To je, zapravo, i jedina stvar koja je za sada poznata - zna se šta SzS neće i na šta ne pristaje. Sa druge strane, ne zna se još uvek šta će Pokret slobodnih građana (PSG) da odluči, da li će se pridružiti bojkotu izlaska na birališa, ili će pak pokušati da prvi put od osnivanja uđe u neku instituciju, u ovom slučaju najvišu zakonodavnu.

Neizvesno je i šta će Nova stranka Zorana Živkovića učiniti, koja je do sada uredno učestvovala na svakom razgovoru vlasti i opozicije o izbornim uslovima, ali koja još nije donela odluku o tome šta joj je činiti.

Sa druge strane, zna se ko sasvim sigurno neće bojkotovati izbore, a nije deo vladajuće većina koja glasanje ne dovodi u pitanje. Tako će, ako je suditi po najavama, na izbornim listićima osvanuti stranke čija je politička orijentacija desna - od desnog centra do ekstremne desnice.

SRS, Srpska desnica, SPAS...

Ako se to desi, scenario koji bismo mogli da gledamo u naredne četiri godine biće desničarski parlament, a neke od stranaka koje za sebe kažu da su opozicione, poput SRS ili Srpske desnice, mogle bi, ako pređu cenzus, da i one koji su bili protiv njih, i one koji su bojkotovali izbore, i one proevropski orjentisane ubuduće predstavljaju u zakonodavnom telu.

Učešće na izborima za sada su najavili SRS, SPAS Aleksandra Šapića, Srpska desnica Miše Vacića, Srpski slobodarski pokret Velje Ilića, pa i Pokret "Levijatan". Odluku još nije doneo DSS koji je deo Pokreta "Metla 2020", ali jeste SMS (stranka nastala odvajanjem od DJB), Građanski demokratski forum (deo ljudi iz PSG-a), kao i sociolog Jovo Bakić koji ima ideju da osnuje levičarsku stranku.

U suštini, dosta je nepoznatih, pa je za sada sve u domenu spekulacija. Ipak, dva scenarija bi iz teorije možda mogla da se pretoče u realnost: jedan po kom bi čitava, pre svega ona građanksa opozicija bojkotovala izbore, i drugi po kome SzS jedini ne izlaz na izbore.

Scenario 1: Opozicija ne izlazi na izbore

Kako kaže izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, trenutno je gotovo nemoguće znati ko će definitivno na izbore a ko ne, i kako bi parlament nakon prolećnih izbora mogao da izgleda.

Ipak, u varijanti u kojoj na izbore ne bi izašli SzS, PSG, NS, Ne davimo Beograd i još jedan broj stranaka i pokreta, može se naslutiti kako bi Skupština Srbije mogla da izgleda.

- Ako bi ovo bio scenario, i svi koji su na talasu bojkota ne izađu na izbore, mogli bismo očekivati manje fragmentisan parlament nego sada. Takođe, za očekivati je manje pluralizma, možda više koalicija s obzirom na veličinu stranaka koje su za sada najavile izlazak. Bilo bi i više stranaka koje su na sličnim ideološkim pozicijama - priča on.

Sa druge strane, veliki deo građana ukoliko se ovo desi neće biti zastupljen u parlamentu, koji zbog toga neće oslikavati realno stanje političkog raspoloženja u Srbiji.

- Verovatno bi bilo više stranaka na desnom polu, a vladajuća SNS bi verovatno bila manje kritikovana nego do sada - priča Klačar.

Scenario 2: SzS ostaje pri bojkotu, PSG ulazi u Skupštinu

Sa druge strane, ukoliko SzS ostane pri stavu o neizlasku na izbore, a neke druge stranke se ipak odluče da izađu i iskoriste svoju šansu, neke stvari bi mogle da budu drugačije.

Zapravo, prema Klačarevim rečima, možda bi najveća razlika bila u tome da neke od građanskih lista pređu cenzus, za šta postoji realna šansa. Ilustracije radi, to bi mogao da bude PSG, koji se vrti oko cenzusa, i kome bi ovo moglda da bude ozbiljna šansa da se nađe u institucijama prvi put od svog osnivanja.

- U tom slučaju, skupština bi bila nešto balansiranija, ali čak ni tada on ne bi odražavao realnu potrebu ljudi. Možda bi se malo glasnije pričalo o EU integracijama, podršci zapadnim državama... - priča Klačar.

U voj varijanti neke stranke, do sada minorne, možda bi mogle da se popnu na lestvici i uđu u parlament, dok neke druge mogu iz njega i definitivno da izađu. Štaviše, neke bi mogle da se i ugase, a njihovo mesto zauzmu neke nove, do sada manje poznate javnosti.

- Teško je govoriti kako će parlament ubuduće izgledati. Može, recimo, da se desi i varijanta da u njega uđu samo SNS i SPS. Niko trenutno to ne može ni da potvrdi ni da izmeri - ističe Klačar.

Interviju sa Škabom pogledajte OVDE.

Izvor: Blic