Piše: mr Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-Ruskog centra “Majak”
Komentari idu dotle da se postavlja pitanje da li je Srbija tj. njen predsednik Aleksandar Vučić iskren u svojim nastojanjima da se priključi EU a sve u vreme totalne promene kursa unutar EU o proširenju koje je proklamovao francuski predsednik Makron koji nema nikakvu dilemu da u ovom trenutku EU treba da se reformiše iznutra a svi ostali što su u redu u čekaonici treba tamo još da provedu vremena bez i okvira kada bi se nešto promenilo.
Pentagon je u svom izveštaju naveo i to da se od dolaska predsednika Vučića menja kurs prema Rusiji i da Srbija i Rusija sve više i sadržajnije sarađuju na svim poljima a posebno za njih bolno polje je vojna saradnja. Iako se konstatuje da Srbija ima dobru saradnju u granicama potpisanih sporazuma sa NATO zemljama izdvaja se sve češća saradnja koja se ogleda u nabavci opreme i vojnim vežbama sa Rusijom ali i Belorusijom. Navodi da je saradnja sa SAD-om i NATO-om i bila bolja pre 2012. godine mnogo govori i o današnjem stanju alii o politici koju rukovodstvo zemlje vodilo tada.
Kako kažu u izveštaju saradnja je bila mnogo bolja a jedan od rezultata dobre saradnje je bila izgleda proklamovana nezavisnost Kosova 2008. godine uz svesrdnu pomoć istog tog SAD-a , Nemačke i ostalih NATO članica uglavnom, čast izuzetcima. Ta saradnja se izgleda ogledala u tome da je naša vojska slabljena svakim danom i da se mahom oružje koje smo imali uništavalo ili prodavalo a da se ništa ili skoro ništa nije nabavljalo. Tako se ogleda taj momenat saradnje za koji su i dan danas zainetresovani verovatno kroz formiranje “vojske Kosova“ i sve što rade konstantno je usmereno protiv interesa naše države.
U anketama koje su im radile marketinške kuće imaju rezultate koji su poražavajući za njih i to sa debelim razlogom dodao bih. Oko 80% Srba neće u NATO i to vide kao problem a verovatno su i Rusi krivci jer kako kažu imaju maligni uticaj na Srbiju. Dok je njihov uticaj od 1991. godine do danas začinjen sa sve osiromašenim uranijumom, hiljadama žrtava, uništenom privredom, ekonomijom i ekosistemom sigurno ne vide kao maligan iako posledice po zdravlje kažu da su bili izuzetno maligni. Oni koji govore da osiromašeni uranijum nije opasan po zdravlje samo rade svoj plaćenički posao a tome služe i njihovi napadi na stručnjake ove zemlje koji rade na naučnom dokazivanju tog problema ali i svakako zločina prema svima koji žive na ovim prostorima a koji su bili izloženi tom „lekovitom“ uticaju NATO pakta te 1999.godine.
Taj izveštaj nam doduše govori još nešto. Kad se gleda iz srpskog ugla onda se tu vidi nešto drugo. Srbija od 2012. godine vodi samostalniju politiku koja je u interesu Srbije a ta politika počinje da se shvata tek od ove godine izgleda i u Pentagonu. NJima je oči i uši zaparalo to što je Srbija obnovila jednim delom svoje vazduhoplovne snage kao i što je na putu da ima najsavremeniju moguću protiv vazdušnu odbranu bar na kratkim dometima ali i što su bili svedoci vojne vežbe u kojoj je pokazano da u Srbiju može brzo da se dopremi i instalira i S400 kao najsavremenije sredstvo protiv vazdušne odbrane na svetu. Što stiže i „turski tok“ gde će zemlja biti energetski nezavisnija od dosadašnjeg jednog gasovoda ali i rast ekonomije i zajedništva Srba koju predsednik Vučić odlično promoviše. Na mnogim događajima veoma često su zajedno i Aleksandar Vučić i Milorad Dodik kao i ostali predstavnici Srba iz regiona što treba potencirati što više.
Nadamo se da će i u buduće ovu zemlju voditi ljudi koji vode računa o interesima srpske države i srpskog naroda a ne o interesima onih koji nam žele zlo a koji su to i svojim nedelima pokazali. Videli smo na primeru Kurda kako može da se promeni točak sreće kad su amerikanci u pitanju tako da treba sačekati i na Kosovu da dignu sidro. Saradnju sa Rusijom i ostalim zemljama Evroazijske unije treba produbljivati i proširivati kao i sa zemljama Evropske unije i drugim zmljama jer nam je svima u interesu saradnja a nama izuzetno.
Koja država je krenula na Rusiju zbog teritorije, saznajte OVDE!
Izvor: Pravda
