“Ovi novi istoričari ne pišu onako kako je bilo, nego onako kako bi trebalo da bude u budućnosti u skladu sa interesima imperijalnih sila koje deluju na našim prostorima. To smo videli posebno u proteklih 20 godina gde su zapadni istoričari pisali istoriju u skladu sa projekcijama njihovih političkih mentora. Tako da je to bila strašna devalvacija istoriografske misli. Nemam ništa protiv angažovane istoriografije I sam je negujem, ali fabrikovati činjenice da bi se dolazilo do nekih rešenja koja su u skladu sa političkim ciljevima za istoriju je apsurd. Ali to je sada uzelo maha i pojavilo se i kod nas”, rekao je Raković gostujući u emisiji “Skeniranje” u produkciji Helmkasta.
Govoreći o Bigzovom izdanju istorije za 7. razred osnovne škole da je “danak u krvi” i otimanje srpske dece za vreme Turaka zapravo bila prilika da mladi Srbi napreduju, Raković je rekao da što je napisano nije tačno.
“Mogućnost vertikalnog napredovanja jeste postojala, ali to je treći mogući korak u vaspitavanju janičara. Preskočena su dva koja su ključna. Prvi je otimanje od majki, od porodice, što je bilo traumatično. Posle toga tu decu je čekalo preoblikovanje uma i tako preoblikovani janičari su imali priliku da napreduju vertikalno i da dobijaju neke funkcije u osmanskoj imperiji, ali su te funkcije uglavnom koristili protiv matičnog naroda iz koga su oteti. To je bio konvertitski sindrom, koji je kod njih trebalo da izazove osećaj da treba da unište u sebi ono iz čega su potekli. To je na našu žalost česta pojava kod srpskog naroda, ne samo kod islamizacije, nego i u hrvatizaciji, a danas i u novocrnogorizaciji”, naveo je Raković.
On je dodao da je nekoliko faktora koji utiču na krivljenje istorijskih činjenica.
“Prvi faktor je taj koji smo spomenuli da neko radi za tuđi interes. Međutim, konkretno u ovom slučaju o kome smo pričali nisam siguran da je to u pitanju. Mislim da su ljudi počeli previše da filozofiraju u tumačenju istorijskih činjenica. Čak i ne sabiraju jedan i jedan, nego filozofiraju nad činjenicama i prikazuju neke događaje u svetlu kako se nisu odigrali da bi sebi dali na značaju da su posegli za nekim novim rešenjima. U konkretnom slučaju to se pokazalo bez veze. Nisam se bavio udžbenicima ni za srednju, ni za osnovnu školu i to je ogromna šteta što mi nemamo ljude od struke i neki savet koji kontroliše šta piše u udžbenicima istorije iz kojih deca danas uče”, istakao je Raković.
On je dodao da se nama već dešava da “imamo tumačenja da je Haški tribunal bio pozitivan za Srbe.”
“Ima istoričara koji se kod nas bave 20. vekom koji baš tako tumače Haški tribunal. Pogledajte sveske koje objavljuje Fond za humanitarno pravo i Nataša Kandić. Videćete da ima istoričara koji o tome pišu afirmativno po Haški tribunal. Ima tumačenja koji su se ticali srpskog naroda kao da su Srbi negativci, čak i u nekim vrlo renomiranim istorijskim časopisima kod nas. To je jedno vreme bio trend, ali mi se sada čini da se malo smanjilo”, istakao je Raković.
Pročitajte OVDE šta je Tanja Fajon rekla o trenutnoj situaciji u Srbiji.
Izvor: Helmkast
