Ovaj termin pominjao se danas na trećoj rundi dijaloga vlasti i dela opozicije, pod posredovanjem Evropskog parlamenta, u Skupštini Srbije i gotovo je izvesno da će Srbija baš tog dana ići na glasanje.
Predstavnici Evropske unije na današnjoj rundi razgovora u parlamentu, predložili su da glasanje bude "u krajnjim zakonskim rokovima". Kako su obrazložili, time bi se ostavilo dovoljno vremena da se primene zakoni koji su usvojeni kao deo paketa za poboljšanje izbornih uslova. Predstavnici vlasti i dela opozicije navodno su se na sastanku složili sa ovim predlogom i rekli da su u igri dva termina - 26. april i 3. maj.
Prema zakonu, predsednik države raspisuje izbore 90 dana od dana konstituisanja parlamenta (3. jun 2016.) što znači da mora da ih raspiše početkom marta. Od tad do dana glasanja ne može proteći manje od 45 i više od 60 dana. Što znači da bi izbori najkasnije mogli da budu održani 3. maja.
Međutim, postoji predlog da parlamentarni izbori u Srbiji budu održani 3. maja naredne godine.
Ovo je potvrdila i predsednica Skupštine Maja Gojković, koja je navela da je dogovor da parlamentarni izbori ne budu u martu.
Ona je na konferenciji nakon dijaloga saopštila da je dogovoreno da predsednik Srbije odluči o datumu u okvirima koji su mu dati Ustavom o krajnjem datumu održavanja izbora. Ona je dodata da je to odlučeno kako bi se omogućila implementacija svih zaključaka koji su doneti tokom međustranačkog dijaloga uz posredovanje EP.
Ona je rekla da iako je bilo reči o tome da izbori budu održani u martu, i da "smo se mi politički i stranački spremni za tako nešto, jer nama kao vladajućoj stranci ne smeta i znači da omogućimo implementaciju i damo jasan izbor građanima između dve političke opcije".
Takođe, pojasnila je da dve političke opcije predstavlja trenutna vlast koja omogućava ekonomski i politički stabilnu državu i, kako je navela, "ono što mesecima unazad gledamo na ulicama Beograda, odnosno proteste koji se održavaju subotom i današnjom blokadom RTS-a".
- To je pokušaj da se haosom i bezidejnošću nešto u državi postigne. Građani će svakako odlučiti nakon završteka ovog našeg dijaloga na izborima koju opciju žele, ali mislim da smo zajedno uradili dobar posao i da smo uspeli da unapredimo izborne uslove - navela je Gojković.
Istakla je da je pred Parlamentom i Vladom veliki zadatak da implementiraju zaključke dijaloga. Takođe, kazala je i da su "po prvi put birački spiskovi potpuno transparentni i značajne izmene smo danas doneli za četiri zakona, koji jasno ograničavaju funkcionersku kampanju".
Kaže i da su dogovorili izbor novih članova REM-a, i to u formulaciji tri plus dva, odnosno pet novih članova. Takođe, rok za dostavljanje predloga članova REM-a produžen je i ne završava se danas, već traje do početka sednice na kojoj će se o njima raspravljati.
Takođe, na dijalogu je postignut konsenzus u vezi sa vremenskim rokom koji je predložila vlada za sprovođenje svih neostvarenih obaveza pre početka izborne kampanje kako bi se svim akterima, posebno građanima Srbije, dala prilika da imaju veće poverenje u integritet izbornog okvira.
Posrednici u dijalogu su, takođe, pozvali na najšire moguće učešće na izborima, kako bi građani imali neophodan pluralistički demokratski izbor, navodi se u zaključcima.
- Bojkot izbora nije dobar put, nadam se da će se predomisliti oni koji to zagovaraju - poručio je jedan od posrednika Evropskog parlamenta u dijalogu vlasti i opozicije Knut Flekenštajn.
- Smatramo da bojkot nije dobar put. Nadam se da će oni koji su se odlučili za bojkot ili razmišljaju o tome, odlučiti drugačije - rekao je Flekenštajn.
Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je nakon treće runde dijaloga da će Evropski parlament formirati "kratkoročnu posmatračku misiju", koja će pratiti izbore u Srbiji.
Evroparlamentarka Tanja Fajon rekla je da su se svi učesnici dijaloga složili da je napredak postignut u pogledu obezbeđivanja izbornih uslova.
- Postigli smo dogovor za imenovanje pet novih članova REM - rekla je Fajon, i dodala da je to značajno za pitanje slobode medija i da otvara prosto da se nešto menja.
Prema zakonu, predsedsednik države raspisuje izbore 90 dana od dana konstituisanja sadašnjeg saziva parlamenta, što je bilo 3. juna 2016. godine, na osnovu čega bi izbori trebalo da se raspišu početkom marta.
Od tada do dana glasanja ne može proteći manje od 45 i više dana, tako da bi izbori najkasnije mogli da budu održani 3. maja.
Na današnjim razgovorima o izbornim uslovima učestvovali su predstavnici SNS Vladimir Đukanović i Vladimir Orlić, SPS Žarko Obradović i Đorđe Milićević, SDPS, PUPS, PS, dok je u ime SPP prisutan Muamer Zukorlić.
Kada je reč o opoziciji, prisutni su bili Vladimir Đurić iz SMS, Zoran Živković iz Nove stranke, predstavnici SDA Sandžaka i samostalni poslanik Đorđe Vukadinović.
Dok se sve ovo dešavalo u Skupštini Srbije, predstavnici opozicije okupljeni oko Saveza za Srbiju (SzS), blokirali su zgradu RTS-a u Takovskoj ulici.
Pročitajte OVDE kako je Vojislav Šešelj isprozivao nekadašnje stranačke saradnike.
Izvor: Večernje novosti/Blic/Tanjug
