Sagovornici ističu da se najnovija odluka Vašingtona mogla „naslutiti“ nakon nedavne posete direktora u Stejt departmentu zaduženog za sankcije Tomasa Zarzeckog.
Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, navodi za Danas da „sankcije pokazuju kretanja u odnosima između dve države, toga se mnogi sećaju iz devedesetih kada nas je državni vrh uvukao u ozbiljne sankcije“.
– Ovde nisu u pitanju sankcije koje su usmerene ka Srbiji, već ka pojedincima, ali pokazuju propust naše administracije da reaguje i povećaju posmatranje jedne zemlje. Dalji odnos države prema onima koji su pod sankcijama Amerike je sledeće što se će se posmatrati. Reakcija države zavisi od mnogo faktora, između ostalog, i od ozbiljnosti same države, ali i od mera koje može preduzeti kako bi tu ozbiljnost pokazala, ukazuje Antonijević.
Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, komentariše za Danas da potez Amerike predstavlja „upravo ono što je vlast najavila nakon posete Zarzeckog – „targetirane sankcije na pojedince i kompanije“.
– Važno je da su u ovom slučaju to privatne kompanije, a ne državne, kao i to da niko od državnih funkcionera nije na listi. Na ovom slučaju se, očigledno, radilo godinama i na neki način predstavlja logičan sled okolnosti. Međutim, mislim da je ovo jasno upozorenje i svakako će imati određene političke implikacije na odnose SAD i Srbije. Upravo na toj ravni je i najava od pre nedelju dana da se Srbija više neće naoružavati. Čini mi se da je to poruka zapadnim partnerima, pre svega, Sjedinjenim Državama, ističe Novaković.
Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, konstatuje za Danas da će američki embargo negativno uticati na odnose Srbije i SAD „samo ako se pokaže da iza Slobodana Tešića stoje ljude koji su povezani, ili su u službi naše države, odnosno ako takva sumnja postoji u Vašingtonu“.
– Možda nije u direktnoj vezi, ali podsećam da su SAD upozoravale da bi nabavka helikoptera „mig 35“ Srbiju učinila podložnom režimu sankcija. Nakon što su četiri helikoptera dopremljena u Beograd, predsednik Aleksandar Vučić je izjavio kako Srbija staje sa nabavkama i da se dalje „neće naoružavati“. S druge strane, SAD su isuviše uložile u unapređenje odnosa i pre svega, imidža Amerike u Srbiji u protekle dve godine, akcijama koje su podsećale na svojevrsnu „ofanzivu šarma“. Ovo je sada postao problem koji je izašao iz okvira unutrašnje politike i na koji Beograd mora da reaguje. Uzimajući u obzir prirodu posla kakav je trgovina naoružanjem i vojnom opremom, postoji rizik da kredibilitet države bude dodatno narušen, smatra Savković.
„Olako izricanje kazni“
Istoričar i analitičar Dragomir Anđelković kaže da „SAD olako daju sebi za pravo da izriču sankcije“. „Američke sankcije ne bi smele da utiču na to da Srbija prestane da kupuje naoružanje od Rusije, nama je potreban efikasan sistem odbrane. SAD naoružavaju naše oponente u regionu – Albaniju i Hrvatsku“, poručuje on.
Izvor: Danas
