Ovo je u emisiji "Govornica" izjavio dr Branimir Nestorović, načelnik Pulmologije i alergologije u Tiršovoj i redovni profesor medicinskog fakulteta u Beogradu.

Po mnogima on je jedan od najcenjenijih i najvoljenijih pedijatara u Srbiji. NJegovi pacijenti imaju samo reči hvale. 

U velikoj ispovesti pred tv kamerama prof. Nestorović je govorio o porodici, siromaštvu, srpskom zdravstvu, politici, kolegama, lekovima, farmaceutskim kompanijama... 

"Ima dosta konvecionalnih lekara kojima se ne sviđa ono što ja govorim", kaže on.

O porodici, bogatstvu i siromaštvu

Moja majka je imala urođenu srčanu manu, od koje je kasnije i umrla... Kada je rodila mog starijeg brata, sledeći put su joj rekli da ne može u Obrenovcu da se porodi... I onda sam se ja rodio u Beogradu u Višegradskoj.

Moja baba koja je bila spiritus movens naše porodice je došla iz Like sa zavežljajem na leđima. I pošto je bila veoma sposobna uspela je da za 30 godina napravi imperiju.

I danas se u Obrenovcu to zove Lekino sokače. Tu su moji imali vunovlačaru, krojačku radionicu, prodavnicu, 40 šegrta, kuće. Bili su jako bogata porodica. Moja baba je živela skromno do kraja života iako su imali pare. Onda je došao Drugi svetski rat posle koga im je sve oduzeto.

Moja porodica je bila na ozbiljnom nišanu za istrebljenje. Moj ujak pokojni je bio već viđen za Sremski front. E moja baba je namestila da moja majka upozna mog oca. Moj otac je bio šef Saveza komunista za valjevski srez. U to vreme je Obrenovac pripadao Valjevu.

On je bio veliki partijac.

Kada je on upoznao moju majku i kada se zaljubio u nju otklonjena je bila opasnost za eksterminaciju. Godinu dana je partijski aktiv odlučivao da li on može da se oženi sa njom ili ne. I kad se oženio sa njom morao je da abdicira sa mesta funckionera. Ali baba je spasla porodicu.

Porodica posle rata je postala siromašna. Bilo je da se jede i obuče. U to vreme niko nije imao Bog zna šta, pa ni mi. Ali sve što je baka stvorila je nacionalizovalo. Ostala je kuća gde sam ja sad koju je kipio moj deda za rezervnu varijantu.

Ja sam prilično rascepljena ličnost. Moja majka je bila građanska opcija aotac je bio do kraja komunista. Pravi iskreni komunista. Umirao je u bolnici i kaže mi - Idi plati članarinu, nisam je platio za dva meseca, buniće se ovi. Staljina je obožavao ali nije smeo da priča o tome.

Baba je mrzela Tita. Kad je on umro baba je rekla - Sad sam izvršila svoj životni zadatak da nadživim onog skota. Ona je umrla sa 89 godina. Nije bila bolesna, jednostavno je odlučila da umre. Legla je u krevet i rekla - Dosta. I nije više htela da jede... Imala je 30 kilograma kada je umrla. Tad sam video da čovek može da umre zato što je odlučio da umre.

Otac je bio strastveni pušač, pušio je tri pakle dnevno. Dobio je rak usne duplje i umro je od velikim mukama. I od tad ja vodim tu kampanju protiv duvana, ali ide slabo... Znate kad pričamo o drogama, najstrašnija droga je duvan. To je najstrašniji otrov koji postoji. NJegova zavisnost je na nivou kokaina. Duvan, a o tome se malo priča, oštećuje kod žene jajne ćelije i to su promene koje se prenose na sledeće generacije. Ako je baba bila stastan pušač, unuka će imati sve bolesti koje imaju pušači iako nikad nije pušila.

Kada je moj otac umro mi smo ostali bez prihoda. Desilo se nešto u penzionom fondu, oni su zagubili neke papire. On je imao 44 godine radnog staža kada je umro. Bio je trgovac i imao je baš težak život. Rano je počeo da radi, sa svega 14 godina.

I kad je on umro majka i ja smo 7 meseci bili bez novca. Snalazili smo se, pozajmljivali...

Meni je to tada to izgledalo kao smak sveta ali sada kad gledam ito je imalo neku pozitivnu stranu. Nisam imao kaput pa sam samo u sakou po zimi dolazio na fakultet. E kako je na Medicinskom fakultetu bilo studenata sa parama oni mi kažu:

- Pa gde ti je sako?

- Ma, pravi šmekeri idu samo u skaou, odgovorim im tada.

Onda shvatite da možete da se oslonite samo na sebe i par najodanijih prijatelja. Bila je to prilično dobra lekcija u mom životu.

Radio sam dve tri godine kao građevinski radnik. Radio sam uglavnom na mešalici. Najbolji posao je bio kada smo se ja i moj kum ubacili jedne godine da pomaže mo u kampanji prskanja gubara. Mi smo razmućivali one otrove. Bila je jako dobra plata.

Mislim da sam tad upoznao Srbiju i kako žive obični ljudi. Srbi su solidaran narod ali nas otuđuju.

O politici

Politika strašno oduzima energiju. Ona vas skreće sa osnovne stvari a to je - Šta ćete vi u životu da radite sa sobom. Politika je po svojoj definiciji kratkoročna ljudska delatnost. Mi smo mala zemlja, kod nas je politika dnevnopolitička stvar.

Nacionalizam je dobra stvar kada želite da budete na vlasti.

Ja sam inače bio pomoćnik ministra u Miloševićevoj vladi. Učestvovao sam godinama na demonstracijama protiv Miloševića, a bio sam član SPO-a. Meni su tad te monarhističke ideje bile bliske. Kad su mi ponudili prvo, ja nisam prihvatio ali su mi onda ponudili da zaista nešto radim. I to je bila reforma visokog školstva. Mnogo mi je žap što je to propalo.

Posle svega toga sam dobio poziv koji se ne odbija, da se učlanim u DS posle petog oktobra. Na silu su me učlanili, nisam baš bio vboljan. I jedan čovek onda ustane i kaže - Gde njega primate, on je bio u SPO-u.

Ali meni je ta lekcija dobro došla da shvatim da ne treba time da se bavim jer sam godinu dana izgubio na posao koji je na kraju propao. Tada sam video da treba da se bavim onim što najbolje znam.

Tada sam shvatio da lekari ne bi trebalo da se bave politikom. Zato što nema razloga za to. To su ljudi koji ne osećaju dovoljno zadovoljstvo u medicini.

O kolegama

O Tomici Milosavljeviću

Čovek koji je napravio strašnu štetu srpskom zdravstvu je prof. dr Tomica Milosavljević kao ministar zdravlja. To je nemerljiva šteta. Mi smo bili prijatelji, odlični prijatelji. On mi je čak predlagao da dođem u ministarstvo.

Ali smo prestali to da budemo zbog nekih mojih intervjua u dnevnim novinama. On sve što je radio je bilo kontraproduktivno.

On zapravo ništa nije radio. Nije se bavio svojim poslom. Torlak je potpuno uništen za vreme njegovog mandata.

O Predragu Konu

Malo mi je uvredljivo da ga zovu - glavni epidemiolog Srbije. Ima tu dosta ozbiljnih epidemiologa. Ja ne volim svrstavanje na jednu ili drugu stranu.

Ne priznajem tu podelu na one koji su za i one koji su protiv vakcina. To je besmisleno. Ne slažem se sa Konom, a njegova uloga u onoj aferi oko gripa je bila krajnje diskutabilna.

On je smatrao da ja treba da završim na Etičkoj komisiji, a ja sam predlagao da sukobimo stavove na lekarskoj konferenciji, da tu sukobimo argumente. A ne preko novina...

O Danici Grujičić

Danu izuzetno volim. Ona sada pokušava da zavede red na Institutu za onkologiju a to će ići prilično teško. Ona je jedan strašan borac i izuzetan entuzijasta...

Žena koja provodi 16 sati dnevno operišući pacijente. Ima hrabrosti da kaže šta mislim, bez obzira na posledice... A većina lekara nema tu hrabrost.

O Zlatiboru Lončaru

Mislim da je on pogrešio što je mlad odlučio da postane ministar. Uvek je loše za mladog lekara kad postane ministar. Jednog trenutka ne možeš da budeš ministar a onda krenu reperkusije...

Svima kojima si se zamerio, a uvek ima kojima si se zamerio, će se truditi da ti se okače.

O farmaceutskim kompanijama

U jednom od najprestižnijih engleskih medicinskih časopisa je 2017. objavljeno kako jedan besmislen lek za alergiju star 60 godina, Klemastin se zove, ima fantastične efekte u lečenju multiple skleroze.

Inače ovaj lek je bio čak registrovan i u bivšoj Jugoslaviji, Slovenci ga proizvodili, zvao se Tavežil.

Dakle u tom časopisu stoji da ovaj lek leči MS, a ne kao ova terapija danas koja zaustavlja bolest.

Kad je taj rad izašao lek koji je po apotekama koštao dvadesetak dolara je jednostavno iščezao svuda po apotekama. I sada može da se nabavi u Španiji i Litvaniji. Tog leka nigde nema.

Udruženja Multipleskleroze iz celog sveta traže da se on vrati ali farmaceutska industrija odgovara da je to besmisleno, da to nije indikacija...

Ali jasno je sve kad znate da nešto što pomaže je koštalo 22 dolara a sadašnja terapija par hiljada dolara...

Na ivici smrti

Pre dvadesetak godina sam se loše osećao. Sve mi je kao bilo dobro ali sam se loše osećao. I onda su počeli da me leče razni doktori, sve moji prijatelji, vrhunski lekari. Ali vidim da ću da umrem i da to lečenje ne mogu da preživim. Počinjem da padam u nesvest, dobijam krize niskog pritiska.

To je kulminiralo jednog dana kada sam u toku vožnje izgubio svest. Srećom uspeo sam da skrenem na trotoar i tu sam se onesvestio. Došla je Hitna pomoć, moja žena... I Izmerili su mi pritisak koji je bio 55 sa 30. A pio sam lekove za krvni pritisak. I video sam da ovo ne vodi dalje ničemu.

Počeo sam da se bavim malo više krvnim pritiskom. Onda sam došao do knjige jednog ozbiljnog nemačkog kardiologa i video da je problem u tome što kad lečite nekoga ko ima stresnu hipertenziju, a to sam ja imao, vi pijete lekove i onda imate nizak pritisak. A taj nizak je opasniji jer se tada ljudi šlogiraju jer nema kiseonika u organizmu.

E onda sam čitao jednog Rusa čije objašnjenje deluje toliko glupo da je bilo potpuno jasno da je tačno. On je rekao - Kako stariš dolazi do okoštavanja kičme, to pritiska krvne sudove koji idu u mozak i kako manje krvi dolazi u mozak, onda mozak emituje signale i povećava krvni pritisak da bi dobio više krvi. I tamo piše da treba raditi vežbe za kičmu.

I ja sam pošto sam inače i imao problema sa kičmom počeo da radim vežbe... I sada imam 125 sa 80.

O uvođenju porodičnog lekara

Bez uvođenja porodičnog lekara srpsko zdravstvo ne može da preživi. Mi moramo imati lekara koji poznaj pacijenta.

Beograđani imaju tu privilegiju da mogu da maltretiraju hiljadu doktora bez davanja novca. Ima knižicu pa se prijavi malo ovamo, malo onamo... To je mnogo loše. Vi kad dođete kod doktora u šest uveče ili tri ujutru on, pošteno govoreći, gleda samo kako da vas otkači. Ko će da se bavi sa kompleksnim pacijentom u tri ujutru.

Kad imate doktora koji 30 godina gleda tog pacijenta, i zna ga u dušu, vi ćete sa njim lakše izaći na kraj. A i pacijenta će da bude sramota da svaki čas ide kod tog doktora da mu dosađuje.

Vratili se u napušteno selo u netaknutoj prirodi da brane reke od izgradnje MHE! Više o tme pročitajte OVDE.

Izvor: Kurir