Najnovije

JELJCINOV ZET I VISOKI ZVANIČNIK KREMLJA: Kako je ovaj misteriozni čovek od KGB špijuna napravio predsednika Rusije

Tokom vekova ruski vladari su dolazili do moći na različite načine. Carevi su dobijali svoju stolicu rođenjem, Vladimir Lenjin je došao na vlast revolucijom, generalni sekretari sovjetske Komunističke partije uspinjali su se partijskom lestvicom kroz politbiro, čekajući svoj red. Ali, pre 20 godina na vlast je došao Vladimir Putin, bivši službenik sovjetske obaveštajne službe KGB, a lično su ga odabrali predsednik Boris Jeljcin i njegov uži krug da uvede Rusiju u 21. vek, piše Bi Bi Si.

Valentin Jumašev (Foto: Jutjub)

Ali zašto baš Putina? Ključnu ulogu u tome što je Putin postao predsednik Rusije imao je Valentin Jumašev, bivši novinar, a sadašnji zvaničnik Kremlja koji retko daje intervjue. Jumašev je bio jedan od Jeljcinovih najpoverljivijih pomoćnika, čak se oženio njegovom ćerkom Tatjanom. Kao šef Jeljcinonovog osoblja Jumašev je 1997. dao Putinu njegov prvi posao u Kremlju.

- Jeljcinov odlazeći šef administracije Anatolij Čubajs rekao mi je da zna dobrog menadžera koji će mi biti dobar zamenik. Upoznao me je sa Vladimirom Putinom i počeli smo zajedno da radimo. Odmah sam primetio njegov fantastičan rad. Bio je brilijantan u formulisanju ideja, analizi i navođenju argumenata na svoj slučaj – priseća se Jumašev.

Bilo je i trenutaka kad je pomišljao da bi taj čovek mogao postati predsednik.

- Jeljcin je imao nekoliko kandidata na umu, poput Borisa Nemcova, Sergeja Stepašina i Nikolaja Aksenenka. Razgovarao sam sa Jeljcinom o mogućim naslednicima, u jednom momentu smo diskutovali i o Putinu. Jeljcin me je upitao šta mislim o njemu. “Mislim da je izvanredan kandidat”, odgovorio sam. “Mislim da bi trebao da ga uzmeš u obzir. Iz načina na koji obavlja svoj posao jasno je da je spreman za teže zadatke” – naveo je Jumašev.

Putinova prošlost u KGB-u nije mu zasmetala na putu do vrha vlasti.

- Mnogo agenata KGB je poput Putina napustilo organizaciju, shvatajući da je diskreditovana. Činjenica da je bio bivši član KGB nije značila ništa. Putin se pokazao kao liberal i demokrata koji želi da nastavi sa tržišnim reformama – kaže Jumašev za Bi Bi Si.

U avgustu 1999. Jeljcin je imenovao Putina za premijera, što je bio jasan signal da ga priprema za Kremlj. Jeljcinu je od mandata ostala još godina, ali je u decembru 1999. iznenada odlučio da ode ranije.

- Tri dana pre Nove godine Jeljcin je pozvao Putina u svoju rezidenciju. Tražio je da budemo prisutni ja i njegov novi šef osoblja Aleksander Vološin. Putinu je rekao da neće biti tu do jula. Podneo je ostavku 31. decembra – naveo je Jumašev.

On ističe da je za ovo znala samo mala grupa ljudi.

- Znali smo samo ja, Vološin, Putin i Jeljcinova ćerka Tatjana. Jeljcin nije čak rekao ni svojoj ženi – ističe Jumašev, kojem je bilo povereno da napiše Jeljcinov govor u kojem najavljuje ostavku.

On je rekao da je bilo teško napisati taj govor, jer je bilo očito da će otići u istoriju.

- Poruka je bila važna. Zato sam napisao poznatu rečenicu “Oprostite mi”. Rusi su pretrpeli šokove i stresove tokom devedesetih i Jeljcin je morao da govori o tome – ukazao je Jumašev.

Na novogodišnje veče 1999. Jeljcin je snimao svoje poslednje televizijsko obraćanje u Kremlju.

- Svi prisutni su bili šokirani, osim mene koji sam pisao govor. LJudi su plakali. Bio je to veoma emotivan trenutak. Ali, bilo je važno da vesti ne procure – ostalo je još nekoliko sati pre zvanične objave. Stoga su svi ljudi u sobi bili zaključani i nije im bilo dopušteno da odu. Uzeo sam traku i odvezao se do TV stanice. Govor je emitovan u podne – naveo je Jumašev.

Nakon toga, Putin je postao v.d. predsednika, a tri meseca kasnije je pobedio na izborima. O Jumaševu se često govori kao o članu “porodice”, Jeljcinovog unutrašnjeg kruga koji je navodno uticao na njega krajem devedesetih. Jumašev kaže da je “porodica” samo “mit, izmišljotina”. Ipak, malo je sumnje da je Jeljcin tokom devedesetih, sa pogoršanim zdravljem, ulivao sve više svog poverenja u uzak krug prijatelja, rođaka i poslovnih ličnosti.

- Putinova pratnja ne širi takav uticaj. Postoje dve kategorije ljudi kojima je Putin naklonjen – prijateljima iz detinjstva, poput braće Rotenberg, i onima koji su služili u sovjetskom KGB. Ali, on ne precenjuje njihovu lojalnost. Jeljcin je verovao članovima svoje porodice. Putin ne veruje nikom – objašnjava politički stručnjak Valerij Solovej.

Putin je ostao na vlasti – kao predsednik ili premijer – sledećih 20 godina. U to vreme izgradio je sistem moći koji se vrti oko njega, a pod njegovim okom Rusija je postajala sve više autoritarna država, sa malo demokratskih sloboda i prava.

- Jeljcin je verovao da ima misiju, a u to veruje i Putin. Jeljcin je sebe video kao Mojsija – želeo je da izvede svoju zemlju iz komunističkog ropstva. Putinova misija je da se vrati u prošlost. On želi da se osveti za ono što naziva najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka – padom SSSR. On i njegova pratnja, bivši službenici KGB, veruju da je uništenje Sovjetskog saveza bilo delo zapadnih obaveštajnih službi – ističe Solovej.

Putin je danas daleko od liberale figure koje se seća Jumašev. Ali, on ne žali što je njegov bivši šef baš Putinu dao fotelju.

- Nemam žaljenja. Jasno je da Rusi i dalje veruju Putinu – zaključio je Jumašev.

On je ocenio da Jeljcinova ostavka treba da služi kao lekcija svim ruskim predsednicima, jer je “veoma važno povući se i otvoriti put mlađih ljudima”.

-Za Jeljcina je to bilo veoma važno – dodao je Jumašev.

Šta je Zelenski potpisao u vezi Donjecka i Luganska, saznajte OVDE.

Izvor: Bi Bi Si

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA