Patrijarh Vartolomej bi trebalo da prizna grešku što je priznao ukrajinske raskolnike, koji su osnovali tobože novu crkvu, i dao im tomos, tj. priznao autokefalnost. Tu grupu ljudi patrijarh Vartolomej je oslobodio greha, a do juče je javno govorio da su oni raskolnici i da im nije mesto u pravoslavnoj crkvi. Takvim ponašanjem carigradski patrijarh Vartolomej je dao samo argumente onima koji ga odavno kritikuju da želi da postane "istočni papa", ovo ističe doktor teologije, vladika Antonije Pantelić, dekan Filozofsko-bogoslovskog fakulteta na Ruskom pravoslavnom univerzitetu, koji ujedno rukovodi i Podvorjem Srpske pravoslavne crkve u Moskvi.

Svima je jasno da je Amerika vršila pritisak na patrijarha Vartolomeja da raskolnicima da tomos.

- Patrijarh Vartolomej je očigledno bio pod jakim pritiskom Amerikanaca i onog bogatog grčkog lobija koji živi u SAD. Carigradska patrijaršija je siromašna, i nju pomažu bogati Grci povezani sa američkim političarima. Oni su pravili najveći pritisak na patrijarha Vartolomeja da promeni stav i prizna raskolnike u Ukrajini. Amerikanci su raspirivali konflikt u Ukrajini i direktno vršili pritisak na carigradskog patrijarha da podrži raskolnike. Zna se da su emisari iz Vašingtona dolazili u Istanbul i Kijev.

Carigradska patrijaršija u Turskoj ima samo 5.000 vernika. Da li su druge crkve mogle da joj finansijski pomognu?

- Uveren sam da bi druge pravoslavne crkve pomogle da je patrijarh Vartolomej zatražio pomoć. Odabrao je pogrešan put kad hoće da vlada pravoslavnim crkvama drugih naroda koji žive u dijaspori. Naša crkva ne želi da neko drugi upravlja srpskim hramovima u inostranstvu.

Evidentno je da carigradski patrijarh želi da bude "istočni papa". Kako na to gledaju u drugim crkvama?

- Patrijarh Vartolomej ne može da bude "istočni papa" jer su pravoslavne crkve samostalne, imaju svoje patrijarhe. Vartolomej može da bude samo prvi među jednakima, dakle prvi po časti, ali ne i po vlasti.

Šta znači odluka Ruske crkve da se u molitvama više neće spominjati carigradski patrijarh?

- Diplomatskim jezikom rečeno, to znači prekid odnosa. Posle toga prestaje svaka saradnja i nema susreta patrijaraha. U daljem pogoršavanju odnosa zatvaraju se podvorja, dakle predstavništva crkava koja su svojevrsne ambasade. Što se tiče Grčke crkve, Moskva je prekinula odnose sa njihovim poglavarom, ali će i dalje sarađivati sa onim grčkim episkopima koji to budu hteli. Neki grčki vladika može da pozove u goste ruskog vladiku i obrnuto.

SPC se zalaže za poštovanje kanona, na čemu insistira i Moskva. Kako će se to odraziti na naše odnose sa Carigradskom i Aleksandrijskom patrijaršijom i Grčkom crkvom?

- Srpska pravoslavna crkva je jasno kazala da smo mi za poštovanje kanona, i za nas je novoosnovana crkva u Kijevu raskolnička. Ali mi ne nameravamo da se svađamo i kvarimo odnose sa Carigradskom i Aleksandrijskom patrijaršijom, kao ni sa Grčkom pravoslavnom crkvom. Mi se nećemo naći u situaciji da biramo "ili - ili". Stav naše crkve je jasan o tako važnom pitanju kao što je autokefalija: odluka je trebalo da se donese na saboru svih pravoslavnih crkava, i to konsenzusom, dakle jednoglasno.

Da li ste vi prvi Srbin kojem je pripala čast da bude dekan na Ruskom pravoslavnom univerzitetu?

- Fakultet je osnovan pre 25 godina, i do sada sam jedini Srbin koji je obavljao i obavlja funkciju dekana. Izabran sam na zasedanju Saveta naučnog veća, a blagoslovio me je ruski patrijarh Kiril. Na fakultetu postoje dva glavna smera. Na prvom se izučavaju filozofija i teologija, a na drugom religijska pitanja. I pre nego što sam postao dekan, na fakultetu sam predavao liturgiju i kanonsko pravo.

Koliko je interesovanje studenata za vaš fakultet?

- Na fakultetu studira oko 200 studenata. Bilo bi ih i više, ali mi nemamo svoj internat. Pored osnovnih, imamo i postdiplomske studije.

Kako uspevate da uskladite obaveze na fakultetu i u Podvorju SPC u drevnom hramu Petra i Pavla?

- Tri dana sam na fakultetu, a ostalo vreme provodim u našoj crkvi Petra i Pavla. Obaveza zaista ima mnogo, održavaju se mnogobrojni seminari, konferencije, štampaju se knjige...

Završili ste Moskovsku duhovnu akademiju?

- Da, u Sergejevom Posadu sam završio Duhovnu akademiju, a zatim sam magistrirao na temi "Tradicije u bogosluženju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi". Doktorirao sam na temi "Odnosi srpske i ruske crkve u periodu 1944-1950. u materijalima arhiva Rusije i Ruske pravoslavne crkve".

Nesporno je da ste vi obnovili Podvorje SPC u Moskvi, okupili ste ne samo Srbe, već i Ruse. Kako se odrazila ekonomska kriza na broj Srba koji dolazi na bogosluženje?

- Uz pomoć naših ljudi obnovili smo Podvorje, a to je i mesto koje povezuje bratske narode. U prošlosti je bilo znatno više Srba koji su radili i živeli u Rusiji. Posle ekonomske krize, njihov broj se rapidno smanjio, pa je logično da je i Srba manje u crkvi. Primera radi, prijašnjih godina smo imali po 40 dece na veronauci u crkvi, a sada gotovo da ih nema. Raduje me kad vidim da u crkvu dođu srpski studenti koji sa roditeljima žive u Moskvi. Razgovarajući sa našim građevinarima u Moskvi, vidim da sve teže dolaze do posla, i to je razlog što su se mnogi vratili kućama ili otišli u neke druge zemlje da rade.

Dugo ste u Rusiji, mnogo ste putovali. Slažete li se sa ocenom da Srbe posebno srdačno dočekuju u ruskoj provinciji?

- Istina je da su u unutrašnjosti Rusije ljudi neposredniji, i čim čuju da je neko došao iz Srbije, odmah kažu: Naš brat je stigao. Bio sam tamo gde retko dolaze i Rusi, u Magadanskoj oblasti na Dalekom istoku, u Irkutskoj oblasti... Svuda me pitaju kako danas živi srpski narod. Hteo bih da istaknem činjenicu da se sa Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji solidarišu i za njih brinu ne samo u Moskovskoj patrijaršiji i Kremlju, već i obični ljudi širom bratske Rusije.

Ruski patrijarh sve češće javno govori o problemima nataliteta. Šta bi Srbi mogli da nauče od Rusa i njihovog patrijarha?

- Ista nevolja muči i nas i Ruse, a to je nizak natalitet. Ruska crkva je bogatija od naše, pa lakše može da pomaže u otvaranju škola i prihvatilišta za decu bez roditelja. Patrijarh Kiril i RPC se zalažu za smanjenje broja abortusa i nude pomoć ženama koje hoće da rode, ali muči ih besparica. Ali, i naša Crkva, u skladu sa mogućnostima, pokušava da pomogne u rešavanju socijalnih i drugih pitanja. Važno je da se shvati da je bela kuga vrlo opasna, jer bi pojedini delovi Rusije, a i Srbije, mogli da već kroz deset-dvadeset godina ostanu prazni.

Da li očekujete da patrijarh Vartolomej prizna grešku?

- Nije to lako, ali bi bilo u interesu pravoslavlja da patrijarh Vartolomej to uradi. On mora biti svestan toga da treba da doprinese zaustavljanju sukoba u Ukrajini jer je previše krvi proliveno i porušeno je mnogo crkava. Uostalom, glavni ukrajinski raskolnik, samoproglašeni patrijarh Filaret, priznao je pred novinarima da je celu igru priznavanja "krnje autokefalnosti" forsirao bivši predsednik Porošenko jer mu je sve to bilo potrebno da pobedi na izborima.

Biografija

Vladika Antonije, čije je ime Dragan Pantelić, rođen je u Valjevu 23. jula 1970. godine. Seminariju je završio 1990. u manastiru Krka. Zatim je 1995. sa odličnim uspehom završio Moskovsku duhovnu akademiju. Od 1996. do 2000. bio je u manastiru Studenica. Kao arhimandrit je 2002. izabran za nastojnika Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi.

Na Pravoslavnom univerzitetu predaje i rukovodi katedrom liturgije od 2003. godine, a od 2018. je dekan Filozofsko-pravoslavnog fakulteta u Moskvi.

Pročitajte OVDE zašto su srpske vojne fabrike na meti stranih službi.

Izvor: Večernje novosti