Nemačka bi trebalo da teži da poveća troškove za odbranu na zahtev od 2 odsto BDP-a sa mandatom NATO-a do 2031. godine, najavila je ministarka odbrane Anegret Kramp-Karrenbauer, otkrivajući planove za skoro udvostručenje izdataka za odbranu zemlje i uključivanje u „asertivnije“ odbrambene politike u odbrana nemačkih interesa u inostranstvu.
Govoreći na Univerzitetu Bundesvera u Minhenu u četvrtak, ministarka odbrane je potvrdila da će za "spreman za upotrebu", "sveobuhvatno opremljen Bundesver" biti potrebna veća finansijska sredstva, uključujući da će do 2024. potrošiti 1,5 odsto BDP-a i 2 odsto do 2031. " ne zato što drugi to zahtevaju, već zato što je to u našem sopstvenom bezbednosnom interesu. "
Prema Kramp-Karenbauerovoj, Nemačka ima interes da očuva trenutni svetski poredak i zato mora više da uloži u odbranu da bi se zaštitila. „Država sa našim ekonomskim i tehnološkim mogućnostima… geostrateški položaj i globalni interesi ne mogu samo posmatrati situaciju spolja. Imamo dužnost i interes da aktivnije učestvujemo u međunarodnim poslovima “, rekla je ona.
Pored budžeta, Kramp-Karenbauer, Merkelova naslednica na čelu vladajuće Stranke hrišćansko-demokratske unije, predložila je i druge inicijative za koje je rekla da mogu ojačati nacionalnu odbranu, uključujući povećanje saradnje sa evropskim susedima Nemačke, posebno Francuskom, stvaranje američkog stila 'Nacionalnog saveta bezbednosti' i koncentrisanog napora da se preoblikuje Bundesver.
Ministarka odbrane je dodao da, iako bi nemački parlament trebalo da nastavi da određuje kada i ako treba da pošalje nemačke trupe u inostranstvo u potencijalno opasne misije, ubrzani parlamentarni mehanizam bi bio poželjniji u slučaju misija koje predvode NATO, UN ili NATO.
Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stockholmu, Nemačka je na odbranu 2018. godine potrošila ekvivalent od oko 49,5 milijardi dolara ili 1,2 procenta svog BDP-a, ispod glavnih evropskih saveznika NATO-a, Francuske (63,8 milijardi USD) i Velike Britanije (50 milijardi USD), što je na osmom mestu na svetu po ukupnoj potrošnji.
Za poređenje, Rusija, najveći potencijalni protivnik NATO-a u Evropi, potrošila je 61,4 milijarde dolara za svoju vojsku u 2018. godini, s tim što je potrošnja poslednjih godina padala, a Moskva je nedavno ispala iz prvih pet zemalja po ukupnoj potrošnji, iza SAD-a, Kine, Saudijska Arabija, Indija i Francuska.
Međutim, uprkos svojim značajnim sredstvima, nemačka vojska žalila se na višestruke probleme povezane sa nedostatkom budžeta, od nedostatka borbenih čizama do problema sa avionima i problema sa novim brodovima za nemačku mornaricu.
Nemačka je dobila višestruku opomenu od Sjedinjenih Država, lidera NATO saveza, zbog svojih niskih troškova za odbranu, pri čemu je Trampova administracija nedavno pretila mogućnost premeštanja nekih od 35.000 američkih trupa stacioniranih u Nemačkoj u Poljsku. U avgustu kancelarka Angela Merkel nabrajala je ono što je rekla da su neki "dobri razlozi" da američke trupe ostanu u zemlji, ukazujući na dugogodišnje prijateljske veze, kao i na velike nemačke investicije u pružanje potrebne infrastrukture za američke trupe, koje imaju bio je stacioniran u Nemačkoj od 1945. godine.
Pročitajte OVDE kakav se to skandal dogodio na proslavi pada berlinskog zida.
Izvor: rs. sputniknews. com
