je tek u junu 2013. godine dobila mogućnost da možda dobije datum, pa je tek u januaru 2014. otpočela zvanično pregovore, da bi tek u decembru 2015. otvorili prva poglavlja. Srbija je tada morala dosta teških uslova da ispuni i imala je toliko odlaganja, kazala je ministarka i dodala da se tada niko nije bavio Srbijom i niko nije govorio o istorijskim greškama i o katastrofi u regionu, iako je Srbija najznačajnija zemlja regiona po ekonomiji, veličini i drugim stvarima.
Dodaje i da se 1993. godine, kada je došlo do razdvajanja tada Čehoslovačke na Češku i Slovačku, očekivalo da će one vrlo brzo postati članice EU, a postale su tek 11 godina nakon toga. Kada je u pitanju opstanak politike proširenja, Joksimović kaže da je ista debata koja se vodi danas u EU, vođena i pre 30 godina, odnosno debata da li proširenje ili produbljenje.
- To su faze EU, ona je i napravljena tako da funkcioniše pod stalnim krizama - navodi Joksimović.
Upitana da prokomentariše izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da je EU doživela moždani udar, Joksimović kaže da je Makron prilikom posete Beogradu u julu ove godine na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, po prvi put kazao da reforme unutar EU jesu nužne, ali da to ne znači da kredibilan proces proširenja ne može da ide paralelno sa njima. Ministar smatra da je ta poruka signal odnosa prema Srbiji i potvrda razumevanja da je Srbija duboko u procesu EU, da smo važna država i strateški partner EU - što je i ugovorno definisano.
Joksimović je, odgovarajući na pitanje šta očekuje od Saveta ministara opštih poslova EU koji će se održati 19. novembra, za koji je Francuska najavila da će biti o reformi proširenja, kazala da bi to značilo "da je mrak najgušći pred svitanje, kao i da se svi sada nadamo da će se sve negativne priče razrešti u nekom svitanju, odnosno već sledeće godine".
Pojasnila je da svaka ideja u EU, bez obzira od koje države članice potekne, pa i od tako velike i stare zemlje kao što je Francuska, mora da naiđe na konsenzus svih država članica, jer poenta odlučivanja i procesa donošenja odluka u EU jeste konsenzus - da se nađe najprihvatljiviji okvir protiv koga niko neće biti.
- Sve ideje, sve metodologije, sve ideje proširenja moraju da prođu ozbiljnu debatu među svim državama članicama i da onda postanu deo zvanične politike, a do tada mi radimo naš posao - kazala je ona.
Joksimović je ukazala da smo dosli u paradoksalnu situaciju da se svi isključivo bave time šta će biti i šta bi bilo kada bi bilo pre nego što smo dobili zvanične ideje, a ne bavimo se onim što je aktuelnost, što je naš evropski put i što su reforme, koje Srbija sprovodi. Ističe da ne želi da iko pomisli da Srbija sada koristi ovu situaciju i kao se raduje što se zakomplikovao proces proširenja da bi stagnirala u reformama.
- To ova Vlada ne radi, to je i predsednik u Ženevi rekao - kazala je Joksimović i dodala da bi trebalo da se baš danas u Ohridu nastavi inicijativa mini Šengena koji je predsednik Srbije započeo sa premijerima Severne Makedonije i Albanije.
- Mi radimo i za naš evropski put i trudimo se da pomognemo svima drugima u regionu, ali pre svega radimo za dobrobit naših građana, i to je ono što je najvažnije - kazala je ministar.
Komentarišući interesovanje i angažman SAD za politiku proširenja EU, Joksimović je kazala da će Severna Makedonija i Albanija, koje imaju evroatlantsku komponentu, sigurno imati podršku na njihovom evropskom putu. Srbija je vojno neutralna, nemamo aspiracije ka članstvu u NATO, što i nije preduslov za članstvo u EU, kaže Joksimović i dodaje da SAD ipak prepoznaju da je Srbija objektivno gledano noseća država regiona, kao i da je i za SAD i za EU, jako važno da Srbija ostane na evropskom putu.
- To je i za nas vrlo važno, ne zaboravite najveći broj investicija dolazi iz zemalja EU, kao i najveće donacije, odnosno bespovratna sredstva, sa drzavama EU najveći je i obim trgovinske razmene i to su važne činjenice koje ne treba da zaboravimo - navela je Joksimović.
Joksimović je konstatovala i da građani radije žele, bez obzira na postojanje sumnje u evropski put Srbije, da im deca žive, rade i studiraju baš u državama EU. Želimo da nam omladina ostaje u zemlji i zato stvaramo uslove kao u EU, rekla je ministar. Upitana šta očekuje od predsedavanja Hrvatske EU, što će biti od 1. januara 2020. godine, Joksimović kaže da smatra da je i njihov višestruki interes da se postave kao zainteresovani za proces proširenja na Zapadnom Balkanu.
- Mislim da bi im bilo pametno da to iskoriste u svoju korist i korist regiona i da se profilišu kao neko ko ne pravi stalno neke bilateralne probleme. NJihov interes je da se bave ovim pitanjem, kao što je i naš interes da se bavimo celim regionom - kazala je Joksimović.
Poručila je da to rade ozbiljne države, i da oni koji tako ne misle mogu da se zatvore u svoje male svetove, a mi želimo da svi napredujemo zajedno.
Licemerne reakcije iz Hrvatske na spomen-ploču! Više o tome OVDE.
Izvor: Tanjug
