Kao ključne faktore koji su pokrenuli taj proces u poslednjih godinu dana on vidi pre svega to što je Vašington odobrava ideju o razmeni teritorija, a onda i blokiranje politike proširenja EU i pobedu Aljbina Kurta na izborima na KiM.
Kako kaže, SAD su prihvatanjem same ideje o promeni granica, kao jednog od mogućih rešenja za kosovsko pitanje, zapravo "priznale" da su pitanja etničkih granica važna", nakon toliko godina u kojima se kreatori politika u ovom region tvrdili da je moguće rešiti sve probleme na Balkanu bez pomeranje granica.
Britanski diplomata ističe kao značajno za ovaj proces i to što je odustajanje od politike proširenja u Briselu okončalo iluziju da je evropska integracija Srbije moguća kao održiva zamena za srpsku državnost na KiM.
Kao treći ključan faktor za realizaciju ideje o velikoj Albaniji, Les vidi pobedu političke opcije Aljbina Kurtija u Prištini koja je oživela ideju o albanskoj nacionalnoj državi.
"Mislim da će albanska nacionalna država u narednih nekoliko godina postati stvarnost", ističe Les.
On dodaje da taj proces "orkestriraju" najpre sami Albanci, uz delimičnu podršku SAD, čiji cilj nije stvaranje velike Albanije, već , kako kaže, "izbacivanje Rusije sa Balkana odnosno Srbije, glavnog partnera Rusije u regionu”.
Na pitanje da li Albanija trenutno pokušava da se nametne kao vodeća sila na Zapadnom Balkanu, Les kaže da se Albanci ne bave pitanjem dominacije u regionu, već da žele dobar život, sigurnost, prosperitet i prava.
" Ali, Albanci van Albanije zaključili su da je prepreka ostvarenju ovog cilja nepostojanje sopstvene države u kojoj mogu da vode svoju politiku i koja je dovoljno jaka da izdrži sve neprijateljske spoljne uticaje. To podrazumeva stvaranje albanske nacionalne države, na teritoriji na kojima oni žive,a to su Albanija, Kosovo i teritorije u Srbiji i Severnoj Makedoniji”, kaže Les.
On smatra da je za Kurtija sada problem što je Albanija korumpirana, kriminalizovana i nefunkcionalna,i veruje da on ne želi da ujedini tzv. Kosovo sa takvom državom.
"Sada njegov pokret započinje kampanju 'čišćenja Albanije', putem svoje nove filijale u Tirani. Trenutno je taj pokret u Albaniji uglavnom uključen u građanske aktivnosti, ali očekujem da će se uskoro registrovati kao politička stranka i izvršiti direktan pritisak na lokalne političare", smatra Les.
On ocenjuje da se ideja o nacionalnom ujedinjenju Albanaca možda može svideti i političarima iz Albanije, posebno nakon neuspeha na putu ka EU, ukoliko ona ne bude predstavlja pretnju za njihove interese.
“Albanija i tzv. Kosovo će se svađati oko mnogih pitanja politike, jer njihovi interesi nisu u potpunosti usklađeni. Najnoviji primer toga je takozvani mini šengen za koji Tirana želi da Albanija bude deo potencijalne ekonomske koristi, ali koji Priština odbacuje zbog rizika da se Kosovo vrati u srpsku sferu”, podseća Les.
Jedno je sigurno, kaže on, status kvo ne odgovara Prištini jer ih sprečava da zauzmu svoje mesto u međunarodnoj zajednici što kao rešenje ostavlja samo scenario po kome tzv. Kosovo može da stekne pravni status, a to je integrisanje sa priznatom državom Albanijom, što je, za čudo, strategija koju Aljbin Kurti sada podržava”, zaključuje Les.
On međutim, podseća na cilj SAD da neutrališe ruski uticaju na Zapadnom Balkanu, što, kako kaže stavlja Vašington u neku vrstu zavisnog odnosa sa Srbijom, zbog čega će kosovsko pitanje biti rešeno pod uslovima koji su prihvatljivi i za Srbiju .
"A preduslov Srbije za priznavanje tzv. Kosova je podela teritorije", zaključuje Les uveren da će SAD to da prihvate.
Pročitajte OVDE zašto američki admiral želi da Srbija uđe u NATO.
Izvor: Tanjug
