Koje je po vašem mišljenju glavno pitanje rusko-srpskih odnosa?
Pitanje ekononomske saradnje. Nedavnim potpisivanjem Sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom otvorilo se tržište od 185 miliona ljudi za srpsku robu. To je vrlo važno i to je dobro. Drugo, podrška Rusije Srbiji u svim međunarodnim telima kad je u pitanju status Kosova, podrška Rusije oko sprečavanja da Kosovo postane član Interpola, Uneskoa, podrška Rusije u Savetu bezbednosti, podrška Rusije da Srbija i srpski narod nisu označeni kao genocidni. To je užasno bitno. Srbija i srpski narod nikada neće zaboraviti Rusiji tu podršku. Znači, mi u Rusiji imamo na međunarodnom planu zaštitnika u Savetu bezbednosti, i to je Srbiji vrlo važno. Odnosi između Srbije i Rusije su danas praktično na vrhuncu. Politički odnosi nikad nisu bili bolji. Razvijaće se ekonomija, razvijaće se vojna saradnja još više. I mislim da je to proces koji kao i u ljubavi uvek treba zalivati sa obe strane. LJubav ne može da bude jednostrana, obe strane mora da pokazuju tu ljubav. I mislim da ide u dobrom pravcu. Lični odnosi između Putina i Vučića su odlični.
Šta će biti sa Kosovom u narednih pet godina?
Ja nisam baba Vanga da znam. Da je meni neko rekao 1989. godine da će se Sovjetski Savez raspasti, ja bih mu rekao da je lud. Nuklearna sila, svetska imperija sa onakvim nuklearnim arsenalom da se raspadne bez ispaljenog metka? Jer vi ste se raspali bez ispaljenog metka! Mi smo barem ratovali, nešto se tuklo oko toga.
Šta će biti za pet godina teško je reći. Kosovo je vrlo težak problem koji se ne može rešiti preko noći. Problem Kosova nisu mogli da reše ni kralj Aleksandar, ni Tito, ni Milošević. Teško da ga iko može rešiti jer su to užasne civilizacijske razlike. To je drugi jezik, druga kultura, drugi mentalni sklop. To nije pitanje demokratije. To je pitanje bitke za teritoriju između Slovena i islamskog naroda, jer Kosovari su pretežno muslimani. Naravno, vera nije tu u prvom planu. Albanci na Kosovu imaju jednu iskonsku težnju da se ujedine sa Albanijom. To ne može brzo da se reši.
Znate, nama su sa Zapada davali obećanja: "Samo vi srušite Slobodana Miloševića 2000. godine, pa će Kosovo samim tim biti rešen problem". Prevarili su nas. Kao što su i vas prevarili oko širenja NATO-a. Je l’ su prevarili Gorbačova, je l’ ispao naivan? Jeste. Govorili su, neće se NATO širiti, pa se NATO proširio. Tako su i nas prevarili: "Srušite Miloševića i pitanje Kosova je rešeno, to je pitanje demokratije". Kao što vidite, demokratija je došla u Srbiju a problem Kosova nije rešen. Pa su nas onda prevarili oko ne formule "prvo standardi pa onda status". Dakle, da Kosovo dostigne određene standarde pa će onda biti rešeno pitanje statusa. Na kraju je ispalo da nema standarda ali status su jednostrano ustanovili. Šta god nam je Zapad obećao po pitanju Kosova, prevario nas je. Briselski sporazum, zajednica srpskih opština – sve što smo potpisali nije ispunjeno. Evropska unija se pokazala nemoćna. Tako da je u ovom času teško reći šta će biti. Mi smo 1999. godine bombardovani mimo svih uzusa i zakona međunarodnog prava. Bombardovani smo bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je direktno kršenje svih međunarodnih zakona, zločin protiv mira i zločin protiv čovečnosti. I nikom ništa. Sad, na kraju svega toga, oni postavljaju tezu da je Kosovo slučaj sui generis i da samo na Kosovu može ovako da se uradi i nigde drugde u svetu. Srbija nema neki veliki manevarski prostor, a vreme prolazi. Pitanje je koliko protok vremena ide nama u korist, a koliko Prištini. To je sad veliko pitanje.
Da li je za Srbe, za Kosovo korisno rusko iskustvo međureligiozne harmonije između muslimana i pravoslavaca, na primer u Povolžju ili na Kavkazu? Da li možete iskoristiti ovo iskustvo?
Teško. Vi niste imali međunacionalni rat na Kavkazu.
Imali smo pre 150 godina.
Protok vremena je učinio svoje. A mi smo imali Drugi svetski rat koji je bio i međunacionalni i građanski, i rat protiv Nemaca i na neki način i verski. To iskustvo iz Drugog svetskog rata nam se ponovilo i 1991. i 1995, i 1999. na Kosovu. Tako da ta ruska iskustva mi teško možemo da primenimo. Drugo, vi ste kao Rusi brojčano u prednosti u odnosu na sve islamske narode koji žive na prostoru Ruske Federacije. Imate ogromnu prednost u broju. Na Kosovu mi imamo prednost Albanaca, tu su Srbi brojčano znatno manji. Drugo, vi ste svetska supersila, imate ogromnu vojsku, a mi nemamo. Jedno je uređivanje međunacionalnih odnosa kada imate tako ogromnu vojsku i moć, a sasvim drugo kad nemate.
Da li će doći do razgraničenja na Kosovu?
Mi još ne znamo taj plan. Albanci ne prihvataju ništa, nikakav kompromis. Oni traže da Srbija prizna Kosovo posle svih kršenja međunarodnog prava ratom 1999, agresijom na Srbiju. Mi bismo tom konvalidacijom priznavanja rezultata tog rata bili takođe učesnici kršenja međunarodnog prava. Mi tražimo kompromis, tražimo da Srbi isto nešto dobiju. Ne mogu Srbi da izgube sve na Kosovu. Nije Kosovo samo pitanje teritorije, to je i pitanje imovine. Imate imovinu Srpske pravoslavne crkve, imovinu države Srbije koja je godinama ulagala, privatnu imovinu itd. I sad to sve neko da uzme i kaže „pu, pike — ne vredi“? Badinterova komisija je govorila o stvaranju nezavisnih država po republičkim granicama, a ne po granicama autonomnih pokrajina. Dakle, u kom god aspektu uzmete, vidite da su prekršeni svi međunarodni zakoni i sve odluke. Helsinška povelja, principi nemenjanja granica silom… I? Granice Jugoslavije su promenjene silom. Helsinki, OEBS? Meni je to prazna priča. Gledam kod vas na televiziji ove iz OEBS-a koji šetaju po Donbasu, pitanje je koga oni predstavljaju. Principi OEBS-a su srušeni u Evropi raspadom Jugoslavije nasilnim putem. Jer Helsinki kaže da se granice ne smeju menjati nasilnim putem. Kod nas su promenjene!
Da li ste bili u Donbasu?
Nisam.
Što se tiče S-400, koliko je meni poznato, postoje predlozi od ruske strane da Srbija kupi S-400 po nižoj ceni. Da li Srbija hoće da kupi ovaj PVO sistem?
Mi smo kupili Pancir. Od Rusa smo dobili avione na poklon, kupili smo helikoptere, dobijamo kao donaciju 30 tenkova, 30 oklopnih automobila. U ovom času svaki Srbin bi vam rekao, dajte da kupimo S-400, ali pitanje je cene. Drugo, da li mi kupovinom S-400 dolazimo pod udar nekih američkih sankcija? To je sad pitanje, šta je jeftinije i šta je skuplje.
A koliko košta S-400?
Koliko znam, dva diviziona S-400 je Turska platila 2,5 milijarde dolara. Ali to je ruski kredit Turskoj. To je velika para za Srbiju.
Ali Turska se, koliko ja znam, nije suočila sa američkim sankcijama zbog toga.
Prete joj. Kongres je zapretio Erdoganu uvođenjem sankcija ukoliko čak i ovo što je došlo ne maknu iz Turske. Mislim da Erdogan neće popustiti jer mu Amerikanci ne daju kontrauslugu po pitanju Kurda. Isporuka S-400 Turskoj je jedan dobar potez Moskve, samo je pitanje da li ćete pristati na ovo što sad Turci navodno traže da zajedno radite tehnologiju za S-400. To je sad pitanje, da li je to dobro ili nije.
A šta je za Srbiju bolje, da zaštiti svoje granice sistemom S-400 ili da izbegne američke sankcije?
Da bismo imali mirno nebo, da NATO, na primer, ne može ponovo da nas napadne, morali bismo da kupimo najmanje tri diviziona S-400. Ali to je sve hipotetički. Jedan divizion su tri baterije, to je 48 raketa koje vam ne garantuju apsolutnu sigurnost ako vas neko napadne sa 200 aviona, ili ispali 200 krstarećih raketa. A to NATO može.
Onda treba tri diviziona?
Najmanje tri. A to košta 2,5 do 3 milijarde dolara. Kako ćemo to da platimo? Drugo, činjenica jeste da nam Amerikanci mogu uvesti sankcije, i ne samo protiv pojedinaca, nego i protiv firmi. Ako uvoz ide preko državne firme Jugoimport SDPR i vi joj nametnete određene sankcije, a celokupna naša vojna industrija izvozi preko Jugoimport SDPR-a, vi ostavljate 50-60 hiljada radnika bez posla. To je puta 3 ili 4, odnosno 200 hiljada ljudi. To je pitanje egzistencije. Onda se pitate, da li se to isplati. Mi bismo voleli da imamo ne tri, nego pet diviziona S-400. Ali pitanje je da li možemo to da platimo i da li tih pet diviziona baš garantuje stopostotnu sigurnost. Ili je pitanje šta ako nametnu sankcije glavnoj državnoj firmi preko koje ide uvoz oružja? Onda naša vojna industrija ostaje bez posla.
Zapadu nije strašan sistem S-400 zbog raketa. NJih više brine radar koji ima domet 600 km. Što se tiče raketa, oni uvek mogu da nas poklope sa pet puta većim brojem raketa nego što mi imamo za odbranu. Ali sa radarom od 600 km mi kontrolišemo nebo svih komšijskih zemalja.
Srpski Top Gan brži od zvuka! Više o tome OVDE.
Izvor: balkanist.rs
