Piše: mr Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-Ruskog centra “Majak”
NJihov beskrupulozni napad na pisca koji Nobelovu nagradu dobija za književnost a ne za mir koji je, za razliku od književnosti, često čisto političko pitanje. Setimo se raznih dobitnika Nobelove npr Martija Ahtisarija 2008. godine ili Baraka Obame 2009. godine. Ova dva nobelovca su primer gluposti koju predstavlja Nobel za mir koji su u godinama kasnije probali da isprave na način da stvarno Nobela za mir dobije neko ko se stvarno trudi da na tom planu nešto postigne.
Marti Ahtisari ni na koji način nije zaslužio Nobela za mir jer je te godine kada je dobio nagradu proglašena nezavisnost Kosova a njegov rad često nije imao pravedne motive nego čak i suprotne pravu i pravdi i uspostavljanje mira. Radio je protiv interesa Srbije i Srba na KiM i isključivo u interesu Albanaca sa Kosova.
Već krajem juna 2007. godine pojavljuju se prvi tekstovi sa informacijama o primanju mita Ahtisarija od strane albanskih separatista sa Kosova i Metohije. Ti navodi su pokrenuti i od BND nemačke obaveštajne službe a čak je i američki predsednik saveta za KiM DŽim DŽasters potvrdio da ima slična saznanja. To otkriće ništa nije pomoglo da se zaustavi nezakonito proglašenje kosovske nezavisnosti a kao šlag na tortu je stigao i nobel za Ahtisarija. Torta je počela da se pravi 1998 i 1999 godine od Vokera i njegovih laži i konstrukcija o Račku preko bombardovanja , etničkog čišćenja Srba i ostalih nealbanaca pa sve do Ahtisarijevog nobela kao šlaga na toj torti zla.
A da li treba da spominjemo Obamu koji ničim izazvan dobio Nobela za mir posle samo godinu dana na poziciji predsednika SAD. To ne samo da je kratak period da se sagleda njegovo zalaganje za mir u svetu nego je i sramotna odluka komisije za dodelu nagrade. Za vreme njegovog mandata razorena je Libija, Sirija dovedena na prag uništenja ,Jemen srušen do temelja, Irak i Avganistan razarani neprekidnim ratom koje je nastavio od svog predhodnika. Kada pogledamo sve te zemlje su i dan danas u ratnom stanju koje su pretrpele ogromna razaranja i imale ogromne ljudske žrtve a da ne komentarišemo kako su prirodna bogatsva koja imaju na svojoj teritoriji sistematski pljačkana.
Ti pohodi na te zemlje bogate resursima ništa se ne razlikuju od varvarskih napada u davna vremena kad je pljačka bila motiv mnogih ratova i sukoba. Isto je i danas što možemo videti jer smo savremenici takvih ratova. A mnogi od nas su njihova mirovna zalaganja osetili na svojoj koži a mnogi koji dobijaju karcinome u našoj zemlji su posledica upravo tih njihovih milosrdnih pogleda na mir.
Handke je jedan od retkih koji se kao čovek i pojedinac usprotivio i suprotstavio toj ratnoj mašineriji koja je mlela sve pred sobom. I Jugoslaviju pa onda Srbiju i Srbe neprekidno do danas. Shvatio je igru i digao glas protiv. Da li je mogao nešto promeniti? Naravno da ne ali je ipak bio istrajan u poštovanju prava i pravdei širio je istinu o Srbiji i Srbima kad je to najmanje bilo popularno raditi.
Kad je informaciona mašinerija kreirala uslove i razloge za satanizaciju Srba Handke je bio austrijski Srbin a za nas je to ostao do danas. Hvala mu za sve što je činio za nas a mi slobodno možemo da budemo ponosni na našeg novog Nobelovca. A sve janjičare iz zemlje i okruženja možemo samo da podsetimo da je pravda spora ali dostižnai da će sve njihove laži o Srbima da se rasplinu kao baloni od sapunice u vremenu koje je pred nama ali moramo da budemo čvrsti kao naš novi nobelovac Handke u vremenu kad je bio sam protiv svih.
Šta je Velimir Eraković izjavio za Pravdu, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
