"Kome i zašto tačno može da smeta jačanje srpsko-američkih odnosa? Rešenje kosovskog pitanja, u kome Srbija ne bi, ovog puta sa razlogom, bila razočarana u Zapad, mala je cena za tako veliku dobit. Zdušno radim na tome", izjavila je Milićeva.
Govoreći o NATO-u, ona je rekla da se zalaže za članstvo Srbije, ali samo verifikovano, na demokratski način.
"Vojna neutralnost mimo EU zajedničkih politika je sasvim legitiman i pametan izbor za Srbiju u narednom periodu. Mnogo se može naučiti i sarađivati sa Švedskom i Finskom, na primer, od načina saradnje i NATO borbe protiv hibridnih pretnji, zaštite kritične infrastrukture, jačanja otpornosti stanovništva, koncept totalne odbrane", kazala je Jelena Milić.
Komentarišući pritiske koje trpi Srbija jer se našla između Moskve i Vašingtona, o čemu je ranije govorila, i odgovarajući na pitanje koliko je stvarno prisustvo Rusije, a koliko SAD u Srbiji u ovom trenutku, ona je rekla da je Srbija vodila politiku "otvorenih vrata za mnoge oblike ruskog uticaja".
"Ali, ruski uticaj ima i oblike i metode koje vlastima ne odgovaraju da idu direktno protiv njega, pre svega zbog pokušaja kompromisa sa Zapadom oko KiM. CEAS je o svim oblicima tih mera penetracija kao sistema bezbednosti i veza takozvanih kremaljskih struktura pisao u izveštaju 'Iz Moskve bez ljubavi' i drago mi je što nas citira ugledni Karnegi oko toga", kazala je Milićeva.
Odgovarajući na pitanje može li Srbija naposletku ostati neutralna, ili će se morati odrediti između Zapada i Rusije, ona je navela da se Srbija mora odrediti politički, a naravno da može, kao Švedska i Finska, biti neutralna.
"Prvo da se reši KiM, da se demokratski izabere spoljnopolitička strategija neopterećena pitanjem KiM, pa da se strategije nacionalne bezbednosti i odbrane s tom opredeljenom strategijom usklade, kao i sa objektivnom pretnjama, izazovima i resursima", zaključila je Jelena Milić.
Pročitajte OVDE da li će Aljbin Kurti moći da sastavi novu prištinsku vladu.
Izvor: Al DŽazira/Tanjug
