U intervjuu kineskoj televiziji "Feniks", predsednik Asad je istakao da Kina kao supersila pokušava da pojača svoj uticaj u svetu oslanjajući se na prijatelje i zajedničke interese koji vode poboljšanju socijalnih, ekonomskih i bezbednosnih uslova svih zemalja u ovoj Inicijativi.
Rekao je da je obnova u Siriji već započela, ali da su potrebna veća ulaganja iz zemlje i van nje kako bi se povećala.
Asad je dodao da je sada Amerika ta koja krade sirijsku naftu i prodaje je Turskoj koja je saučesnik, sa svim terorističkim grupama u krađi i prodaji nafte.
"Turski režim igra direktnu ulogu u prodaji nafte, ranije sa `DŽabatom al Nusrom1, kasnije sa `ID`-om, a danas sa Amerikancima."
Naglasio je da više neće biti izgleda za američko prisustvo, rekavši da će, ako oni ostanu, postojati narodni otpor, te da će platiti cenu.
"Na kraju će Amerikanci otići."
Intervju objavljen na portalu sirijske državne televizije SANA prenosimo u celosti:
Gospodine predsedniče, dozvolite mi da odmah počnem. Sirija je uspela da postigne veliki uspeh u borbi protiv terorizma i oslobođena je velika površina zemlje. Gde ćete početi obnovu Sirije?
Asad: Mi u stvari, ne čekamo kraj određene faze rata kako bismo započeli obnovu. Obnova započinje odmah nakon oslobađanja bilo kog područja, bilo velikog ili malog, sela ili grada. Obnova ima faze, od kojih je prva obnova infrastrukture, posebno u vodosnabdevanju i struji. Kasnije se država usredsređuje na škole, domove zdravlja i bolnice.
Međutim, najvažnija faza obnove, koja dolazi kasnije i predstavlja za nas najozbiljniji izazov, je obnavljanje svakodnevnih aktivnosti, posebno ekonomskog preživljavanja. Za to je potrebno uložiti puno napora, a na njega utiču unutrašnji faktori i spoljno okruženje. Naime embargo koji su zapadne zemlje nametnule Siriji, negativno utiče i usporava proces. Rekonstrukcija je već započela, ali potrebna su nam veća ulaganja iz zemlje i van nje kako bismo je povećali.
Gospodine predsedniče, koja su najvažnija područja u kojima Siriji treba pomoć prijateljskih zemalja, uključujući Kinu?
Asad: Kina pruža pomoć u obnovi posebno u humanitarnom pogledu. Kao što sam ranije napomenuo, životne potrebe su voda i struja, a Kina pruža podršku u tim oblastima kroz humanitarne grantove koje primenjujemo na područja kojima je najpotrebnija.
U prošlosti nismo razgovarali sa našim prijateljima, a u prvom planu s Kinom o rekonstrukciji jer bezbednosna situacija nije dozvoljavala da pokrenemo ovaj proces u velikoj meri. Sada, oslobađanjem većine područja, započeli smo razgovore sa više kineskih kompanija koje su iskusne u obnovi. Kao što sam napomenuo, najvažnija faza i najveći izazov je potpuna obnova ekonomskog ciklusa. Nadamo se da će kineske kompanije početi da gledaju i proučavaju sirijsko tržište koje se brzo i stalno poboljšava u pogledu bezbednosti.
Od suštinskog je značaja da počnemo da razgovaramo o mogućnostima ulaganja, jer je poznato da je obnova zemalja koje su delimično ili potpuno uništene ratom vrlo profitabilne i imaju visoku stopu prihoda u odnosu na ulaganje. Proces nije ograničen na kredite ili pružanje pomoći bez povraa, to je profitabilna investicija u svakom smislu te reči.
Počeli smo razgovarati s više kineskih kompanija o pronalaženju načina za izbegavanje sankcija i pristupu sirijskom tržištu. Oni su pokazali interesovanje jer je proces profitabilan, ali investitori i investicione kompanije još uvek imaju zabrinutosti zbog načina na koji bi sankcije mogle da utiču na njih. Pronašli smo određene formule, koje naravno neće biti obelodanjene kako bi kompanije bezbedno ušle na sirijsko tržište i doprinele procesu obnove u Siriji.
Želim da naglasim da ova podrška nije ograničena na ekonomiju. Obnova u konačnici znači doprinos stabilnosti Sirije iz dva razloga. Prvo, u protekle dve godine, milioni Sirijaca vratili su se iz inostranstva bez pronalaženja dovoljno radnih mesta, što je samo po sebi faktor koji teroristi i spoljne sile mogu da iskoriste.
Drugo, pomirenje koje smo postigli u Siriji, delom je bilo i sa onima koji su u određenom periodu sarađivali sa militantima ili teroristima. Saglasili su se da polože oružje i vrate se u normalnom životu, a za ovaj povratak su potrebne šanse za posao. Dakle, podrška Kine i drugih prijateljskih zemalja u obnovi Sirije jednako je važna kao i vojni napori za obnavljanje stabilnosti u Siriji, kao i borba protiv terorizma.
Možemo li saznati nešto o konkretnim merama koje preduzima sirijska vlada kako bi privukla investitore koji dolaze iz Kine i drugih prijateljskih zemalja?
Asad: Prvo što investitoru treba je sigurnost. Kada govorimo o zemlji koja izlazi iz rata, možemo reći da smo postigli sjajne prekretnice u tom pogledu, ali još uvek nismo u potpunosti završili s tim. Prvo pitanje koje investitor postavlja je sigurnost, a to je ono što svakodnevno radimo, borimo se protiv terorista i oslobađamo područja jedno po jedno.
Što se tiče investicionog okruženja, postoje zahtevi koje svaki investitor treba, bez obzira da li postoji rat ili ne. U vezi s tim, fokusiramo se na dve stvari, a to je poboljšanje investicionog okruženja baveći se potrebnim merama, poput transparentnosti, jasnoće prava i obaveza investitora u zemlji i pravnih ili sudskih aspekata njihovih ulaganja. Sa svim tim pitanjima trenutno pripremamo jasne smernice za investitore.
Međutim, važniji i sveobuhvatniji korak je zakon o investiranju. Postigli smo značajan napredak u razvoju našeg zakona o ulaganjima u skladu sa sličnim zakonima u mnogim drugim zemljama sveta, osiguravajući tako da se on zasniva na međunarodnim standardima ulaganja.
Ovim zakonom su jasno identifikovane garancije date investitorima u vezi sa njihovim ulaganjima u Siriju: zakonske garancije, finansijske garancije, jasno propisana izuzeća, poreska situacija za njihove investicije, kao i bilo koji drugi aspekt koji predstavlja garanciju za osiguranje da je ova investicija potpuno sigurna i profitabilna. Sada smo u završnoj fazi ovog zakona i on će uskoro biti donesen.
Gospodine predsedniče, da li su preduzete posebne mere kako bi se osiguralo postojanje sigurnog investicionog okruženja koje obezbeđuje kineske investitore da dođu, a ne da se suoče sa bilo kakvim bezbednosnim problemima? Kineski investitori su zbog toga veoma zabrinuti.
Asad: Tako je, to je ozbiljan izazov. U stvari, postoje dva izazova. Prvo, trenutni nedostatak dovoljnih ili efikasnih finansijskih kanala između Sirije i Kine za transfer novca. Ovo je stvarni problem uzrokovan uglavnom sankcijama. Moramo da nađemo rešenje ako želimo da investitori dođu u Siriju. Za rešenje je potrebno angažovanje relevantnih finansijskih institucija iz obe zemlje, što zahteva diskusiju na državnom nivou. Ovo je glavna prepreka koju treba prevazići.
Drugo pitanje je strah koji mnoge kineske kompanije još uvek imaju. Danas postoje kompanije koje su spremne da pošalju stručnjake u Siriju. Ovo je važno jer su mnoge sirijske industrije počele da pokazuju interesovanje za kinesko tržište, na primer sirijske fabrike koje svoju opremu kupuju u Kini. Ranije su kineski stručnjaci imali zabrinutosti zbog dolaska u Siriju, a to se odnedavno počelo poboljšavati, što je novi pomak.
Međutim, kada govorimo o kineskom ulaganju sa kineskim kapitalom, za to su potrebna veća jamstva. Moramo uložiti veće napore u vezi s tim kao sirijska država i nadamo se da će kineska država sa svojim relevantnim institucijama - poput Kineske korporacije za izvozno i kreditno osiguranje, podstaći investitore da dođu u Siriju ili bar u područja koja su postala potpuno sigurna . U ovom intervjuu to potvrđujem i budući da ste u Siriji, u stanju ste preneti pravu, ne preteranu sliku o stepenu sigurnosti postignutom u posljednje vreme.
Dakle, sirijska vlada garantuje bezbednost svim kineskim kompanijama koje bi mogle doći u Siriju i da nema problema u pogledu bezbednosti?
Asad: Svakako.
Želeo bih da vas pitam o inicijativi "Jedan pojas jedan put". Kako uopšte vidite ovu inicijativu?
Asad: Iz strateške perspektive, ona predstavlja globalnu transformaciju, transformaciju u prirodi međunarodnih odnosa. Ako pogledamo trenutnu situaciju u svetu, vidimo da njome upravljaju zapadni pokušaji dominacije, posebno od strane Sjedinjenih Država. U prošlosti, tokom Hladnog rata postojao je period sukoba među državama. Ovaj sukob se zasnivao na stepenu dominacije svakog pola, posebno zapadnog pola nad grupom država, u cilju postizanja njegovih interesa protiv drugog pola.
Pre toga, Drugi svetski rat i prethodni period potpune kolonizacije... Države su okupirale druge nacije i gde god su to činile, definisale su interese tih naroda pod njihovom dominacijom. U većini slučajeva nisu postojali obostrani interesi, a te su narode porobljavale moćnije države.
Danas vidimo da postoji supersila - Kina, koja pokušava da ojača svoj uticaj u svetu. Ali kakav uticaj? To nije negativan uticaj na koji smo navikli, već uticaj u smislu oslanjanja na prijatelje i uticaj zasnovan na obostranim interesima. Kada u Siriji razmišljamo o tome da budemo deo Puta svile, i Sirija je mala zemlja po međunarodnim, geografskim, demografskim, ekonomskim i vojnim standardima ...
Ali istorijski gledano, ona je na Putu svile.
Asad: Nalazi se upravo na Putu svile, ali ono što je važnije jeste da je ovaj novi pristup izveden iz istorije, ali pogodan za 21. vek. To je pristup izgrađen na paritetu. Kad smo deo ovog puta, Kina nas tretira kao jednake, a ne kao supersila koja se bavi malom zemljom. Postoje obostrani interesi i to je korisno za Kinu, Siriju i sve zemlje na ovom putu.
Drugi aspekt je taj što nije ograničen na bilateralne odnose Kine sa tim zemljama, već je to odnos između svih zemalja na ovoj osi. Dakle, odnos kulture i civilizacije dovodi do većeg prosperiteta i ulaganja i poboljšanja socijalnih, ekonomskih i bezbednosnih uslova u ovim zemljama. To znači veću stabilnost u svetu, što je suprotno onome što znamo u našoj modernoj i novijoj istoriji. To je ono što vidimo u Putu svile (inicijativa Jedan pojas jedan put): stabilnost i prosperitet.
Sirija je sa svoje strane izrazila želju da učestvuje u Inicijativiputa. Postoje li neka dešavanja u vezi s tim?
Asad: Tokom prethodnog perioda, a posebno u ranim godinama rata zbog nestabilnosti, to nam nije bio prioritet. Možda zato što nije imalo smisla govoriti o infrastrukturi kada ste u stanju života ili smrti, ne kao pojedinci već kao domovina, kao nacija - Sirija.
Sada kada smo prevazišli ovu fazu i sa povećanom stabilnošću i poboljšanjem ekonomskog ciklusa u Siriji, započeli smo ove godine ozbiljan dijalog sa kineskom vladom o tome kako Sirija može postati deo Puta svile. Trenutno Sirija nije na putu i postoje različite rute i Sirija nije na njima. Međutim, deo inicijative uključuje kulturni, obrazovni i naučni domen, a kroz direktnu vezu između nas i Kine, došlo je do velikog broja, koji se poslednjih godina povećao, stipendija ponuđenih Siriji koje koristimo. Nedavno su započete rasprave o infrastrukturi, koja je jedan od najvažnijih elemenata i tako bi Sirija mogla postati deo Puta svile u budućnosti. Predložili smo brojne projekte pre samo nekoliko meseci.
U određenim oblastima?
Asad: Naravno. U oblastima vezanim za infrastrukturu, kineskoj vladi smo predložili oko šest projekata u skladu s metodologijom Inicijative i čekamo da kineska vlada utvrdi koji projekat ili projekti su u skladu sa njihovim razmišljanjima. Mislim da kada se razvije ova infrastruktura, vremenom, Put svile koji prolazi kroz Siriju unapred postaje zaključen, jer to nije put koji samo crtate na mapi. Iako je tačno da je Put svile istorijski prolazio kroz Siriju, Irak i ovaj region, danas ova inicijativa uzima u obzir dostupnu infrastrukturu potrebnu za ove rute. Stoga će uspostavljanjem, jačanjem i razvojem ove infrastrukture Put svile u budućnosti proći kroz Siriju.
Da li smatrate da je Sirija sada, bezbednosno, postala spremna da bude deo ove Inicijative?
Asad: Upravo zato što smo spremni da obezbedimo sigurnost, započeli smo diskusiju sa našim kineskim prijateljima. Pre toga nije bilo logično ili praktično moguće pokrenuti takav dijalog.
Hteo bih da Vas pitam o situaciji u Americi. Sjedinjene Države održavaju predsedničke izbore sledeće godine. Ako Tramp ne bude izabran za novi predsednički mandat, da li bi taj neuspeh, prema Vašem mišljenju, bio koristan Siriji ili ne?
Asad: U jednom svom intervjuu naveo sam Trampa kao najboljeg jer je on najtransparentniji. Naravno, biti najbolji ne znači biti dobar, ali transparentnost je dobra stvar, pogotovo što se tiče zapadne politike, jer smo se navikli na maske koje skrivaju stvarne zapadne namere, vezano za celi svet.
Međutim, istovremeno moramo shvatiti da američki politički sistem nije državni sistem u smislu koji razumemo. To je sistem koji se sastoji od lobija. Vladari Amerike su lobiji novca, bilo u obliku nafte, oružja, banaka ili drugih. Ovi lobiji kontrolišu sve delove američke politike.
Kada je Tramp pokušao biti nezavisan, iako u veoma ograničenom stepenu, napad je počeo. Sada smo svedoci procesa njegovog opoziva koji ima za cilj da se predsednik vrati u skladu sa lobijima. Sve predsednike s kojima smo imali posla u Siriji, od Niksona 1974. godine, kada su uspostavljeni odnosi sa Amerikom, pa sve do Trampa danas, kontrolišu ti lobiji. Bez obzira koliko dobre volje ima bilo koji predsednik, on ne može delovati izvan politike ovih lobija. Stoga je klađenje na promenu predsednika pogrešno i nerealno i ne mislim da će se ova američka politika menjati u narednih nekoliko godina. Zato tokom izborne kampanje kažu jedno, a kad budu izabrani, rade potpuno suprotno. Iz tih razloga u Siriji nikada ne gledamo koji američki predsednik dolazi, a koji odlazi.
U ovom kontekstu postavljam pitanje. Nakon što je američki predsednik saopštio o nameri da povuče američke snage iz Sirije, iznenada se predomislio i rekao da će ostaviti američke snage u Siriji kako bi zaštitile naftne bušotine u oblasti istočno od Eufrata. Dakle, on iznenada donosi odluku, a zatim je opoziva.
Asad: Tačno. Ono što govorite, potvrđuje moje stajalište da su lobiji ti koji su zaduženi za politiku. Takođe potvrđuje da tom državom ne upravljaju principi, već interesi tih kompanija. Ako imaju interes da okupiraju naftne bušotine, kradu ih i prodaju na ovaj ili onaj način, onda će ta država i taj režim postupati u korist tih kompanija, bez obzira na međunarodno pravo i bez obzira na američko pravo. Krše američke zakone zbog tih kompanija, jer ako ih to ne usreći, predsednik bi mogao biti smenjen.
Koliki je broj preostalih američkih trupa na sirijskoj teritoriji?
Asad: Smešna stvar u američkoj politici je ta što govore o broju između hiljada i nekoliko stotina. Kada kažu hiljade, to rade proratni lobiji, posebno zbog kompanija za oružje, te su srećni da su u ratnom stanju. Kada kažu stotine, obraćaju se ljudima koji se protive ratu, govoreći da ih je samo „nekoliko stotina.“ U stvari, obe cifre su pogrešne iz prostog razloga. Čak i ako su ove brojke tačne, one se zasnivaju na broju američkih vojnika, a ne na broju pojedinaca koji se bore sa američkom vojskom. Američki režim se u svojim ratovima značajno oslanja na privatne firme poput "Blekvotera" u Iraku i druge. Pa čak i ako su imali nekoliko stotina američkih vojnika u Siriji, oni još uvek imaju hiljade, možda i desetine hiljada, civila koji rade za takve kompanije i bore se u Siriji. Zato je teško znati stvarni broj, ali sigurno je u hiljadama.
Amerikanci kažu da će zaštititi naftne bušotine istočno od Eufrata u Siriji. Šta će oni uraditi sa naftom proizvedenom iz tih bušotina?
Asad: Pre Amerikanaca, "DŽabat al Nusra" je u ranim danima koristila ove bušotine, nakon što je "ID" došao i isterao je, tačnije kad se ID stopio sa "al Nusrom" i svi su postali "ID". "ID" je takođe krao i prodavao naftu. Gde? Nekada je prodavao preko Turske. Sada je Amerika ta koja krade naftu i prodaje je Turskoj. Turska je sa svim ovim grupama saučesnik u prodaji nafte i sa tim nema problema. Turski režim igra direktnu ulogu u prodaji nafte, ranije sa "al Nusrom", kasnije sa "ID"-om, a danas sa Amerikancima.
Kakav to ima uticaj na sirijsku naftu industriju?
Asad: U određenom trenutku na početku rata, prinosi nafte spustili su se gotovo na nulu. Danas, nakon što smo u prethodne dve godine obnovili mali broj bušotina imamo malo količine nafte. Međutim, još uvek je ograničen pozitivan uticaj na sirijsku ekonomiju od nafte, jer je većina bušotina ili pod kontrolom terorističkih grupa ili grupa koje deluju izvan zakona i pod američkom komandom. Dakle, situacija sa naftom se nije mnogo promenila.
Kako će se sirijska vlada suočiti sa pitanjem američke prisutnosti u području naftnih polja istočno od Eufrata?
Asad: Prvo, Amerikanci se oslanjaju na teroriste. Teroristi moraju biti napadnuti, to je za nas prioritet u Siriji. Napad na teroriste na ovaj ili onaj način slabi američko prisustvo. U kasnijoj fazi, postoje sirijske grupe koje deluju pod američkom komandom i ove grupe moraju biti uverene, na ovaj ili onaj način, posebno dijalogom, da je u našem interesu u Siriji da prihvate domovinu i pridruže se naporima sirijske države da se oslobode sve njene teritorije. U tom trenutku, prirodno je da neće biti izgleda za američko prisustvo. Međutim, ako ostanu, imaće na umu svoje iskustvo u Iraku, postojaće narodni otpor i platiće cenu. Na kraju će Amerikanci otići.
Gospodine predsedniče, svedoci smo nedavnih protesta i nereda u nekim susednim zemljama, uključujući Irak, Liban, pa čak i Iran. U stvari, ove zemlje se u određenoj mjeri smatraju saveznicima Sirije. Kako vidite šta se dogodilo i šta se dešava u ovim zemljama?
Asad: Naravno, susedne zemlje imaju direktan uticaj na nas jer postoje direktni porodični i ekonomski odnosi, kao i druge vrste odnosa koji postoje između bilo koje dve susedne zemlje. U isto vreme, Bliski istok u celini je jedno područje. Socijalno tkivo je slično, uverenja su slična i interesi se prepliću čak i kada ove zemlje nisu direktni susedi.
Ako pretpostavimo da pomenuta dešavanja imaju za cilj da se bave problemima sa kojima se suočava stanovništvo i da će dovesti do poboljšanja ekonomskih, političkih i drugih uslova u ovim zemljama, onda mogu reći da će uticaj biti pozitivan.
Međutim, ako logično razmišljamo, da li bi zapadne zemlje, a posebno SAD, napustile te zemlje da se dešava spontano?! Oni bi se definitivno mešali i sigurno bi iskoristili svaki pokret da bi stvorili haos, jer je američka politika, barem od 2000. godine i od rata u Iraku stvaranje haosa. To je ono što su nazvali "konstruktivnim haosom". Tako su to nazvali DŽordž Buš i Kondoliza Rajs. Ovaj „konstruktivni haos“ koji traže, je vrsta haosa koji postiže njihove interese. Zato će se, kada se ovaj haos dogodi u našem regionu ili bilo kom drugom regionu, negativno uticati na nas. Haos je zarazan, poput bolesti, širi se, pa se možemo samo nadati da će ovi događaji ostati u unutrašnjem, spontanom okviru.
Da li je moguće reći da treba tražiti američku ulogu tamo gde postoji haos?
Asad: Ovo je samo po sebi jasno i postalo je poznato širom sveta. Koja je razlika između politike supersila, Amerike i onih koje stoje sa njom, poput Francuske i Britanije. Veruju ili misle što mi smatramo pogrešnim, ali smatraju ispravnim, da su interesi ovih zemalja u stvaranju haosa, budući da Rusija, Kina i većina drugih zemalja veruju da su stabilnost i međunarodno pravo u najboljem interesu sveta i njegovih država, velikih ili malih.
Sve o tajnom oružju Islamske države pročitajte OVDE.
Izvor: vostok.rs
